Порекло презимена, село Ртари (Лучани, Доње Драгачево)

3. априла 2013.

коментара: 9

Порекло становништва села Ртари, општина Лучани. Према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

 

Тврди се да је село Ртари врло давно постојало, да је дакле старо насеље. И заиста се уз поменуту негдашњу цркву на садашњој Црквини може претпостављати и какво насеље.

По списку од 1818. године Ртари имају 23 дома са 52 арачка лица.

Данашње је становништво ртарско све пореклом од досељеника, јер се и за најстарије породице зна поуздано да су се доселиле, само што је то ипак било врло давно, те се за неке поборавило и место из кога су и време кад су досељене. Ту су најстарије породице: Недовићи, Јелесијевићи, Ђунисијевићи и Вранићи. Интересантно је да у прилог старини ових породица иде и то што су оне биле захватиле највеће и најбоље баштине, па су после од свога имања раздавале новијим досељеницима или су их ови добијали као уљези у поједине куће тих старих породица.

За Недовиће и Ђунисијевиће не зна се, одакле су дошли.

Јелесијевићи су се доселили на триестак година пре првог устанка, не зна се одакле. Они су највећа породица у селу (16 к.) и сад се презивају: Обрадчевићи, Радичевићи, Жујовићи и Танасијевићи (сви славе Стевањ-дан).

Вране или Вранићи су се доселили из Врана више Ариља у време „Кочове Крајине“. Кад су дошли, били су велика породица, у којој су биле главне личности: кнез Радивој, Ђоко, Бојо, Радосав и Обрад са сином Радисавом. Они су били заузели врло велике баштине и растурили се свуд по Ртарима. Али од свију њих до данас су се одржали само потомци Радисава Вране – две куће, и то су једини Вранићи у Ртарима. Радисав Врана је прадед данашњим Вранићима, који су од његова јединог сина. Радисав је рођен у Милићевом Селу у збегу за време Кочине Крајине, а умро је пре више од 40 година. Куће осталих Вранића све су замрле по мушкој лози и на њихова имања су дошли Милошевићи и Обрадчевићи. Вранићи славе Илин-дан. – Од исте породице и с истом славом су и Шеварлије (Шеварлићи) у Пријељини, у срезу љубићском.

У старе породице ваља убројити и Скелиће, који су потомци некаква скелеџије („Скело“), што је у време „Кочове Крајине“ бежећи од Турака (Турци га се бојаху и претили су, да ће га убити) дошао у Ртаре и настанио се на Недовића баштину. Не зна се, одакле је био тај Скело. Скелића има и сад само једна кућа.

Остале су ртарске породице доцније досељене:

Ковачевићи су од некуд „озго“ допли нешто раније од првог устанка. Они су се настанили до друма баш према дучаловачким Ковачевићима и славе исту славу, коју и они – Никољ-дан – али нико не зна, да ли су једног порекла. – Са Ковачевићима су једна породица Крунићи, чији се дед Павле Крунић настанио на баштину Недовића.

Милошевићи су старином из Вирова у Драгачеву. Тамо су имали велику баштину, али су се одавно растурили из Вирова и на њихову су баштину дошли тамо садашњи Неђељковићи. Прича се, да се од четири брата Милошевића, који се беху одселили у Шумадију, један вратио и задржао у Ртарима код остарелог Радосава Вране. Радосава беху кћери и зетови напустили, те он овога Милошевића заустави код себе и по смрти му остави све своје имање. Од тог четвртог брата су данашњи Милошевићи. Према овоме њихов је предак дошао у Ртаре у време првог устанка.

Мирковића прадед Мијаило доселио се у време првог устанка из Дивљака код Новог Пазара. По његовом сину Мирку добили су садашње презиме.

Раосављевићи су у време првог устанка досељени из Урсула код Сјенице. Од исте породице има Раосављевића у Вранама у срез ариљском, који су тамо отишли у исто време кад и ови у Ртаре. Од Раосављевића су и ртарски Стојановићи (сви славе Лучин-дан).

Раденковићи су такође у време првог устанка дошли из Мушковине код Сјенице. Од два брата један је, Недо, остао у Мушковини а Раденко је дошао у Ртаре. Од исте породице има досељеника и у селу Лазцу у срезу трнавском (славе Ђурђев-дан).

Доцнији су досељеници:

Василијевићи су пре 70 година дошли из села Шапоња код Нове Вароши најпре у драгачевску Марковицу, па одатле прешли у Ртаре. Они су од оне исте старе породице Шапоња, од које су и дучаловачки Пауновићи, Миливојевићи и Миловановићи. Од ових дучаловачких Шапоња је и Миловановић у Ртарима, који се призетио у ово село. – Са Василијевићима су прешле у Србију и друге Шапоње и растуриле се по селима: Гучи (тај се звао Радовановић; сад се преселио у трнавску Лозницу), Лису, Трбовцу и трнавском Парменцу (где се и сад зову Шапоњама). Све Шапоње, где год их има, славе Стевањ-дан.

