Порекло презимена, село Струганик (Мионица)

Порекло становништва села Струганик, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник  и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај села.

Струганик је на десној обали реке Рибнице. Сеоске су куће по странама појединих брда или главне речице овог села Копљанице. Земљиште је брдовито и скоро планинско. Главнија узвишења су: Петковача и Перово Брдо над Рибницом, Баћенац и Криве Стране до Планинице и Говеђе Брдо до Берковца. Геолошки је састављено из секундарних стена, од којих на источној страни преовлађују пешчари, а на западној литографски камен, који се овде јавља у моћним складовима.

Извора у селу има доста. Испод Кривих Страна и Баћенца, где је највише сеоских кућа, имају 3 јаке чесме, од којих постаје Копљаница, поток и рекавица овог села, која тече на север кроз ово село. На Баћенцу има врло јак извор чија вода отиче кроз Цареву Косу у Палежничку Ријеку, која тече са источне стране овог села. Под Церовим Брдом у кориту Рибнице налазе се три јака извора, који после кратког тока падају у Рибницу, а један је од њих познат под именом Хајдучка Чесма. На Перовом Брду имају 3 јака извора, позната под именом Каљевића и Мишовића Бунари.

Земље и шуме.

Струганик је са омало земље, највише низ Копљаницу, по Баћенцу и Говеђем Брду све изван кућа. Земља је исувише посна, сува и песковита, те није за усев, ако се не би торила. Ливада и пашњака нема, а колико их је они су до Планинице и по планиничким висовима, који улазе у ово село.

Шума је од лиснатог дрвета и има је много. Осим Перовог Брда, чије су падине изнад Рибнице кршевите, сва друга брда су пошумљена и дају селу прави планински изглед. Најлепше су шуме по Церовој Коси, која је сеоска заједница, и на Кривим Странама, које су својина појединих сељака овог села.

Тип села.

Струганик је село разбијеног типа. Куће су у увалама Перовог Брда и Петковаче, али у изворишту Копљанице и око Баћенца. Оне су у три џемата, који немају својих засебних имена, већ се зову по виђенијим породицама; њихове куће су растурене, ретко да су на растојању од 50 метара.

У селу су: Шутуљићи (Милутиновићи), Поповићи, Мијаиловићи, Каљевићи, Марковићи, Мачури, Станишићи, Милосављевићи, Пауновићи, Арнаутовићи, Мишовићи (Мишићи) и Матијевићи.

У селу су задруге: Шутуљића, Поповића, Каљевића и Мачурска.

Подаци о селу.

Струганик је према харачким тефтерима из 1818. године имао 15 домова са 19 породица и 42 харачке личности.

Према попису:

-1866. године – 25 домова и 261 становника.

-1874. године – 28 домова и 278 становника.

-1884. године – 35 домова и 323 становника.

-1890. године – 41 дом и 352 становника.

-1895. година – 41 дом и 359 становника.

-1900. године – 49 домова и 413 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 4,77 а процентни 1,48%.

Име селу.

Литографски камен овог села сељаци зову „струганик“ и по њему је дато име селу. Село је познато још у 1737. години, јер га већ налазимо у списку села палешког округа под истим именом, каквим се и данас зове.

У селу се прича да су у доба аустријске окупације прво се јавили некакви Талијани, под управом некаквог Пијетра Домина, и почели вадити камен и извозити. Пијетра су сељаци звали Пјеро и по њему назвали брдо, где се вадио камен Пјерово (Перово) Брдо. Рад није дуго трајао, настављан је и прекидан и до данашњих дана.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Старо село је било је око извора Баћенца, па се доцнијим деобама и досељавањима премештало на север и населило се око Копљанице и изнад Рибнице.

-Шутуље: Најстарија породица у селу су Шутуље, који за себе кажу да су досељени „још некада“ из Ђакова у Старој Србији. Прво су насељени око Баћенца, па су готово сви и данас ту и одатле се расељавали, славе Ђурђевдан.

-Станишићи: Најстарији досељеници после њих су Станишићи, досељени пред крај 17. века из Никшићке Жупе од породице Колачке у истом месту. Станишићима су род Спасојице у Гуњици и Колаци у Бабајићу; њих је 3 куће, славе Лучиндан.

-Каљевићи, Марковићи, Мишовићи (Мишићи) Пауновићи и Матијевићи: Друга по досељењу врло стара породица јесу данашњи Каљевићи, досељени пред почетак аустријске окупације од некуда из Старог Влаха, од оне исте породице, од којих су и ужички Каљевићи. Каљевићи су раније досељени из Тепаца у Дробњацима и прво се населили у Старом Влаху, па одатле сишли у ово село у 3 породица од којих су потомци горе поменуте фамилије, има их 20 кућа славе Томиндан а дуго су прислуживали (прекађивали) Ђурђевдан.

-Мачури и Николићи, досељени кад и Каљевићи из истоименог села и братства у Кучима, има их растурених по овој обалсти, славе Никољдан.

-Арнаутовићи, предак досељен у доба Карађорђевог похода на Сјеницу из Бихора у Старој Србији, радио као чобанин код Шутуља, који су га оженили и окућили око себа, славе Ђурђевдан.

-Поповићи су потомци свештеничке породице, досељени из суседне Планинице од истоимене породице, славе Ђурђевдан. Стари поп Јоша прешао је у ово село око 1830. године.

-Мијаиловићи су из Горњег Лајковца од Грезалаца, прешао у ово село после деобе на своје имање, славе Ђурђевдан.

-Милосављевићи, предак добегао уз Бабинску разуру из Бистрице у Полимљу и призетио се у Станишиће, славе Лучиндан.

У Струганику је 47 кућа од 8 породица.

 

Занимање становништва.

Струганичани се занимају земљорадњом и сточарством, поред воћарства. Земље су њихове сиромашне, с тога се спуштају у долину Љига и Топлице и тамо купују имања или узимају под закуп, па на њима засејавају потребне усеве и тако налазе потребне животне намирнице. Стоке држе доста и преко лета држе по суватима и испустма њихових сеоских или приватних имања, а с пролећа је изгоне у долине река Топлиице или Љига.

Кад год су странци вадили литографски камен, онда су се одавали том послу, и појединци и задруге, обучени у тим пословима, радили су и даље. Како се од почетка прошлог века увелико отпочело тражити израђено пешчарско камење, којега је у овом селу врло много, од тог доба појединци су се отпочели бавити глачањем, вађењем, прерадом и продајом камења. Скоро сваки сељак има свој алат и радионицу и на доколици израђује споменике, басамке, тоцила и друго тесано камење па с пролећа и према потреби продаје у селу и изван њега. У овом послу, који су изучили од талијанских и српских радника ове врсте из Приморја, дотерали су далеко.

Струганичани спуштају се из овог села и селе на своја имања, па тамо и остају, што нарочито бива после деобе у селу.

Појединости о селу.

Струганик је саставни део Горњо-топличке општине у Срезу колубарском. Судница је у Горњој Топлици, а школа и црква у Рибници (ја мислим Мионици, оп. Милодан). Гробље је издељено по крајевима. Село преславља Томину Недељу. На Перовом Брду има једна механа, поред многих грађевина заосталих иза старих рударских радова.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.