Порекло презимена, село Котрабудан (Подгорица)

12. априла 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Котрабудан, град Подгорица (Црна Гора). Према студији Павла С. Радусиновића „Становништво и насеља зетске равнице од најстаријег до новијег доба, друга књига“ из 1991. године

 

Мада је, за разлику од Душића, лоцирано ближе Скадарском језеру, и ово мало доњозетско село се развило у пољу, тј. на готово истој педолошкој основи као и претходно. Граниче га села Сукурућ, Подхум и Дрешај и са југа Скадарско језеро. Његова граница почиње од куће Вуљаја Баца (не обухватајући је) и води на југозапад путем на кућу Дрешевића Бећа (коју обухвата), те даље на правац куће Цамај Кота (не обухватајући је) гдје скрећући на југ, излази на сеоски пут и њиме иде на Скадарско језеро. Одатле језером скреће на исток, водећи до куће Милића Радоње (коју не обухвата), одакле се продужава сеоским путем на сјевер до рјечице Руеле, а затим њеним коритом до првопоменуте куће. Настајући у »пољском« слободном простору, село је захватило релативно велики атар, чија је површина 806 хектара, тј- око 8 км.

И овдје су, ближе речено у Сукурићу, пронаћени неки остаци старе насеобине. На локацији, званој Кирза, наћени су камени остаци једног објекта, од којих је саграђена кућа Ника Цамаја. У зидовима куће уграђени су комади декоративне пластике. На локацији цркве пронаћена је жељезна сјекира. У раскопаним тумулима, такоће су налажени предмети (копља). Значи, и у овом дијелу пријезерске зоне налазиле су се илирске, а затим и римске насеобине.

Међутим, све до новијег времена о овом насељу не налазимо било какве податке. Тек 1925. године Јовићевић је у њему евидентирао свега седам кућа са два католичка братства, досељена из Хота. А према звапичном попису, оно је тада имало 9 домаћинстава са 62 становника. Због исељења два домаћинства у Албанију, до 1941. године број једних и других смањио се на 7:50, а осам година касније (1948) било их је 20 : 156.

Приземних кућа (1941) у селу је било 4, а на спрат, тј. коноби 5; уз њих су биле 4 појате и 2 живинарника. У кућама се једино користило огњиште.

Мјештани кажу да је село старо око 500 година. У њему су два стара бунара. Од села према језеру воде два пута, а према Тузима три.

Године 1941. у селу су живјели: Дрешевићи (4), Паљевићи (1), Мицовићи (1) и Метђонаји (1).

Дрешевићи су се овдје, због крвне освете, доселили из Туза око 1780. године;

Паљевићи су од братства Карадаглића; доселили су се због крвне освете из Врања 1880. године;

Мицовићи су досељени из Диноше око 1884, а Метђонаји из Затријепча око 1892. године.

Поред поменуге двије исељене породице у међуратном периоду, током посљедњег рата иселила су се још два мјештанина у Албанију. У рату је погинуло и умрло око 15 мјештана.

Село није имало планину, већ је љети стоку давало другим на чување (Кучима). Стоке је било око 1-600 грла. У остало доба године стока се напасала у пољу, недалеко од села. У насељу и околини биле су још комунице: Бунарски бријег, који се налазио по средини села (испред куће Дрешевића), затим Џебин бријег и Бреглачи јужно од села, близу пута за језеро.

Рибарило се на Скадарском језеру, али не баш организовано и интензивно. Оним власницима на чијим се поплављеним имањима ловило, било појединачно или групно, даван је посебни дио од улова.

Патријархална сеоска солидарност била је мање-више заступљена у истим облицима као у претходним селима. Тузи су им били главно пазаришно мјесто, а ради веће трговине ишло се и до Подгорице и Скадра.

 

ИЗВОР: Павле С. Радусиновић,  “Становништво и насеља зетске равнице од најстаријег до новијег доба, друга књига“ из 1991. године (стр. 113-114).

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.