Порекло презимена, село Фатница (Билећа) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Фатница, општина Билећа. Према студији Јевта Дедијера "Билећке Рудине" из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Нова Порекло становништва села Фатница, општина Билећа. Према студији Јевта Дедијера "Билећке Рудине" из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Нова Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Фатница (Билећа)

Порекло презимена, село Фатница (Билећа)

Порекло становништва села Фатница, општина Билећа. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Новаковић.   

 

Постанак села и поријекло становништва.

О постанку већине фатничкијех села нема никаквијех прича. У свакоме селу има остатака од старине, становништво је ново и можемо узети, да је већнна фатничкијех села веома стара; за нека се зна поуздано, да су постала на мјесту старијех насеља.

За Кукричје прича се, да је засновано на мјесту, гдје су некад биле зимске торине породице Мијача из Жупе. Касније се почела у Кукричју обрађивати земља, те су Голубићи — један огранак Мијача, постављали кметове на то имање. Најстарије село било је у Омеђинама. Кад је доселила породица Попаре и они су неко вријеме сгајали у Омеђинама, па су се послије преселили у Кукричје. Дакле у Кукричју се зна за помјештање села, што је врло ријетко у овој области.

Као кметови у овом селу спомињу се Столице, Бјеловуци и Ковачи, који су примили Ислам и живе данас под именом Ћумурије у Мостару. Они су живјели у Кукричју прије Попара.

У већини фатничкијех села знају се имена породица, које су у овијем селима живјеле прије данашњијех породица.

Прије триста година у Ораховици је живјела веома богата породица Дучића. У њезину крду ишло је три хиљаде оваца. Најпослије их је било толико, да им »нијесу могли џевап давати«, век су их у брдо загонили, не били их вуци појели. Дучића је имање била Ораховица, половина Каоца и трећи дио Фатничкога Поља.

У Бачевици је живио некакав Чампара. Имао је два сина и кад их је једном спремио да чувају козе, удари вук у козе и .свијех их покоље, а дјеца побјегу. Један од њих некако дође у Стамбол (Цариград), постане паша, дође у Столац, па нађе оца и мајку живе у Фатници и начини им цркву. Звао се Панџа-Паша. Од њега нико жив не остане, те послије његове смрти, имање му купи Шарић из Стоца.

У Фатници причају још од старине живјеле су хришћанске породице: Шарабе и Мијачи.

О Шараби се сачувао до данас спомен у Шарабиној Бари и Шарабинијем Омеђинама. Та је лородица била спала само на једног младића, који јв примио Ислам и постао паша еад Мисиром. Звао се Џезар Паша.

Најстарије породице у Фатници су Первани и Кулаши. Они су поријеклом од старе породице Мијача, која је још од давнине жпвјела у Фатници. Само се ове двије породице рачунају као старјеници у Фатници. Њихово племе су и Голубићи у Стоцу. Первани и Голубићи су Муслимани, а Кулаши су Хришћани (православни). Кулаши славе Шћепан дан.

Зилићи веле, да су поисламљени потомци породице Ковачевића, а други сељаци за њих веле, да су поријеклом од породице Столица.

Јакуповићи су поријеклом нз Кнеж Дола у Опутној Рудини. Њихов прадјед био је најамник у Алексића, па се заљубио у њихову дјевојку, примио Ислам и оженио се њоме.

Попаре су поријеклом из Црвенога Дола на Чеву у Црној Гори. Одатле су се раселили веома давно и живјели су неко вријеме на Гласинцу у Босни. Али се и одатле брзо разселе и населе у Пађенима. Један је Попара био Љубовића сеиз и одликовао се је у рату на Кандији (Крети), па му је ради тога дарована земља у Пађенима. Пошто су поради неког злочина изгубили ту земљу, преселе се у Омеђнне, а послије тога у Кукричје. Старо им је ирезиме Домазети. Има их у Влаовићима код Љубиња, у Предољу више Стоца, у Габели и у Ходбини код Мостара. Славе Никољ дан.

Бајрамовићи веле, да су прнје двеста и педесет година доселили из Херцег Новога. Неки веле, да они нијесу Новљани, већ да су поисламљени потомци породице Столица.

Чомићи су доселили веома давно из Херцег Новога.

Ове су се породице овдје затекле за вријеме последње куге. Прича се, да је куга страшно уништила Фатничко становништво. Сачувала се успомена, да је иза куге у цијелој Фатници остало живо само седморо чељади.

