Poreklo stanovništva sela Trubar, opština Drvar. Prema istraživanju Petra Rađenovića „Unac“ iz 1933-34. godine.
Trubar se prostire južno ili jugoistočno od Osredaka i od Malog Cvjetnića. Od ovih dvaju sela deli ga planina Vučijak i uvala Kordina Draga. Na zapadu graniči s Ličkim Osrecima n Dugopoljem, a na jugu s Tiškovcem. Od Tiškovca ga deli obronak Ujilice, a od Grahova najviša kosa Ujilice i niži njen deo, zvani Lijeska. Prema istoku graniči Trubar s Uncem. Kao prirodna granica na tu stranu služe vrh Metle i bilo Bobare. Trubar je kamenito, „vrletno“ i bezvodno selo. Tek mestimice ima zemljišta gde kamen nije probio na površinu, te se zemlja može obrađivati. Ali se obrađuju i zemlje gde je kamen izbio gore, samo ako nije previše ugusto.
Oranice se ovde nazivaju ovim imenima: Velika Njiva, Progon, Sjenokos, Natoka, Polje, Džidovina, Ražovište, Meštrovac, Kupinjača, Do, Podvornice, Kiseljača, Veliki Tavan, Mali Tavan, Klanac, Staza, Svitličarica, Zelžovac, Dolina, Trbuščić, Turske Njive, Višino Brdo, Miljsvo Brdo, Praznivreće.
Livade: Bobara, Tavani, Oputine, Loparinovica, Lažipolje, Debelo Brdo, Piket, Metla, Igralište, Lisina, Nuglovi, Jezerce, Lijeska, Stražbenica, Crni Vrh.
Pašnjaci: Vučijak, Bregovi, Krajevi, Stožerova Njiva, Bobara, Živkovac, Bregovi, Kordina Draga.
Šume: Vučijak, Ujilica, Lijeska, Metla, Crni Vrh, Stražbenica.
Koliba ima u Metli 3—4, a toliko isto i na Bobari.
Vode: Točak Dolovski, Jasikovac, Kruškovac. Točak je sasvim nakraj sela i snabdeva samo kraj Dolove. Ne presušuje nikada. Jasikovac nije živa voda. To je oveća lokva, gde se sleva kišnica. Dosta je velik te naliči na jezero. Ni on nikada ne presušuje. Doskora je bilo živih staraca koji su pamtili kada u dolini Jasikovca nije bilo ni kapi vode. Nateći se mnogo za vodu ljudi uvedu nekoliko konja u ovu dolinu i uzmu ih ganjati isto kao i u vršaju dok dobro ne „ubiju” dno. Posle toga od prve jače kiše uhvati se malo vode, a što dalje, sve više i više, dok ne postade čitavo jezero. Koliko Jasikovac vredi Trubaru teško je proceniti: koliko god bi rekao, opet više vredi. Služi za napoj stoke i za pranje rublja. Dok nije bilo Jasikovca, stoka je morala da ide na vrelo Krke. To je najbližim kućama preko sat i po, a nekima i dva i po sata. Kruškovac je zidani bunar s tankim izvorom na dnu. Na velikoj suši ovaj izvorčić sasvim presahne. I Kruškovac je sasvim na kraju sela. S njega se služi tek kojih dvadesetak kuća. Još u selu ima nekoliko suvozidnih bunara gds se hvata kišnica i nekoliko manjih lokava kojs imaju vode do prve jače suše. U novije doba poneki su ljudi napravili za sebe betonske bunare koji se nalevaju s krovova. U selu nema nigde nijednog mlina. Melje se u Tiškovcu, na Krci n na Uni, u Suvaji. Kroz kraj Dolove teče ireko zime potočić koji izbija uvrh Dolova iz otvorenih grla i ponire u dnu Dolova u Ponore. Katkada kada se jako okiša ili kada se veliki sneg prenaglo sjuži, udari na grla silna voda i poplavi cele Dolove. Voda ostane 10—15 dana, a onda je proždru ponori. U zadnjih 80 g. bio je takav veliki povodanj 4—5 puta. Manji povodanj bude češće, ali ovaj ne hvata naširoko, a i ne zadržava se dugo, svega 3—4 dana.
