Порекло презимена, село Губеревци (Лучани, Горње Драгачево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Губеревци, општина Лучани. Према студији Косте Јовановића "Горње Драгачево" из 1908. године. Приредио сарадник портала Порекло Ниносла Порекло становништва села Губеревци, општина Лучани. Према студији Косте Јовановића "Горње Драгачево" из 1908. године. Приредио сарадник портала Порекло Ниносла Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Губеревци (Лучани, Горње Драгачево)

Порекло презимена, село Губеревци (Лучани, Горње Драгачево)

Порекло становништва села Губеревци, општина Лучани. Према студији Косте Јовановића „Горње Драгачево“ из 1908. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

 

По народном причању најстарије су породице у селу:

Ђурђићи, славе Ђурђиц. Они су се доселили из Бијелог Поља крајем прве половине 18. века.

Ћендићи су се доселили из Старе Србије после Ђурђића. Славе Мратин-дан.

Плазине су се такође доселиле из Старе Србије, одмах после Ћендића. Славе Никољ-дан.

Цогоље су досељене од Сјенице кад и Плазине. Славе Ђурђиц.

Пред Карађорђев устанак доселили су се:

Вујичићи, славе Арханђелов-дан. Доселили су се из Старе Србије.

Вујиновићи су се доселили из Бијелог Поља, славе Никољ-дан.

Ракићевићи су досељени из Старе Србије, славе Никољ-дан.

За Карађорђа досељени су:

Николићи (Ровинци), славе Никољ-дан. Они су дошли из Ерчега (срез моравички).

Ђенадићи су дошли из Бијелог Поља, славе Никољ-дан.

Вуловићи славе Ђурђиц.

Вукајловићи славе Ђурђев-дан.

Клисаре славе Арханђелов-дан.

Брановићи славе Ваведење.

Пајевићи славе Св. Архангела Стевана.

Све су ове породице досељене од Сјенице.

После Карађорђа доселиле су се породице:

Ковачевићи славе Никољ-дан. Доселили су се из Бијелог Поља пре 90 година.

Басаре су дошле из Сјенице пре 80-90 година. Славе Ђурђиц.

Бешевићи су се доселили из Црњева (срез моравички), славе Ђурђиц.

Богићевићи су досељени из Новог Пазара око 1840. године, славе Врачеве.

Јечменице су дошле из Бијелог Поља око 1848. године. Славе Никољ-дан.

Грујичић се доселио из Сјенице пре 50 година, слави Ваведење.

Страњанци су се доселили из Живице (Драгачево) пре 50 година.

Богдановић је дошао из Г. Дупца (Драгачево) пре 40 година. Слави Јовањ-дан.

Ерчега Марко је дошао као припуз из Ерчега пре 30 година. Слави Ђурђев-дан.

Стојић је дошао од некуд из Старог Влаха пре 20 година. Слави Никољ-дан.

Милинковић се доселио из Виче (Драгачево) пре 20 година, слави Врачеве.

Зечевић се доселио из Живице пре 12 година, слави Никољ-дан.

Кнежевић је дошао из Властељица (Драгачево) пре 8 година, слави Врачеве.

Радисављевић је дошао као припуз из Горачића (Драгачево) пре 7-8 година. Слави Никољ-дан.

Петровић се доселио из Гуче (Драгачево) пре 5 година, слави Никољ-дан.

Марковић је дошао као припуз из Бијелог Камена (Драгачево) пре 5 година. Слави Никољ-дан.

Сатарић је припуз и дошао је из Милатовића пре 5 година. Слави Јовањ-дан.

Из показаног порекла становника види се, да у Губеревцима нема породице за коју би се казало, да се не зна, да је досељена. Па и досељење најстарије породице било је тек пре 150-180 година, што показује, да су садашњи Губеревци новијег постанка. А што је, пак, ово село за време пописа од 1818. године већ јаче било насељено, јер је имало 40 домова и 115 арачких глава ипак то не мора показивати и његов давнашњи постанак. Врло је вероватно да је од зачетка садашњег села па до поменутог пописа, дакле за време од 60-70 година, било честог и јачег досељавања, што се и види из порекла и јаче развијености старијих породица.

Али и ако је садашње село новијег постанка није могућно да до досељења предака садашњих најстаријих породица није овде никада било насеља. Већ и сама близина моравске равнице као и доста повољан положај села указују, да је и раније овде било људског живота. И напред показане старине јасно показују, да су то остаци из времена, када садашњег села још није било; иначе да су то остаци из доба од када данашње село постоји, знало би се о њима бар нешто причати.

Према овоме Губеревци су постали на месту ранијег насеља и новијег су постанка. А кад се у овом погледу упореди постанак свих села ове области, видеће се, да Губеревци долазе у најновије насеље Горњег Драгачева.

Губеревци имају заветине о Св. Троицама (други дан) и о Малом Спасову-дану.

 

ИЗВОР: Насеља српских земаља (књига 5) – СЕЗ (књига XI) – Коста Јовановић „Горње Драгачево“, Београд, 1908. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.


Коментари (2)

  • zoran nikolic

    da li mozete da mi date podatke o selu gornje vlase opstina gadzin han [email protected]

    Одговори
  • Владимир потомак Зекавица

    Заправо Ерчега Марко је син Радована Зекавице који је дошао из Ерчега у Губеревце на мираз оженивши се из Јечменића где узима женино презиме доневши са собом крсну славу Ђурђевдан коју његови потомци и данас славе. Данас углавном живе у Губеревцима и у Мршинцима код Чачка.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top