Порекло презимена Мемедовић Reviewed by Momizat on . Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ 'Стручна књига' МЕМЕДОВИЋИ (живе на Дужим Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ 'Стручна књига' МЕМЕДОВИЋИ (живе на Дужим Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Мемедовић

Порекло презимена Мемедовић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

МЕМЕДОВИЋИ

(живе на Дужима)

Воде поријекло од војводе Илије Зиндовића. Илија је био син Зинда Вукмировића Ђурјановића, који је живио на Дужима. Војвода Илија је имао надимак „Мемед“, по чему се његови потомци прозову Мемедовићи.

Ево како предање казује по чему су добили презиме Мемедовић: Зиндо Вукмировић био је у чети Баја Пивљанина и Турцима је чинио велике зулуме. Турци му заробе три синовца и одведу у Травник. Зиндо пође у Травник код везира, да измоли синовце, али му везир да да једног одабере и да га води са собом кући, под условом да се окани четовања; Зиндо на то пристане и одабере најмлађег синовца Илију, кога ожени код Копривица из Бањана, па се стално настане на Дужима у Дробњаку. Док је Илија боравио у Травнику, прича се да су га турчили и да су му дали име Мемед, па му потомке по томе прозову Мемедовићи.

Илија је имао синове Тома и Ристивоја, Томо Јока и Стевана, а Ристивоје Шћепана, Вука и Петра. Јоко и Стеван су имали мушке потомке, и то по два сина, док Ристивојеви синови Вук и Петар нијесу имали потомства, јер су млади погиули у бојевима с Турцима. Шћепан Ристивојев имао је синове Вукосава и Милутина. Милутин-Мића Шћепанов имао је Драгића, Милана и Баћа, а Вукосав Шћепанов Спасоја,-Шћепана, Благоја, Петра и Риста.

Од Спасоја су, даље, потомци Јоксим и Богдан (Дробњак), од Шћепана Неђељко, Јован и Никола, а од Јована Драгољуб, Богољуб и Никола.

Познати су били Станко и Илија Мемедовићи, који су били потписници резолуције о борбама против Турака, коју су никшићки, дробњачки и граховски главари донијели на једном скупу одржаном на Грахову 18. јуна 1695. године (Славко Мијушковић: Племе Никшићи у Морејском рату — Историјски записи X).

Мемедовићи су познати у племену као добри људи и јунаци. По томе се истакао Симеун Јоков, који је 1806. године с осталим Дробњацима одведен у Јајце као талац, одакле је успио да побјегне. Погинуо је 1812. године, приликом напада паше Миљевине на Дробњак. У овим борбама против паше Миљевине нарочито се истакао Кариман Арсеније Мемедовић, који је посјекао чувеног турског јунака Хиџа Барјактара, а Турци тада посјекоше старог Митра Стеванова Мемедовића. У ратовима који су вођени у времену од 1852. до 1862. године истакли су се Перко и Милован Мемедовић.

Ћерка Јока Томова Мемедовића, Анђа била је удата за војводу Стојана Караџића и родила му сина Василија – Шуја, који је био чувени јунак и дробњачки војвода.

Милутин – Мића Мемедовић активно је учествовао у убиству Смаил-аге Ченгића на Мљетичку 1840. године.

Једна од најзначајнијих личности из овог братства и из Дробњака из овог периода је Богдан Мемедовић-Дробњак. Рођен је 1849. године у селу Дужима; Он је први Црногорац који је завршио права. Активно се укључио у Херцеговачки устанак 1875. Радио је у штабу војводе Лазара Сочице, али је учествовао и у оружаним акцијама, у којима се истицао личном храброшћу. Водио је ратни дневник, у коме је биљежио све догађаје везане за овај период. Овај дневник налазио се код публицисте Исаила Томића, одакле је предат Цетињском архиву. Године 1934. Душан Вуксан је неоштећени дио дневника приредио за штампу и издао под називом: Усташки бојеви 1875-1877. Богдан се налазио на двору књаза Николе као његов савјетник, а заузимао је и положај судије у Никшићу. Био је потом и окружни капетан у Колашину, гдје је 1892. године завршио свој живот под нејасним околностима.

Академик Обрен Благојевић је у свом дјелу Пива – Београд 1971. године, изнио више података о личности овог врсног и угледног интелектуалца. Гаврило Мемедовић погинуо је на Љесковом дубу 1876. године.

Јован Мемедовић био је капетан и погранични комесар на Жабљаку 1906. године. Његова породица била је на страни НОП- а 1941-1945. године.

Глигорије Мемедовић, свештеник са Дужи, био је вјерски референт у среском НО у Шавнику крајем НОР-а.

Алекса Јовов, припадник НОП-а од 1941. године, погинуо је код Андријевице 1944. године. Каро Мемедовић, борац НОР- а од 1941. године, погинуо је на Пољима Колашинским 1942. године, а његов братственик Алексије пше на Бијову Гробу 1944. године. Живко Стеванов је борац од 1941. године у јединицама Дурмиторског НОПО и у Четвртој црногорској пролетерској бригади. Анто Мемедовић је са својом породицом био на страни НОП-а, а његови синови Бошко и Миливоје били су активни борци НОР-а.

Др Никола, Јованов син, познати и угледни интелектуалац, дао је податке о породици Мемедовић.

Мемедовића има исељених у многим мјестима пшром наше земље.

Славе Савиндан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top