Порекло презимена Стијеповић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

СТИЈЕПОВИЋИ

(у Комарници, Јаворју и Мотичком Гају)

Старина им је од братства Томића из села Старча, из Горње Мораче. Предање казује да су раније живјели у Доњој Морачи, на земљи на којој је подигнут Морачки манастир, коју су они уступили за градњу манастира. Презиме Стијеповић су добили по Стијепу, потомку Соје Томића.

У књизи Риста Ковијанића Помени црногорских племена у которским споменицима (књига друга, Титоград 1974. године, издање: Историјски институт Црне Горе) на страни 101. када се говори о становништву у Цеклину и њиховом поријеклу каже се: “Затим Стијеповиће, прозване по Стијепу досељени из Дробњака”. О овоме је писао А. Јовићевић у свој дјелу Ријечка нахија.

Даље, Р. Ковијанић у књизи на страни 104. – Ријечани, каже да Јовићевић наводи: „Да су на Рујевој Главици, гдје се виде зидине некадашњег насеља из доба Ивана Црнојевића, становали данашњи Стијеповићи, становници села Ријечана“.

Из Старча су се у Комарницу због свађе са Драговићима, око 1750. године преселила четири брата: Мићо, Ћиро, Ђоко и Драго. Одмах након усељења у Комарницу, најстарији брат Мићо одсели се у Србију. Ћиро је имао четири сина: Радојицу, Перишу, Марка и Риста, Ђоко Јоксима, Голуба и Пера, а Драго Јоју, Петра и Богића. Стијеповићи се у Комарници обогате – држали су доста стоке, а Ћиро се бавио и трговином, тргујући с Дубровчанима. Био је и познати ловац, нарочито се истицао у лову на дивокозе по Дурмитору. Тако једном приликом, ловећи дивокозе по Боботовом куку, убије свога сина Риста, јер му се „причинила“ дивокоза од сина Риста који је био пошао да улови дивокозе на чеку на којој је чекао Ћиро. Врх под којим се десила ова трагедија назван је Ћировом пећином. Седамдесетих година 19. вијека, Стијеповићи се почеше исељавати из Комарнице на своје катуне у Мотичком Гају и Јаворју, гдје и данас живе. Ћерка Ћирова Видосава била је удата за попа Милутина Церовића и родила је Новицу. Ћиро се послије убиства свог сина Риста пресели у Тушињу код свог унука Новице Церовића. Његови се потомци по њему прозову Ћировићи.

Стијеповића има одсељених у околину Ужица, у селу Буаре, и презивају се Дробњаковићи. Има их и у пљеваљском крају, гдје се у село Потпеће одселио Јово Милисављев и Милош и Саво Милосављеви са породицама. Јовов син Владо је учесник НОР-а од првих устаничких дана и један од организатора устанка у Пљеваљском крају; носилац је Партизанске споменице 1941. У Ђурђевића Тару се са породицом одселио Рашо Вукоманов.

Радован Живков Стијеповић погинуо је на Крсцу 1875. године, као учесник у борбама које су вођене против Турака у Херцеговачком устанку.

Ристан-Зека Павлов, који је доживио сто седамнаесту го- дину живота, био је истакнути племеник, врло мудар и паметан човјек, одличан приповједач старина и историје Дробњака и рат- них из првих ратова. Он је са својим синовима Миланом, Миладином и Радоманом био у Комитском покрету 1916-1918. године. Миладин је био активиста у органима народне власти у НОП-у. Миланов син Рајко, правник, налазио се на одговорним пословима у правосудним органима и у органима управе у Републици. Био је посланик у Скупштини Црне Горе и предсједник општине Жабљак. И Миленко-Миле Владимиров истакнути привредник, туристички радник и предсједник Туристичког савеза Црне Горе.

У НОР-у 1941-1945. године из овог братства су погинули у јединицама НОВ-а сљедећи братственици: Милован Максимов из Комарнице на Сињајевини 1942, Стево Живков из Мотичког Гаја на Пишчу 1943, Љубо Јаковљев из Јаворја на Загарчу 1944, Марко Јовов из Јаворја код Цетиња 1944. и Вељо Иванов из Мотичког Гаја на Дурмитору 1943.

Јоксим Јоков из Јаворја је био припадник НОП-а од 1941. године, у почетку у Дурмиторском одреду, послије у илегали, а нешто касније у Првом батаљону Четврте црногорске бригаде. Он је ратни војни инвалид.

У овом братству је било више стогодишњака и права је штета што њихови потомци нијесу били заинтересовани да од њих забиљеже нешто више о свом поријеклу и родослову.

Славе Петровдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић