Порекло презимена, село Жаочани (Чачак) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Жаочани, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 1.априла 1983 Порекло становништва села Жаочани, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 1.априла 1983 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Жаочани (Чачак)

Порекло презимена, село Жаочани (Чачак)

Порекло становништва села Жаочани, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 1.априла 1983. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

 

Легенда каже да се ово село најпре звало Мала Бањска или Мала Баница. Приповеда се да је овде дошао бан Милутин са супругом, баницом Иконијом, која се окупала у некаквој минералној води, осетила порођајне болове и под једним уцветалим дрветом родила женско дете. Пошто је угледало свет под ружом, детету су дали име Ружица. Село у коме се родила млада баница добило је име Мала Баница или Мала Бањска. На месту где се родила бан Милутин је сазидао цркву Ружицу, коју су, по доласку у ове крајеве Турци напунили народом и спалили. По великој жалости, село је добило ново име – Жаочани.

Жаочани се први пут помињу у царским турским дефтерима 1476. године. Били су у саставу пожешке нахије. Имали су 11 влашких (сточарских) кућа, у којима су, поред 11 домаћина, живела још 34 одрасла мушкарца. Сем њих, у селу су биле и три ратајске (ратарске) куће се пет одраслих мушких глава, једном удовицом – домаћином и једним муслиманом. Три деценије касније евидентирана је једна муслиманска и 14 хришћанских кућа, са 18 одраслих мушкараца. Сви су живели на 16 баштина. Спахији су тада платили 3000 акчи феудалних дажбина…

Године 1820/21. у селу је било 16 кућа, 20 ожењених и 43 арачке главе. Године 1821/22. село Жаочани у трнавском срезу имало је 23 куће. 35 ожењених и 46 арачких глава. Године 1981. овде је пописано 405 житеља.

Осим два, сви остали родови су досељенички.

Ћувизи (2 куће) су, по свој прилици, староседеоци.

Живановићи – Бобари (2 куће) су, такође, староседеоци.

Рисимовићи (14 кућа) су досељени вероватно из Зеока (Драгачево) под крај XVIII века.

Чоловићи (1 кућа) су из Ерчега, одакле је стигао Јован Чоло, отац Тодоров, који је умро 1842. у 18. години, како му пише на споменику у Жаочанском гробљу.

Мариновићи (2 куће) су стигли из Буковика 1809. Радоје Ускоковић их убраја у исељене Никшиће.

Марићи (5 кућа) су из Лисе. На споменику у Жаочанском гробљу читамо: „Овде почива раб божиј ПЕТАР МАРИЋ житељ жаочански а родом из села Лисе кои чесно и поштено поживи 80 год. Престави (се) … септ 1860. I. Бог да му душу (прости). Овај спомен ударише синови (своме) оцу Милое и Лука кмет. Писо ГЛИШО Дмитрић из Ко(траже).“.

Ајдачићи (2 куће) су досељени из Лисе после 1820. године. У матицама умрлих у Јежевици пише да је у Жаочанима 1900. године сахрањен Марко Ајдача (80), рођен у Лиси, који је живео и у Слатини.

Лишанини (3 куће); Досељени из Лисе вероватно 1813.

Петронијевићи – Буџаци (4 куће) су такође из Лисе. Досељени су почетком XIX века.

Петовићи – Косовци (4 куће) су досељени средином XIX века из Косовице.

Борисављевићи (2 куће) су стигли из Буковика (Стари Влах). На надгробнику Јова Борисављевића пише „родом из Старе Србије, досели се у Жаочане 1899. г…“.

Трифуновићи (1 кућа) су стигли из Виче крајем XIX века.

Парезановићи (8 кућа) су досељени из Братљева после 1876. (Боривоје је, усто, усињен из Максимовића).

Плазинићи (3 куће) су прешли из Премеће под крај XIX века, иначе су пореклом из Губереваца (Драгачево).

Ђуровићи (3 куће) су привенчани из Рајца у Рисимовиће под крај XIX века.

Богдановићи (2 куће) су досељени из Опаљеника под крај XIX века.

Алексићи (2 куће); Крајем XIX века дошао је као припуз у Мариће Обрад из Драгачева. Алексића у Драгачеву има у Пилатовићима и Зеокама.

Бранковићи (1 кућа) су прешли из Премеће почетком XX века.