Све остале породице доселиле су у 19. вијеку.

Емровићи су доселили нз Требиња. Веле, да је био самац и да је тражио, гдје ће можи жјивети, те се настанио у Фатници.

Хоџића је старина из Враћановића (код Плане) од породице Кокотовића. Овдје је доселио из Стоца.

Овчине су дсселили са Заушја. Отац овијех Овчина оженио се из Фатнице, па је у мираву добио имање.

Дучићи су доселили ради сиромаштва из Кривошија. Поријеклом су од породице Суботића. Славе Арлијев дан.

Шаренци су убили агу у Давидовићима, па су одселили у Црну Гору. Послије окупације населили су се у Фатници. Славе Лазарев дан.

Бојанићи су доселили прије тридесет година из Кривошија ради сиромаштва. Славе Јовањ дан.

Чубрило је поријеклом од Вујновића у Влаовићима. Најприје је дошао као најамник у Фатницу и служио је у Попара. Послије се придомазетио. Слави Никољ дан.

Радовановићи су доселили из Подгорја. Славе Ђурђев дан.

Крњи су поријеклом од породице Алексића у Опутној Рудини. Најприје славио је Игњат дан, па је послије промијенио и узео Аранђелов дан.

Љубовићи су преселили из Невесиња на читлук у Фатницу.

Кундачине су Милобратовићи из Риђана. Овдје су се доселили прије осамдесет година из Братојевића. Славе Лучин дан.

Кокотовићи су из Скоча Горе у Корјенићима доселили на Бијелу Рудину. Одатлен су се одселили у Сузину у Дабру. Ту су се раздијелили и једни одселе у Босну, други у Невесиње, а трећи у Фатннцу. Славе Никољ дан.

Бабовића мајка је била од Бајрамовића у Ораховици. Пошто јој је умро домаћин у Пријевору, преселила је с дјецом у Ораховицу.

Милићевићи су доселили прије тридесет годпна с Боденика. Славе Никољ дан.

Копривица је доселио прије двадесет година из Кривошија. Мисли се, да није од племена Копривица из Бањана. Кад је доселио звао се Радуловић. Слави Јовањ дан.

Бабићи су ради сиромаштва доселили с Плане. Славе Лазареву Суботу.

 

Из овога прегледа о досељавању породица можемо известити интересантан закључак, да је већина породица у Фатници доселила у 19. вијеку. Старо је становништво готово цијело изумрло за вријеме посљедње куге. Досељавање је било највише у породицама, а има доста досељеника, који су као самци дошли.

 

ИЗВОР: Јевто Дедијер, Билећке Рудине, 1903. године

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић

 


Коментари (2)

  • Саша Ђаниш

    Поштовани,

    Занима ме порекло презимена Ђаниш и како је евентуално настало као и могућ значај презимена. Славимо Светог Великомученика Георгија (Ђурђевдан). Могуће да је порекло из села Голубић код Книна иначе већина Ђаниша живи у општини Инђија (село Нови Карловци такође познато као село Сасе).

    Могуће је да има Ђаниша у Пећи КосМет. Презиме није простарано и веома специфично што би потрагу могло олакшати. Поздрав Ђаниш Саша

    Одговори
  • Nikola

    Male ispravke velikog Dedijera:
    1) Zilici poticu od Stolica, kao i Cumurije i Bajramovici, a ne od Kovacevica.
    2) Jakupovici jesu porijeklom iz Knez Dola (zaselak Petrovica), ali Knez Do ne
    pripada Oputnoj rudini vec Banjanima.
    3) Hodzici su bivsi Kokotovici sa Vracanovica/Vracenovica, no to selo nije kod
    Plane nego 10 km istocno od Bilece. (Od 1878. godine pripada Crnoj
    Gori. A vracenovicki Kokotovici su, prije Prvog balkanskog rata, uzeli
    prezime Vujovic.)
    4) Fatnicki Kokotovici jesu iz Sko(r)ca gore, ali Skorca gora nije dio
    Korjenica vec banjanskog sela Petrovica.
    5) Krnji su Krnji (danas Krnjevici), nemaju veze s Aleksicima, mada bih volio
    da imaju.
    Ovo znam, Nebojsa, jer sam, nazalost, veci dio zivota proveo izmedju
    Bilece i Niksica.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top