Порекло презимена, село Бојна (Вел. Кладуша, Бос. Крајина)

Порекло становништва села Бојна, општина Вел. Кладуша (Бос. Крајина), стање око 1925. године. Приредио сарадник портала Порекло Петар Демић.

 

ПОЛОЖАЈ

Од Орлове планине до Ћорковаче цео је низ коса. Било тих коса је развође приточица потока Глинице и Жировца, притоке Унине. Речица Бојна се састоји из поточића од којих је највећи Сивац, који извире под Превијом у Банији. Бојна прима Курјашницу, Чемерницу и Добровницу,  и више Јабучара Јарачу, прољетни и јесењи поток. Примећује се и стари ток Бојне. Осим споменутих потока воду пију и са ових врела: Реминовац, Стаза, Оџинац, Јабучар, Репчев Поток, Зорића Врело, Ђенића Стублић, Олића Подрум и Демића Точак.

ТИП

Село је разбијено у сродничке групе, растурене по косама. Теменом косе води сеоски пут и око пута су групе кућа у мањем остојању од групе до групе. Косе веже тај пут са цестом, која иде из Велике Кладуше у Глину. Развија се тип села шумадијског.

ЗАСЕОЦИ

Насеље има ове делове: Градина, Курјашница, Чејрек, Ћорагина Коса, Чемерница и Бојански Луг. Градина је до Просиње и Зборишта. Бојански Луг је у заравни речице Бојне. Чејрек и Ћорагина Коса су до границе с Банијом. Курјашница и Чемерница су око потока истог имена и по косама.

На Градини су: Дмитровићи (4 куће), Грубори (1 кућа), Летићи (5 кућа), Јарићи (2 куће), Мудринићи (5 кућа), Новаковићи (1 кућа), Бањци (2 куће), Селаци (1 кућа), Пилиповићи (1 кућа), Вујиновићи (5 кућа), Гуглете (1 кућа), Вајагићи (13 кућа), Ољаче (3 куће), Владушићи (1 кућа), Поповићи (2 куће), Марићи (3 куће), Јовићи (3 куће), Замаклари (1 кућа), Анушићи (4 куће), Пурари (3 куће), Станари (1 кућа), Ђурићи (1 кућа) и Ђенићи (1 кућа).

У Курјашници су: Репци (2 куће), Вујасини (2 куће), Вајагићи (3 куће), Гогићи (3 куће), Јајићи (2 куће), Бероње (3 куће), Самоуле (1 кућа), Зорићи (6 кућа), Пађени (1 кућа), Опачићи (1 кућа) и Дошени (1 кућа).

У Чејреку су: Грмуше (3 куће), Гогићи (4 куће), Ромићи (1 кућа), Мишковићи (2 куће), Михаилице (1 кућа), Ђенићи (1 кућа), Бероње (1 кућа), Војиновићи (2 куће), Вајагићи (2 куће), Стојнићи (1 кућа), Гривићи (2 куће), Селаци (1 кућа) и Шевићи (2 куће).

На Ћорагиној Коси су: Ракаси (1 кућа), Менићани (1 кућа), Репци (5 кућа), Дошени (1 кућа), Милошевићи (1 кућа) и Дукићи (2 куће).

У Чемерници су: Новаковићи (3 куће), Гогићи (4 куће), Јандрићи (1 кућа), Исаци (2 куће), Живковићи (1 кућа), Ђенићи (2 куће), Баждари (1 кућа), Ђурићи (2 куће), Башићи (2 куће), Радићи (3 куће), Зорићи (4 куће), Пилиповићи (2 куће), Мијатовићи (3 куће), Лалићи (2 куће), Угреновићи (2 куће), Граховци (2 куће), Бурсаћи (4 куће), Ромићи (1 кућа), Рашете (2 куће), Иванићи (1 кућа), Медићи (5 кућа), Мудринићи (1 кућа), Остојићи (1 кућа), Гакови (2 куће), Ћерани (2 куће) и Бабићи (2 куће).

У Бојанском Лугу: Вујасини (3 куће),  Остојићи (1 кућа) и Сријемци (6 кућа).

Свега је у селу 61 породица са 181 кућом.

ПРИВРЕДА

Земљорадња је главна привредна грана. Шљива слабије успева и мало јој се пажње обраћа. Више се гаји свиња. Свака кућа има крмачу са прасадима. Има их и на раду у Америци и зарадама су изграђене лепе куће по узору кућа у Банији, са тремовима. Да подмире потребе села, и поред земљорадње да се измогну, у селу има неколико занатлија и трговина.

ИМЕНА

Селу је име из времена пре Турака. На власнике аге подсећају: Чејрек, Ћорагина Коса и Машиновића Њива.

СТАРИНЕ

На Градини се распознају трагови града Бојне, који је порушен по предлогу комисије, која је утврде према Турској прегледала. Црквина је преко границе у Банији и на Црквини се распознају темељи цркве.

ПОСТАНАК СЕЛА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА

Судећи по тамним сећањима о некаквом попу Деми, чија је, веле, црква била више Деминих Лука на једној коси, и око ње гробови са неким положитим плочама, село је било насељено и пре Лауданова Рата и за тога рата опустело.

Пре 100 година (око 1825. године)

Репци (7 кућа) из Лике, где су се звали Милеуснићи. У бежанији мати сакрије им предка као дете у репу, па му потомке прозову Репци. Славе Никољдан. Старина им је са Југа.

Вајагићи (17 кућа). Старина им је са Југа. Одатле на Тромеђу на Попину, где их има велико братство. Славе Св. Арханђела. Са Попине су најпре пали на Збориште. У Бојни су имали станове, где су једни одељени иселили и закућили.

