Порекло становништва села Сућеска, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Одмах на источној страни до Анџелата, а на ушћу Злоречице у Лим, налази се троугаона равница Реџов Луг, на којој су неколико кућа. Изнад Реџова Луга лежи једна тераса — Поди ц на њој опет шест кућа. Одатле левом страном Лима, на стрмом нагибу Јериње Главе, пружа се за 1/2 сахата хода присојна и доста стрма страна, са погдекојом кућом и зове се Сућеска. Сва три поменута дела натапају се од Злоречице, поточића и извора (уставе), а опет сва три се служе једном ујменичком воденицом, која се налази на Злоречици на врх Реџова Луга.
Пошто су, као и Барани, скоро село засновали, то немају засебне планине, него им је планина остала иста, која им је била и пре досељења у ово село. Тако је Масловарићима планина Штавна, јер су додигли ив Божића, а Стиовићима Баљ, јер су додигли са Сеоца.
Селу је дошло име отуда, што је у теснацу између доста кршевитих планина. Овај теснац раздваја Полимље од остале Нахије. Име Реџову Лугу сигурно ће бити по неком Реџу Соколовићу, јер су ту, по предању, били двори паше Соколовића, од којих и данас постоји гомила камења. Јериња Глава, по народном предању, добила је име од „Проклете Јериње“, која је хтела да прави мост преко Лима с Јериње Главе на Баљ.
У Сућеској има 28 кућа са 132 становника, који су Мијомановићи: Стиовићи и Масловарићи, осим две куће Вуковића (Новаковићи) и једне куће Ђуришића (Ковачевићи).
У селу има само једно гробље.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 583). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)