Порекло презимена, село Чепелица (Билећа) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Чепелице, општина Билећа. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган Порекло становништва села Чепелице, општина Билећа. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Жарко Роган » Порекло презимена, село Чепелица (Билећа)

Порекло презимена, село Чепелица (Билећа)

Порекло становништва села Чепелице, општина Билећа. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган.

 

Постанак села и порекло становништва

Оне развалаине некадашњих људских станова сведоче да је у овој општини било насеља старијих него данашњих. Управо се може рећи да су данашња чепеличка села заснована на некадашњим или у њиховој близини. Једини Хајдароџићи из Брјашев До постали су на новини, далеко од старих насеља. Постанак Хајдароџића, везан је за породицу Хајдароџиће. Где је данас то село, ту је по предању био беглук пре стопедесет до двеста година Муслимана Атлагића из Требиња. После се један члан те породице исели из Требиња и одлучи да се стално настани на беглуку. Тако је настало ово село. У Брајашеву Долу, биле су до окупације Џелатовићеве торине. После окупације иселиле су се две породице из села и основале ново насеље.

Најстарија породица у овој јавти јесу Џелетовићи. Они знају да су се пре Косова доселили из Бањана из села Петровића. У најстарије време нису обрађивали земљу, већ им је главно занимање било сточарство. Лети су живели са стоком у Липовом Долу у Мириловићима, а зими у Потприсоју, јер им је овде било жупније место. После се поделе та два села. Од оних што су остали у Липовом Долу се мисли да су Капори. Славе Јовањдан.

Тркље не знају одакле су се у ово село доселиле. По својатању и по истој крсној слави са Тркљама у Мириловићима, сматра се да су се и ови доселили из Миротињскијех Долова. Славе Аранђеловдан.

Лери су се доселили пре стодвадесет година због неког убиства с Торича. Старином су из Пријевора. Јесу ли се одакле доселили у то село, не зна се сигурно. Народ тврди да су Лери, који су се тад звали Предојевићи, живели у истом селу, још пре Косова. О њиховом расељавању из Пријевора, постоји следећа прича у народу. Када су Турци освојили Херцеговину, у Приједору је живео кнез Предојевић са својих осам синова. Једнпут дође кнезу заповест да да у јаничаре свог најмлађег сина. Кнезу би жао свог сина, већ даде унука, Констадиновог сина, који је умро. Овај младић временом постаде паша, врати се у Херцеговину, уби свог деду, растера његове синове из Пријевора, а начини себи џамију, а мајци цркву у Билећи. Од тих Предојевића, постале су данашње породице: Радмиловићи и Бајевићи на Баљцима, Козјаци на Планој, Боботи у Панику, Јокановићи у Плужинама и Шобадинама, и Муслимани Мургузи у Пријевору. Сви осим Мургуза славе Никољдан.

Хајдароџићи су старином из Новога у Боки. Отуда су се иселили када су Млечићи освојили овај град. Неко време су живели у Требињу. У ово село су се доселили пре стопедесет година и више.

Дедијери су старинци из Малине у суседној јавти Зарјечју. Овде су се из Почековића с леве стране Требешњице доселили пре сто година. Најпре су били Малишевци, по месту становања, па Алексићи и на крају Дедијери. Од Малишеваца су следеће породице: Алексићи, Јарамази и Шупићи у Подврши у Црној Гори и околним селима; Јанковићи у Дубочанима, Мандићи и Ковачевићи у Гацку и Пантићи у Бијелом Пољу код Мостара. Сви славе Игњатдан.

Мишељићи су се доселили пре тридесет и пет година из Паника. У ово село су се доселили пре двеста година из Новога у Боки као трговци. Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Јевто Дедијер, „Билећке рудине“ из 1903.

Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top