Мудринићи (6 кућа), из Лике. Славе Ђурђевдан. Са Змијања су за Лауданова Рата прешли у Лику. Они су стариначка породица.

Грмуше (3 куће), славе Јовањдан, из Далмације.

Ромићи (2 куће), славе Никољдан, из Далмације.

Пре Омерпаше (пре 1850. године)

Пађени (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Далмације.

Михаилице (1 кућа), славе Св. Пантелију, од Сане.

Сријемци (6 кућа), славе славе Аранђеловдан, из Лике.

Ђенићи (4 куће), славе Лучиндан, из Лике.

Ђурићи (2 куће), славе Јовањдан, из Лике.

Шевићи (2 куће), славе Лучиндан, из Лике.

Гогићи (11 кућа), славе Јовањдан, од Бјелајског Поља. Предак им био “наопак”, па му бег рекао: “љут к’о “Гога””.

Бањци (2 куће), славе Јовањдан, “озго” из Поља.

Угреновићи (2 куће), славе Св. Стефана Дечанског, “озго” из Поља.

Граховци (2 куће), славе Св. Стефана Дечанског, “озго” од Грахова.

Пред Буну (пре 1875. године)

Јарићи (2 куће), славе Јовањдан, из Лике.

Бабићи (2 куће), славе Јовањдан, из Мазина у Лици.

Лалићи (2 куће), славе Аранђеловдан, из Лике.

Милошевићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Лике.

Дошени (2 куће), славе Јовањдан, из Лике.

Новаковићи (4 куће), славе Аранђеловдан, са Попине у Лици.

Поповићи (2 куће), славе Никољдан, из Небљуса у Лици.

Рашете (2 куће), славе Никољдан, из Лапца у Лици.

Исаци (2 куће), славе Никољдан, из Лике где су се звали Косановићи.

Гривићи (2 куће), славе Благочасне Вериге Св. Петра, из Лике.

Опачићи (1 кућа), славе Лучиндан, из Лике.

Ћерани (2 куће), славе Ђурђевдан, из Лике.

Иванићи (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Лике.

Бурсаћи (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Лике.

Пре Окупације (пре 1878. године)

Грубори (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Бојне са Баније.

Остојићи (2 куће), славе Св. Враче, из Бојне са Баније.

Живковићи (1 кућа), славе Ђурђевдан, са Баније.

Мишковићи (2 куће), славе Никољдан, са Баније.

Башићи (2 куће), славе Срђевдан, са Баније.

Јовићи (3 куће), славе Никољдан, са Баније.

После Окупације (после 1878. године)

Ракаси (1 кућа), славе Никољдан, са Баније.

Јајићи (2 куће), славе Никољдан, са Баније.

Гуглете (1 кућа), славе Аранђеловдан, из Бојне са Баније. Приженио се.

Дмитровићи (4 куће), славе Никољдан, из Бојне са Баније.

Баждари (1 кућа), славе Ђурђевдан, са Баније.

Дукићи (2 куће), славе Ђурђевдан, са Баније.

Станари (1 кућа), славе Ђурђевдан, са Баније.

Селаци (2 куће), славе Ђурђевдан, са Баније.

Замаклари (1 кућа), славе Ђурђевдан, са Баније.

Пилиповићи (7 кућа), славе Ђурђевдан, не зна се одакле су.

Ђурићи (1 кућа), славе Никољдан, не зна се одакле су.

Вујасини (5 кућа), славе Томиндан, из Дубовика, где су се звали Крнете.

Анушићи (4 куће), славе Јовањдан, из Врела, где су се звали Богуновићи.

Бероње (4 куће), славе Јовањдан, из Великог Радића.

Стојнићи (1 кућа), славе Јовањдан, из Прекоуња, где су се звали Ћулибрци.

Мијатовићи (3 куће), славе Стефањдан, из Грмуше.

Гакови (2 куће), славе Никољдан, из Велике Рујишке.

Марићи (3 куће), славе Ђурђевдан, из Јасенице, где су се звали Недимовићи.

Ољаче (3 куће), славе Ђурђевдан, из Рујишке.

Пурари (3 куће), звали се Недимовићи.

Радићи (3 куће), славе Ђурђевдан, из Пиштолина, где су се звали Штрпци.

Менићани (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Менића.

Владушићи (1 кућа), славе Ђурђевдан, из Рујишке, где су се звали Ољаче.

 

ЛИТЕРАТУРА: Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, Београд, 1925.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Miroslav Gogic

    Sto se tice Gogica, tacno je da su se doselili iz okoline Bosanskog Petrovca, ali u Petrovac su se doselili iz Pive ispod Durmitora Crna Gora. Predak Lazar je sa TRI sina i jednom cerkom se doselio krajem 15.veka u selo Bjelaj kod Bosanskog Petrovca. I tu se je zadrzao samo par godina. Trebao je da uda svoju cerku Milicu i kako je bila turska vladavina i PRVA bracna noc sa agom. Lazar je UBIO agu i sa svojim sinovima i cerkom pobegao na GRANICU sa Austro-Ugarskom, tj. podrucje Bojne i tu se nastanio. Jedan sin je imao kucu u Cemernici, drugi sin je imao kucu uz glavni put a treci sin je imao kucu u Kurjasnici. Tako da ovaj zapis ovog doticnog gospodina koji je sazeo ovu biografiju nije tacan sto se Gogice plemena tice. Gogici su svoje PREZIME doneli iz Crne Gore. Toliko.