Порекло презимена, село Рељинци (Горњи Милановац)

21. мај 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Рељинци, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Испод Заграђа, опет у долини Брезовице, налази се село Рељинци, одвојено од Заграђа само потоком Риђинцем. Према положају и малом пространству ово село више личи на заселак Заграђа, јер према овоме не стоји друкчије него као заселак Варнице према Трудељу или као Дрењина прем Живковцима. Десну страну села чине стране и косе брда Парлога, које је у вези са поменутим развођем између Брезовице и Козељице, а леву страну чине стране и косе оних брегова којима се завршава резвође између Брезовице и Давидовачке Реке а поименце од Дреноваче и Ресице. Сеоске су куће на странама и косама поменутих узвишења, по заравањцима.

Извори.

Најглавнији су извори: Близан, Сенина, Чесма, извор у Џемату, у Марковићима, Чекрљашици, Амбарини, Маскимовића Чесма, Стојковића Чесма и други.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање растурена је по селу између кућа. У узаној речној долини мало је њива и ливада. Земља је средње родности, као и у Заграђу. Највеће су њиве на Парлогу и Дреновачи, где се поглавито сеје овас.

Заједничка сеоска и једина повећа шума је Милатовац, на западном крају села, до Угриноваца, где је већином букова гора.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа и веома је слично са Заграђем. Дели се на три засеока: Копривницу, Марковиће и Џемат.

Свега у селу је 55 кућа, од којих је у Копривници 20, у Марковићима 17 и у џемату 18 кућа.

Име селу.

О имену села у народу се ништа не прича.

 

Порекло становништва.

Од 7 фамилија у селу за три се кажже да су старинци, а остале су досељене.

У Копривници су:

-Кандићи, старинци. Ова је фамилија одавно изумрла по мушкој линији. Ту се призетио један уљез из неког оближњег села, те се фамилија наставила и старо презиме одржала. Сада славе, по уљезу, Аранђеловдан а стара слава је била Лазаревдан.

-Стојковићи су досељени од Сјенице за време Првог устанка, славе Аранђеловдан.

-Максимовићи (Радојичићи, Илићи, Јеремићи), за које се зна да су досељени, али се на памти одакле, славе Јовањдан.

У Марковићима су:

-Марковићи, старинци. Из старине једна фамилија са Грујићима у Џемату, славе, као и Грујићи, Ђурђиц.

У Џемату су:

-Грујићи (Сретеновићи, Дамњановићи, Кузмановићи, Јевтићи, Адамовићи) су старинци, славе Ђурђиц.

-Ђорђевићи, који су старином из качерског села Пољанице, одакле је пре око 100 година довела отуда нека жена сина Ђорђа, од кога је настала ова фамилија, славе Митровдан.

-Митровићи су досељени пре око 120 година из Лесковца, славе Ђурђевдан.

 

Сеоска заветина је Други дан Духова.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.