Порекло презимена, село Домрке (Гацко) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Домрке у Гатачкој Површи. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порек Порекло становништва села Домрке у Гатачкој Површи. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порек Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Домрке (Гацко)

Порекло презимена, село Домрке (Гацко)

Порекло становништва села Домрке у Гатачкој Површи. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Јужно од Објешеника, на путу од Фојнице у Југовиће, у заравни са више страна заклоњеној мањим косама и главицама.

Земља у Домркама од старине слободна, само су Турци нешто отели, а у Снијежницама Ченгића, која је дијелом откупљена, а дијелом ућемисљена.

Куће разбијене на двије групе, на Домрке и Снијежницу, које су растављене већом косом. У Домркама су куће збијеније него у Снијежници, гдје су куће међусобно размакнуте по 300 и 500 корака.

  • Има једна прича, како је Св. Саво претке данашњих БУВА преселио с Борачког Језера, које је тада било село, због тога што га нико није хтио примити на конак осим њихове прабабе која је била сирота удовица. Село је претворено у језеро, а Бјела је стала ондје гдје је стигла “до мрака“, гдје је “замркнула“. Свети Саво је тада ударио штаком у греду и навео врело Убо, па је начинио цркву и поред ње изазвао врело Граб. Њихово су браство Грђићи и Бјелокосићи. Бува има у Колешку, на Рибарима и у Црној Гори. О овим старим породицама има доста лијепих прича, од којих су неке и штампане. Славе Митровдан.
  • МИРИЋИ су од браства Мучибабића. Прије 150 година становали су у Равнима, куили су били овдје земљу па су побјегли од зулума. Од истог су браства Јаредићи у Братачу, Мучибабићи у Фојници и на Љескову дубу, Перини у Невесињу и Мостару, Ђерићи у Шипачну. Славе Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top