Порекло презимена, село Раст (Невесиње) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Раст код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Алек Порекло становништва села Раст код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Алек Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Раст (Невесиње)

Порекло презимена, село Раст (Невесиње)

Порекло становништва села Раст код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Сеоска општина која се састоји из више мањих села. По положају разликујемо три дијела. Један је на вишим партијама југозападне пољске ивице, са висином око 880 метара; ту су села: Залужје и Чање. Други дио чини село Оџаци чије су куће поредане с обје стране цесте уз саму ивицу пољску, с висином од 870 метара. Други дио чине села: Раст, Радићи, Бабја Глава и Шумићи, која леже на узвишењима над самом ивицом са висином од 900 до 950 метара.

Од старине своју су земљу имали само мусломанске породице Љубовићи, Пашићи и Мутиловићи. Данас многи кметови имају поред агинске и своје земље.

Села ове општине добила су имена или од појединих породица или по нарочитом положају. Село Оџаци добило је име по Љубовића оџацима.

Мисли се да су села веома стара, једино су Радићи прије 80 година постали село од читлука.

  • За породицу ЉУБОВИЋЕ прича се да су живјели у Невесињу још прије Косова. Девет их је брата пошло на Косово па се само један жив вратио и послије освојења Херцеговине, његови су потомци примили ислам. Они Љубовићи у Дабру потичу од Љубовића дјевојке, а поријеклом су Кашиковићи из Врањских.
  • Исто тако стари су и МУТИЛОВИЋИ, који су овдје ислам примили.

У Радићима су ове фамилије:

  • КАПОРИ поријеклом из Мириловића, дошли прије 50 година, становали су у Грабовици, па их бези проселили. Славе Јовањдан.
  • ЏЕЛЕТОВИЋИ доселили прије 80 година из Чепелице због сиромаштва. Слави Јовањдан.
  • КУЛАШ је дошао прије 150 година из Фатнице због сиромаштва. Слави Шћепандан.
  • БРЕЊО поријеклом Врљош из Љубомира, дошли прије 300 година. Славе Јовањдан.

У Бабјој Глави имамо ове породице:

  • ВУЈАДИНОВИЋИ, веома стари, мисли се да су поријеклом с Бијеле Рудине. Славе ?
  • УЉАРЕВИЋИ дошли су прије 50 година из Трновице. Славе Никољдан.
  • ВУЈИЧИЋИ су дошли с Грахова прије 50 година на Љубовића читлук. Славе Петковицу.
  • НИНЧИЋИ (ВУЈОВИЋИ) су прије 60 година дошли из Засаде у Бијељанима. Славе Никољдан.
  • ДУЧИЋ је дошао из Врањске прије 60 година. Слави Никољдан.
  • ГРЧИЋ (ЗЕЛЕНОВИЋ) је дошао има 60 година из Гацка. Дошао је био у Будисавље па га бези амо преселили. Слави Јовањдан.

У Расту имамо ове породице:

  • ЛАЗОВИЋИ, доши из Кривошија прије 110 година. Славе Ђурђевдан.
  • ГРУБАЧИЋИ су дошли из Врбе у Гацку прије 80 година. Славе Ђурђевдан.
  • УНКОВИЋИ, старином Биберџићи из Врањских, дошли су послије куге. Славе Ђурђевдан.
  • ШИПОВЦИ старином из Дробњака, прадјед им дошао из Шипачна у Гацку. Славе Ђурђиц.
  • ПАРОВИЋИ старином из Гацка, овдје су прешли из Биограда. Славе Аранђеловдан.
  • РАИЧЕВИЋ је дошао прије 10 година с Меке Груде. Славе Ђурђевдан.

