Порекло презимена, село Брезовице (Чачак) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва село Брезовице (Брезовица), град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу Порекло становништва село Брезовице (Брезовица), град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Брезовице (Чачак)

Порекло презимена, село Брезовице (Чачак)

Порекло становништва село Брезовице (Брезовица), град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 1.фебруара 1980. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

 

Колико је нама познато, нико студиозније није проучавао порекло становника Брезовица, села чачанске општине које се налази на самом венцу планине Јелице према Драгачеву. Наши покушаји у том правцу дали су само одређене резултате, које износимо, тражећи, истовремено, од зналаца да нам помогну, ако смо негде погрешили.

Брезовице су крајем 1979. године имале 54 домаћинства.

Село је, кажу мештани, добило име по брезовим шумама на северним падинама Јелице, где се насеље и налази.

Најстарија прошлост Брезовица није проучена. А да је ту живот трајао одавно, сведочи чињеница да се садашње сеоско гробље налази на месту непроучене старе некрополе. Праисторијске или касније? – није познато.

Иначе, зна се да су Брезовице 1820. године имале пет кућа, седам ожењених и 22 арачке главе. Наредне године оне су улазиле у састав горачког среза, а све до завршетка другог светског рата административно су припадале Драгачеву.

Најбројније фамилије, уједно и најстарије, су: Мајсторовићи, Милекићи и Бојовићи. Када су досељене, ту су нашле само Баралиће, којих више нема.

Домаћинства овог села распоређена су по „џематима“, којих је шест:

Пољана заузима југоисточни део села. Ту живе: Сарићи (једна кућа), Аврамовићи (једна кућа) и Мајсторовићи (четири куће).

Селиште је до Пољане, према северу. У њему су: Мајсторовићи (10 к), Сремчевићи (једна кућа) и Аврамовићи (једна кућа).

Гарковина је до Селишта. Ту је шест кућа Мајсторовића.

У Прљуши (Доловина) живе: Мајсторовићи (шест кућа) и Милекићи (једна кућа).

У Великој башчи су: Бојовићи (седам кућа), Милекићи (седам кућа), Мајсторовићи (једна кућа) и Тодоровићи (једна кућа).

Бућинац је најсевернији део села. Ту су: Ћендићи (једна кућа), Капларевићи (једна кућа), Вукићевићи (једна кућа), Петровићи (три куће), Мајсторовићи (једна кућа) и Радовићи (једна кућа).

Покојници се сахрањују у једно гробље, које је у близини Селишта. Оно је формирано, како рекосмо, око старог гробља, које мештани називају „грчким“.

У Брезовицама, утврђено је, нема староседелаца.

Ево када су досељени садашњи родови…

Бојовићи (7 к) и Милекићи (8 к) су један род. Досељени су у Карађорђево доба из Штавља код Сјенице. Дошао је неки Веселин са супругом Утвом, која је била була, па ју је Веселин преотео од Турака. Они су имали шест синова: Боја, Милеку (Милику), Лазара, Раосава, Радисава и Јоксима. Од Боја су Бојовићи, од Милеке (Милике) су Милекићи (Миликићи). Од Лазара су Лазовићи у Качулицама, од Раосава – Раосављевићи у Качулицама и Жаочанима, а од Радисава – Радисавчевићи у Качулицама. Јоксима су, кажу памћеници, убили хајдуци. Он није оставио потомке, јер није био ожењен.

Мајсторовићи (24 к) су такође досељени у Карађорђево доба из села Градац на реци Вапи (код Сјенице). Дошао је неки Милош, мајстор – ковач, па су од његовог занимања узели презиме.

Капларевићи (три куће) су досељени око 1860. године из драгачевских Милатовића.

Петровићи (три куће) су дошли око 1860. године из Радобуђе код Ариља.

Сарићи (једна кућа) су такође дошли око 1860. године из драгачевских Властељица, где су досељени из Горњег Дубца.

Аврамовићи (две куће) су припузи од 1870. године из оближњих Властељица.

Радовићи (једна кућа) су досељени, почетком XX века, из суседног Рајца.

Вукићевићи (две куће) су досељени у време првог светског рата из драгачевских Милатовића.

Ћендићи (једна кућа); из драгачевских Губереваца је 1925. године дошао Светомир Ћендић као усинак у Милекиће.

Сремчевићи (једна кућа); из Петнице је после другог светског рата привенчан Слободан Сремчевић у Мајсторовиће.

Тодоровићи (једна кућа); из Пекчанице (општина Краљево) се 1960. године привенчао Предраг Тодоровић у Милекиће…

 

Ето, то су наша сазнања о порекли становништва Брезовица. До њих смо дошли читајући матичне књиге, записане са споменика и читуље, али и на основу казивања садашњих генерација. Напимињемо да су у овом селу жива сећања на време досељавања њихових предака.

 

ИЗВОР: Истраживање Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављено у Чачанском гласу 1. фебруара 1980. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.


Коментари (1)

  • Ćendić Slobodan

    Da li postoji jos neki podatak o Svetomiru Ćendiću iz Breyovica jer me zanima zbog rodoslova.Zanima me njegov otac,majka,deda,pradeda i dalje.On je moj deda.Takodje sa babine strane me zanimaju Majstoroviči….Dragića Majstorović mi je pradeda,solunac odlikovan vise puta,voleo bih da znam kako su se zvali i ko su bili njegovi preci….Molim Vas ako ima bilo kakvih podataka obavestite me mailom.Slobodan Ćendić Požega

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top