Порекло презимена, село Гнојнице (Мостар)

Порекло становништва села Гнојнице, у Бишћу, код Мостара. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Бишћем се назива источни дио Мостарског Поља. Име Мостарско Поље вјештачко је, мјесто тога назива употријебићемо назив Бишће за цијело поље, с обје стране Неретве.

Прво село на истоку од Мостара, 4 до 5 километара дуго. Куће према распореду појединих читлука различито распоређене, те село има облик једне навијугане, само тачкама неправилно представљене линије.

Земља је и данас већином агинска. Само по гдјекоји хришћански сељак има по коју њивицу своју. Муслимани били су аге, па су сами почели земљу обрађивати. Аге су православни и муслимани Мостарци. У виноградима који се зову Торине, биле су торине Хаџи-Селимовића. У виноградима Граховиштма сијао се некад грах. У винограду Црквини била је некад манастирска црква. У винограду Баштини, било је најприје гробље манастирско, послије врт и најпослије виноград.

У селу има 90 до 100 кућа. Најстарија позната породица били су Голићи муслимани. Њега објесе у Травнику зато што је чинио зулуме босанским кириџијама, а његови виногради Челогорнице посташе вакуф неке џамије у Сарајеву па се и сад плаћа џамији  по 3, по 6, а неки и по 10 гроша годишње. Прича се да је био некад манастир Св. Архангела у Гнојницама па су га Муслимани разорили и од његова камена начинили Шарића џамију у Мостару. Мисли се даје од њега и један лијеп рељеф, узидан у чесми Врби. Виде се и развалине од старог манастира, затим кућиштине Голића и Гостина кула, који је по причању, био дворјанин Херцега Стјепана и од којих потјечу данашње Госте из Подвележја. Осим тога има и трагова од разних старина; за неке се од њих тврди да су биле куле Херцега Шћепана.

По поријеклу можемо разликовати старинце, досељенике прије куге и досељенике послије куге.

  • Старинци су Мусломани ГОЛИЋИ. Православни БУЛИЋИ и МАТРАЦИ мисле да су и они старинци, а тако исто и Мусломани ЏУЏЕ и СЕЛИМИЋИ. Ове су породице остале иза куге, која је овај крај тако поморила да није имао ко обрађивати земљу. Џуџа оде у Ракитно те доведе католике ЈОЗИЋЕ. Да тада није било католика (”Латина”) у овим крајевима, види се из једне приче по којој су гнојничке жене изашле да виде прве католике и да су рекле, да су ”ко и ми, само голи”.
  • Иза Јозића, дошли су католици КАРТАЛИЋИ. Они су старином из Кнеж-Поља код Мостарског Блата, одатле су бјежали у Босну па се вратили у Гнојнице. Данас се зову јеош и Мишићи, Јурићи, Петровићи и Николићи.
  • Иза ових су дошли ШИНДИЦИ из Попова; једни су православни, а једни католици. Један Шиндик се оженио католкињом па кад је умро, удовица преведе дјецу на католичанство.
  • Иза њих су дошли православни СЕМИЗИ из Попова.
  • ПАЛАВЕСТРЕ православни, су преселили из Ходбине.
  • РАМИЋИ Мусл. су преселили из Мостара.
  • КРЕСО Мусломан је старином од Билеће (браства Шаренаца), оженио се од Џуџа па прешао на мираз.
  • Исто тако је и РАЉЕВИЋ добио по миразу земљу па прешао на њу.
  • Католике КОЗЕЉАКЕ (Пилиповиће) доселио је ага из Јасенице.
  • ДРАГОЈЕ католике доселио је прије 45 година ага из Бекије.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.