Selo je razbijenog tipa. Deli se na četiri kraja: Vučijak, Trubar, Vagan, Dolovi. Svaki kraj sastavljen je iz nekoliko grupa. U Vaganu i u Dolovima kuće su kao nanizane u nizove, koji se savijaju oko njiva. U celom selu ima 179 kuća.
Grobalja ima osam: Progon, Splavak, Džidovina, Kupinjača (Crkvina), Zeljkovića Groblje, Rokvića Groblje, Dražica, Nikića Groblje. Stara su groblja: Čavlikovac i Stublić. To mnoštvo grobalja svedoči o rasutosti sela, a ujedno i o nestašici zemlje gde bi se moglo zasnovati veće groblje.
O imenu sela nema kakvih pouzdanijih tumačenja. Po jednome kazivanju najstariji su naseljenici ovde kopajući zemlju našli metalnu trubu i zbog toga nazvali selo Trubarom. Nazivi krajeva su geografskog postanka: Vagan po obliku zemljišta sliči vaganu, Dolovi su opet duguljasta udolina, Vučijak je planina, negda zaodevena krupnom i gustom šumom, gde su se vukovi kotili i zakloništa nalazili.
U Trubaru ima više tragova negdašnjih naselja. Na Džidovini bilo je starodrevno groblje, pa verovatno i neko svetilište. Tu je bilo mnogo krupnih grobnih ploča. Okresane su samo toliko da dobiju četvrtast oblik, a ostala im je izrada sasvim prosta. Tu je sada crkva i u dvorištu crkvenom nalaze se još nekolike od tih ploča, a mnogo ih je upotrebljeno za obziđivanje dvorišta. Narod drži da su ovde živeli „Džidi“, pa kad su se oni odavde digli, onda počeo naseljavati današnji svet. Na Gradini više kuća Boltića razaznaju se zakopine. Tu je nalaženo hrbina i bakrenih predmeta. Na Zalinovcu, u Vaganu ima starinskog suvozida i oko njega hrbina. I po Ujilici na više mesta može se naći takvih zidova i hrbnna. Crkvina ima kod kuće Popovića. Tu je pre bune Kevelj Popović bio sagradio kapelicu bez dozvole turske vlasti. Da li se je to mesto i pre ove kapelice nazivalo crkvinom, o tome danas ne zna niko ništa da kaže.
Poreklo porodica.
Četiri su ovde porodice koje važe kao i najstarije:Rodići, Zeljkovići, Šušilovići i Babići. One ako i nisu doselile baš u isto vreme, razmak između njihovog dolaska nije mogao biti veći.
— Rodići (71 k.) slave Aranđelovdan. Žive u tri grupe: Pod Vučijakom (19 k.), U Trubaru (7 k.) i u Dolovima i Dugopolju (45 k.). Kad su doselili pod Ujilicu, u Dragopolju, zateku tu dve kuće: nekog Raku i Konja. Ovi hteli da im ne daju nastaniti se ovde. Rodići se pobiju s njima i nadbiju ih, te ovi moradoše se krenuti odande i odu nekuda dalje. I sada se vrelo u Dugopolju zove Rakino Vrelo. U Dolove su preselili Rodići pre kojih 100 g., a u Trubar (kraj) pre 70 g. Selili su odavde u Knešpolje više puta, i pre i posle bune. Jedni su pre bune otselili u Crvljnvicu.