У Залужју имамо ове породице:

  • МИЛОВИЋИ су дошли с Граовца прије 100 година. Славе Илиндан, прислужују Аранђеловдан.
  • ГУДЕЉИ су дошли с Враћановића из Бањана прије 60 година. Славе Ђурђевдан.
  • ВАСКОВИЋИ су дошли с Јасена прије 60 година. Славе Јовањдан.
  • ЧОЛОВИЋ је Миљанић из Миљанића у Бањанима, дошао прије 100 година. Слави Јовањдан.
  • ПЕЈАНОВИЋИ су дошли из Бјелица у Црној Гори прије 70 година. Славе Петковицу.
  • ИВЕЗА је доселио с Рогача код Лукавца прије 90 година. Славе ?
  • КРУЖЕВИЋИ су из Кружа у Црној Гори, живјели су у Мостару, па су амо дошли прије 100 година из Рогова на Планој. Славе Ђурђевдан.
  • ГРКОВИЋ је веома давно дошао од Чупковића с Удрежња. Слави Ђурђевдан.
  • ДАКИЋ је доселио из Гацка из непозната села прије 50 година. Слави Никољдан.
  • КУЛАШИ су прије 150 година дошли из Фатнице. Славе Шћепандан.
  • ВУЈИЧИЋИ су заједно с оним из Бабје Главе дошли са Граовца.
  • СКОРУПОВИЋИ су исто тако с Граовца.

У Чању живе сада мусломанске породице:

  • ПАШИЋИ су поријеклом с Мишљена у Храсну, они су потурчењаци од Сукнова, исто су племе са православним породицама: Кнежићима, Меданима, Буквићима, Комадима и Капорима. Амо су дошли као Љубовића момци прије 300 година.
  • ХРЊИЧИЋ је дошао на Љубовића читлук из Корјенића прије 80 годна.
  • МУТИЛОВИЋИ су старинци
  • КЕВЕЉИ су дошли овдје из Грабовице прије 50 година.
  • КЉАКО је дошао из Биограда.

На Тртинама живе:

  • КРАВИЋИ су поријеклом Мучибабићи с Љескова Дуба. Славе Аранђеловдан.

У Шумићима живе ове породице:

  • ВУЧЕТИЋ поријклом из Граова са Заслада. Оца му Турци у једном боју заробили па га овдје населили. Слави Никољдан, прислужује Госпођиндан.
  • ЛАЗОВИЋ је за вријеме окупације дошао из Кривошија на Колаковића читлук. Слави Ђурђевдан, прислужује Трнову Петку.
  • ЧОРЛИЈА је с Меке Груде; дошао му дјед на читлук. Слави Ђурђевдан.
  • ПАПИЋА је дјед из Дабра. Слави Јовањдан, прислужује Савиндан.
  • ШАРЕНАЦ је дошао прије 30 година из Давидовића.
  • ВУЈАДИНИЋ је од оних у Бабјој Глави (оп. А.М. – тамо су наведени Вујадиновићи)
  • РАДУЛОВИЋ (ДРЉАН) пореклом из Кривошија, дошао му отац. Становао је у Жељеву, слави Јовандан.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић.


Коментари (2)

  • goran saponjic

    Jako je interesantno sto se tice grkovica koliko je to rasireno i brojno prezime i gde se sve selili i migritali posebno ovi sa slavom djurdjevdan kojih ima i u kninu i lici i u gacku niksicu na kosovu i na zlatiboru.veoma brojna familija pitanje je dali su od cupkovica ili od drobnjaka.pozdrav za nebojsu i ako moze misljenje Pozdrav poreklo

    Одговори
  • Горан

    Грковић из овог села је од Чупковића из Биограда.Његовог оца су у Залужју звали Грк јер је дошао из Удрежња.Невесињци су тврдили дасу у Удрежњу живели Грци.Од овог Грковића су и Шапоње,који су славили Ђурђевдан,као и Чупковићи,и Грковићи који су отишли у Лику.Шапоње су отишли у Далмацију а једни у Пржине код Гацка,надимак Грковићи по овом Грковићи из Залужја .

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top