Poreklo prezimena, selo Trudelj (Gornji Milanovac)

Poreklo stanovništva sela Trudelj, opština Gornji Milanovac. Prema knjizi Miloja T. Rakić „Kačer“, prvo izdanje 1905. godine, najnovije izdanje 2010. godine – edicija „Koreni“, JP Službeni glasnik i SANU. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan. 

Položaj sela.

Trudelj leži u dolini Kozeljice, u njenom gornjem toku, gde se zove Trudeljska Reka. U ovom selu njena dolina je najviše proširena. Od Dragolja jeo Trudelj odvojen razvođem Kačera i Trudeljska reke. Strane i kose što su na suprotnu stranu stranu od dragoljskog atara u dolinu Trdeljske reke spuštaju čin desnu stranu trudeljske doline: južna i zapadna strana Topovišta čine jednu izdvojenu geografsku celinu – zaselak Varnice. Na zapadnim položajima i kosama Teovca i Strmošnjaka je zaselak Raslova, a na položaju i kosi Krnje Jele je zaselak Litice. Sa leve strane Trudeljske Reke prolazi onaj venac od brda što razdvaja vode ovoj reci, odnosno Kačeru i Brezovici. Ovde su poimence: Gradska Bara, Debelo Brdo, Bunaja, Motika, Glavica, Vis, Bratinci i Mrtvenik. Strane i kose ovih brda koje se strmo spuštaju u rečnu dolinu čine levu stranu trudeljske doline. Ova je strana kratkim dubodolinama podeljena u tri izdvojena dela, zaseoka: Bogojeviće, Crnu Reku i Mirkoviće.

Seoske su kuće na supadinama pomenutih brda i stranama njihovih kosa po zaravanjcima.

Izvori.

Najglavniji izvori su: česme pod Delinim Potokom, pod Glavicom, izvori pod Mrtvenikom, pod Crnom Rekom, kod Velikog Brda, pod Debelim Brdom, u Brajinovcima, Kaluđerska Voda, česma u Širakovcu (ispod Teovca), izvor pod Gradskom Gorom, Careva Voda (u istoimenoj šumi ispod Crne Reke), voda u Klještavici. Ispod Krnje Jele imaju četiri česme. Ima još nekoliko manjih izvora po selu. Imaju dva đerma.

Zemlje i šume.

Ziratna zemlja je većim delom rasturena između i iznad kuća, a manjim u rečnoj dolini. Rodnosti su dobre, kao i u Dragolju. Najveće su njive na: Teovcu, Strmošnjaku i Debelom Brdu, gde se poglavito gaji ovas.

Po stranama i vrhovima pominjanih brda oko sela ima nekoliko seosskih zajedničkih šuma, kao: Teovac, Gradska Gora, Bunaja, Klađa, Careva Voda i Zbegovište. Poretke šume ima na Krnjoj Jeli. Najviše je bukove, manje cerove, a nađe se i javor, jasen itd. To su seoske ispaše. Šume se daju pod zakup.

Tip sela.

Trudelj je selo je razbijenog, pravog starovlaškog tipa. Zbog veće visinske razgrane i poentiranijeg zemljišta, seoske su kuće jako skrivene. Deli se na 6 pomenutih zaselaka, razdvojenih Trudeljskom Rekom i dubodolinama potoka. Zaselak Varnice, zbog veće izdvojenosti i većeg prostranstva ima izgled zasebnog sela, našta i njegovi meštani pretenduju.

Svega u Trudelju ima 149 kuća, od kojih u Varnicama 35, Raslovi 20, Crnoj Reci 22, Bogojevićima 20, Litici 30 i Mirkovičćima 22 kuće.

Ime selu.

U ovom kraju ima dosta priča o teškim nametima udaranim na narod pri zidanju Ostrvice, za vreme „Proklete Jerine“. Jedna od tih priča veli da su trudne žene iz ovoga sela donosile kamenje za zidanje Ostrvice, otkuda je selu dobilo sadašnje ime. Ime zaseoka Varnica objašnjava se time što su tu, za vreme zidanja Ostrvice, bile mnoge krečane, te su gorele vatre, pa su se noću viđale mnoge Varnice.

Starine u selu.

Ime Staroselske reke, pritoke Trudeljske Reke, i ime obližeeg uzvišenja Bošnjačkog Groblja podsećaju na neko ranije naselje, o kome se inače u narodu ništa ne priča. Drugihe kakavih ostataka ranijih naselja u selu nema.

Poreklo stanovništva.

Za četiri familije u ovome selu zna se da su ovde od starine, a za ostale se veli da su se doselile iz okoline Sjenice i užičkog okruga i to mahom za vreme Prvog ustanka. Porodice su po krajevima ovako rasporđene:

U Varnicama su:

-Katrandžići (Mihailovići, Milivojevići, Simeunovići i Vidojevići), koji su došli iz Sjenice za vreme Kara-Đorđevo, slave Lučindan.

-Ostojići su starinci, sleve Nikoljdan.

-Alapzelovići (Ivanovići), takođe starinci, slave Đurđevdan.

-Antonijevići su doseljeni iz Gostilja u okrugu užičkom, doselio se Antonije početkom 19. veka, slave Pantelijevdan.

U Raslovi su:

-Ćajovići (Damnjanovići, Mlađovići), koji su došli 1809. godine iz Drenove-okrug užički zajedno sa Danilovićima u selu Zagrađu, sa kojima su od starine jedna familija, slave Đurđevdan.

-Stanoševići su došli pre 130 godina iz užičkog okruga, slave Đurđevdan.

-Damnjanovići (Birtulići-starije prezime), takođe su došli iz užičkog okruga, pre 130 godina, slave Đurđevdan.

U Crnoj Reci su:

-Pavlovići, Janjići, Ostojići (u Varnicama) su starinci, od starine su jedna familija, slave Nikoljdan.

U Bogojevićima su:

-Bogojevići, koji su jedna familija sa Pavlovićima i Janjićima iz Crne reke, slave Nikoljdan.

U Litici su:

-Baltići, Jevrosimovići i Čolići, od starine jedna familija, kažu da su ovde „od Kosova“, slave Nikoljdan.

-Milići, za koje se zna da su davno došli odnekuda, slave Nikoljdan.

U Mirkovićima su:

-Lazarevići, starinci, slave Jovanjdan.

-Čamdžići (Matići, Živanovići) su došli pre 120-130 godina iz užiičkog okruga i to najpre u Teočin (okrug rudnički) pa odatle u ovo selo, slave Aranđelovdan.

Seoska je zavetina Nedelja pred Mladog Sv. Nikolu.

IZVOR: Miloje T. Rakić, “Kačer”. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.