— Zeljkovići (27 k.) slave Đurđevdan. Svi su u Vaganu. Tu gde su im sada njive, u Poljicu, bio onda sve sami trnjak, pa oni tek po dolasku iskrčili i očistili zemlju. Bio tada u Vaganu i neki Lazdrk Tankosić. On opsuje volu uho. Beg ga zbog toga protera sa zemlje i on otseli u Pištaline (srez krupski). Pre bune jedan ogranak Zeljkovića otseli pod Gomilu (srez krupski).
— Šušilovići (5 k.) slave Đurđevdan. Govori se da su i oni od roda Bursaća kao i Zeljkovići i da su sadašnje ime dobili po nekom Šušilu. Iako su stara porodica, nisu brojno jaki jer su se vrlo slabo množili.
— Babići (22 k.) slave Jovanjdan. Doselili su negde ubrzo posle Zeljkovića. Kad su došli, bile po Trubaru samo gdegde male progalice, sve ostalo bilo pod šumom.
— Kneževići (8 k.) slave Nikoljdan. Jovo Knežević (85 g.) kaže da su njegovi stari došli ovamo iz Otona u Dalmaciji. Doselio otac njegova pradeda, dakle pre kakvih 170 godina. Ovde gde su oni, bila tada šuma pa je iskrčili da bi imali šta orati. Selili su odavde pre bune u Potkalinje i u Sanicu.
— Boltići (4 k.) slave Nikoljdan. Za njih govore da su ogranak od Kneževića porodice i da im je neko u starini nazvan Boltom pa i oni po njemu Boltićima. Drugo kazivanje za njih tvrdi da su došli ovamo od Gračaca u Lici i da su se zvali Gaćeše. Tamo počinili nekakav prekršaj pa pobegli ovamo u Bosnu i promenili ime da ih je teže pronaći.
— Rokvići (20 k.) slave Stevanjdan. Doselili iz Polače u Dalmaciji znatno kasnije od Zeljkovića, ali su još Zeljkovići živeli u jednoj kući kad su Rokvići došli u Vagan. Bilo tada daleko manje čistine u Vaganu negoli danas. Selili su odavde pre bune pod Gomilu, posle bune u Lijevče.
— Popovići (8 k.) slave Ilindan. Marko Popović (86 g.) kazuje da je doselio ovamo njegov šukunded s dvojicom braće. To bili: Pavao, Toma i Milan. Došli ovamo s Hrgara, kod Bihaća. Ustave se najpre u Dolovima, ali ne mognu tu ostati zbog metilja. Iziđu pod Metlu i tu im priđe i stani se uza njih neki im rođak što je bio otselio u Banat i sada se povratio natrag. Beg uzme ovoga sebi za bedela. Kada se ovaj povrati s vojske, dade mu beg polovicu zemlje Popovića i to sve bolje komade. Popovići selili odavde pre 80—90 g. u Knešpolje i pod Gomilu, a posle bune u Čađavicu.
— Bursaći (5 k.) slave Đurđevdan. Prešli su ovamo iz Kaldrme.
— Bauci (2 k.) slave Đurđevdan. Doselili ovamo iz Tiškovca.
— Tankosić (1 k.) slavi Đurđevdan. Prešao amo iz Dugopolja.
— Zorići (2 k.) slave Đurđevdan. Došli ovamo obadvojica kao uljezi posle okupacije. Jedan došao s Osredaka Ličkih i ušao u kuću Kneževića, drugi došao iz Zavlake i priženio se u kući Budimirovoj.
— Ševe (2.k.) slave Lučindan: Privedeni iz Tiškovca posle okupacije u kuću Babića.
— Pilipović (1 k.) slavi Alimpijevdan. Došao pre 20 g. iz Begluka i priženio se u kuću Rokvića.
— Kecman (1 k.) slavi Vartolomijevdan. Rodom je iz Begluka, a ovamo došao pre 10 g. kao uljez u kuću Rokvića.
IZVOR: Petar Rađenović – Unac. NASELJA I POREKLO STANOVNIŠTVA (knjiga 30) – SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK (knjiga LVI), Beograd 1948.
Komentari (0)