Станишићи (1 кућа) су у исто време прешли из Петнице. Пореклом су из Драгачева (Властељице).

Луковићи (3 куће) су досељени из Рајца почетком XX века.

Недићи (1 кућа); Јован је дошао 1912. године из Борике код Рогачице као избеглица, па се привенчао у Рисимовиће.

Матовићи (1 кућа) су досељени из Ласца пред први светски рат, а пореклом су из Живице (Драгачево).

Мајсторовићи (2 куће) су из Качулица. Дошао је Божо пред први светски рат. Иначе, пореклом је из Брезовица.

Јечменићи – Јечменице (3 куће) су досељени из Губереваца уочи првог светског рата.

Максимовићи (8 кућа) су из Рајца. Дошао је Радојко Максимовић у време првог светског рата.

Милекићи I (1 кућа); Привенчао се Милорад у Белопавловиће из Брезовица после првог светског рата.

Ђорђевићи (1 кућа) су из Мршинаца. Привенчао се Сретен Ђорђевић за кћерку Богдана Дурана после првог светског рата.

Костратовићи (1 кућа) су из Рајца. Дошао је Радојица Костратовић после 1920. године.

Петровићи (1 кућа) су из Бјелуше код Ариља. Доселио се око 1925. године Јевгеније са синовима Тодором, Мирком и Витором.

Раосављевићи (1 кућа) су из Качулица. Дошао је Радован Раосављевић око 1930. године.

Биорци (1 кућа); Доселио се Душан из Буковице (Краљево) око 1940. године.

Маџаревићи (1 кућа); Милован је као дете нађен у Слатини и усињен у Маџаревићима пре четрдесетак година.

Станисављевићи – Кршовићи (2 куће) су припузи у старим Маџаревићима (којих више нема) после 1945. године. Родом су из Рајца.

Радисавчевићи (2 куће) су из Самаила. После другог светског рата дошли су Милорад и Миле.

Бешевићи (1 кућа); Радомир се, из Премеће, привенчао у Мутаовиће 1950. године.

Јечменићи – Јечменице II (1 кућа); Властимир се из Слатине привенчао 1950. године у Чоловиће.

Пузићи (1 кућа); Миодраг се из Премеће привенчао у Мариће 1953. Постојала је и стара фамилија Пузе, пореклом из Котраже – Драгачево (досељени 1813. године), која је изумрла. По њој се један део Жаочана зове Пузе.

Василијевићи (1 кућа) су из Живице. Живота Василијевић се привенчао у кућу Вељка Максимовића 1955. године.

Мутаовићи (2 куће); Момир је око 1955. дошао у Златиће, који су изумрли. Он је из Премеће.

Милекићи II (1 кућа); Из Јабланице (Златибор) дошли су 1959. на имање Петронијевића.

Дидановићи (1 кућа) су такође из Јабланице. Досељени су 1961.

Стојковићи (1 кућа) су досељени из Осонице (Драгачево) 1963.

Бежанићи (1 кућа) су дошли из Јабланице (Златибор) 1965.

Ремовићи (1 кућа) су стигли из Маскове 1960. на Марића имање.

Раденковићи (1 кућа) су из Горњег Дубца (Драгачево). Доселио се Божидар Раденковић после 1960. године.

Стојићи (1 кућа) су прешли из Петнице 1960.

Јовићевићи (1 кућа) су из Ерчега – Ковиље стигли 1970. године…

Споменици и матичне књиге, односно нека друга документа, помињу и друге родове у Жаочанима, нарочито у XIX веку, којих више нема. Дурани су били давни досељеници из Ртију (Драгачево). Овде су живели од краја XVIII века. По њима се једно брдо у селу зове – Дуранско. Изумрли су и Пејовићи, пореклом Никшићани. Године 1828. пописани су као војници Паун Илић, Симо Павић и Милош Лазовић из Жаочана, али тих родова нема више. Изумрли су и стари Златићи, а зна се да је Илија Златић учесник у првом српском устанку. Године 1840. помиње се Перо Мицовић, док Радоје Ускоковић у студији „Исељени Никшићи“ каже да су у Жаочане крајем XVIII века досељени Колаковићи

 

ИЗВОР: Истраживање Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављено у Чачанском гласу 1.априла 1983. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top