Порекло презимена, Беране Село (Беране)

Порекло становништва села Беране, општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” попа Богдана Лалевића и Ивана Протића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Одмах до вароши Берана, северозападно, у равници поред Лима, а на благим странама Острога, налази се село Беране, по коме је и варош име добила. Село се пружа у дужину (и.-з.) око 45, а у ширину (с.-ј.) око 20 минути. Већи део села води се водом Манастирског Врела, на коме је 9 ујменичких воденица, у којима за време суша мељу и околна села, као и варош. Вода се пије с извора и врела које извире испод манастира.

Сеоска је планина Чука, где су им станови суседни бијорским, и Јабланов До, огранак Стрменице. Село држи прилично стоке.

Порекло фамилија

У селу има око 65 кућа, већином на откупљеној земљи. Најстарији су становници Лончари (8 к.), који су овде доселили пре 150 година из Бјелопавлића. Славе Петковдан.

Остали су:

Премовићи из Братоножића, славе Никољдан.

Пипери, који седе на манастирској земљи, за што дају четвртину, додигли су из Пипера. Славе Аранђеловдан.

Дошљаци су из Роваца у Морачкој Нахији, славе Лучиндан.

Пешићи из Бјелопавлића, славе Петковдан.

Пајковићи — Лушчани, славе Ђурђиц.

Весковићи — Лушчани (1 к.), славе Ђурђиц.

Једна васојевичка кућа Саичићи (Мијомановићи) и, највад, Богавци из Роваца, које је навала турска 1862. године потиснула, те су по странама Острога засновали ново насеље Велиђе, које се рачуна као саставни део Берана.

Гробље је једно и находи се на манастирској земљи, где се копају и варошани, а тако исто и Црновршани и Долчани.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 720-721). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. Милутин Осмајлић

    У Беранама (град), “Црној Гори у малом”, у чијем савству се сада налази и Берансело, живе породице из скоро свих црногорских племена. У беранске новодосељенике (након 1862. године) спадају: Војиновићи, Лазовићи, Басекићи, Нешовићи, Новаковићи, Недељковићи, Гоге, Гезовићи, Јоковићи, Поповићи, Пановићи, Дарићи, Митковићи, Миладиновићи, Васиљевићи, Бриндићи, Димићи, Ристићи, Лончаревићи, Милићи, Ђурашковићи, Царичићи, Ивезићи, Ђурбабићи, Бјелоши, Вучевићи, Шебеци.
    Мислиманска братства, односно куће у Беранама су: Рамусовићи, Адровићи, Шунтићи-Ковачи, Бјелановићи, Калићи, Дервишевићи, Никшићи, Подгоричани, Зејниловићи, Црновршани, Манџукићи, Пачаризи, Малезићи, Касумовићи, Муслићи, Смаилагићи, Делићи, Феризовићи, Османовићи, Селимовићи, Суљковићи, Гарковићи, Усовићи, Ђечевићи, Софтићи, Реџепагићи, Муховићи, Масличићи, Дервовићи, Ајкуновићи, Међедовићи, Љуце, Јашаревићи, Шахмани, Реџовићи, Дураковићи, Кујовићи, Париповићи, Ђукићи, Гарчевићи, Табаковићи.

  2. Srdjan Dimic

    Има ли неко сазнања о пореклу Димића из Берана и околине?

  3. Раде Бракочевић

    Димићи звани Гоге из Берана су поријеклом Цинцари из Призрена.

    • Александар Ђикић

      У ствари пореклом су сви они из Москопоља. Москопоље је био у 18. веку већи град од Солуна, и напреднији. Имао библиотеке, манастире, цркве, а посебно је био познат као први град са поплочаним улицама. Али-паша Тепелена их је прогнао, и налазе се по читавом Балкану. Моја баба је од Стефановића из Призрена, врло блиски род са Димићима. И рођена је 1912. у кући Димића у Беранама.

  4. AG

    Poreklo Simonovica iz Beran Sela i rodoslov njihov da li ima,svaka informacija bi znacila,hvala unapred.

  5. Lonchar

    Da li zna neko vise o poreklu Loncara,od kog bratstva iz Bjelopavlica poticu,hvala unaprijed.

  6. Milan

    Beran na ceskom je ovan. Na ruskom i poljskom baran.

    • бранко

      Није битно за Беране то што је на чешком беран ован. Постоји презиме Беран и код нас и у Чешкој, али и у Норвешкој, Канади. Постоји Берановац у Шумадији ( аеродром) код Краљева. Беране је стари топоним и значи БИРАН. На неолитском налазишту Беран Крш је било прије 4500 година 20 кућа и ту је постојао камени престо који је украден или уништен и гдје се БИРАО кнез, жупан, жрец, а ту су у близини и записи на камену са старим писмом. То је наш израз.