Томовићи или Арнаути су се доселили пре више од 60 година из Васојевића у Црној Гори и били најпре мало у Добром Долу близу Ивањице. Њихово је старо презиме Стиовићи и једног су порекла са Стиовићима у Ивањици. Своју стару славу „Алесендријев-дан“ (30. aвгуста) променили су на Арханђелов-дан.

Петровићи или Теовиловићи су дошли пре 60 година из Дљина; они су од тамошњих Теовиловића. Заузели су напуштену баштину замрле куће Ђока Вранића.

Глишовић или Видојевић (Кезун) доселио се пре скоро 70 година од Нове Вароши. Од исте породице има Видојевића и у трнавском Парменцу.

Стевановића остац доселио се пре 60 година од Нове Вароши и призетио се у једну кућу Јелесијевића.

Ђоковића (Ђоловића) дед дошао је из Кушића код Јавора у срезу моравичком

Мићовићи су се 1876. године доселили из села Граба испод планине Брњаче између Новог Пазара и Сјенице.

Крловић је од Крловића у драгачевским Лисицама. Призетио се у кућу замрле старе породице Вуковића.

Бојовић је из драгачевског села Губереваца од тамошњих Вукајловића. Бојовић се зове по Боју Брани, у чију се замрлу кућу призетио.

Димитријевић је од породице Сјенића из драгачевског Тијања. Он се привенчао у замрлу кућу некога Сима Ковача.

 

Данашње становништво у Ртарима је релативно младо. На пет породица из 18-ог века, од којих су само две веће, долази тек непуних 30 кућа. Међутим су Ртари у 19-ом веку добили 15 породица, од којих сад има на 50 кућа. Тако је дакле у овом селу досељавање премашило прираштај.

Пошто се село јако дало у дужину, има три гробља: Рековац, на Буковцу и на Локви.

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић, “Доње Драгачево”. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. goran saponjic

    Vasilijevici su od saponja iz komarana kod nove varosi kao jos nekolko porodica u knicu.svi slave stevanjdan a poticu od grkovica iz okoline gacka koji su u koritima kod bjelog polja prozvani saponje.odatle su otisli na uvac scepan grkovic sa dvojcom sinova od kojih je nastalo veliko bratstvo saponje ciji su potomci posle karadjordjevog povlacenja iz bihora i sjenice sa njim odlazili u dragacevo a neki i kasnije pojedinacno svima ostala slava sv stevan

  2. Mirjana vasilijevic stankovic

    Hvala ti Gorane na ovim divnim informacijama, moj je otac rodjen u Rtarima. Nepoznajem tatinu familiju volela bih da mi se neko javi!! Veliki pozdrav!!

    • Pedja

      Mirjana,pozdrav Pedje. Ja sam takodje Vasilijevic, poreklom iz Rtara, otac mi je tamo rodjen. Kako ti se zvao otac?

    • Pedja

      Takodje pokusavam dastupim u kontakt sa drugima iz familije kako bih upotpunio rodoslov koji imam (inace iz knjige Rtari, Radisava Nedovica)

      • Pedja

        Inace da malo upotpunimo pricu Vasilije Saponja, po kome je nastalo prezime Vasilijevic je dosao u Dragacevo oko 1820 godine, mozda koja godina kasnije. T se moze zakljuciti na osnovu toga sto mu je najstariji sin Petronije rodjen 1825 a upisan je u crkvene knjige manastira Trojice pod Ovcarom jer je selo tada pripadalo parohiji pomenutog manastira, kako su mi objasnili u arhivu u Cacku. Inace je Vasilije prvo dosao u Markovicu, selo pored Rtara da bi se kasnije preselio u Rtare. Vasilije je imao 3 sina Petronija, Jovana i Vukadina. Jovan nije ostavio muskih potomaka.
        Jos jedan zanimljiv podatak: na popisu stanovnika sela Rtari iz 1863 pominju se Vasilijevi sinovi Petronije Vasilijevic i Vukadin Vasilijevic sa porodicama sto znaci da je Jovan umro pre popisa dakle u svojim 30-im godinama. Znam da je imao zensku decu ali sta je sa njima bilo ne znam.
        Inace Radisav Nedovic , koga sam pomenuo, napisao je i knjigu o grobljima u selu Rtari gde je uradio analizu i rekonstrukciju nadgrobnih spomenika i na groblju na kojem se sahranjuju Vasilijevici nasao 30-ak grobova Vasilijevica. Danas ih nema toliko vidljivih. Ustvari ja znam za samo za 5 grobova dva u kojima su sahranjeni moj deda, baba, pradeda i prababa i jedan u kojem je sahranjen jedan rodjak koji je nastradao u II sv. ratu. Oko grobova mog predede i prababe nalazi se veliki broj starih spomenika koje je zub vremena toliko ostetio da se vise ne moze procitati sta na njima pise, pa je svedocanstvo Radisava Nedovica tim znacajnije. Inace kao i kod ostalih u 19.veku broj smrtnih slicajeva je bio ogroman narocito kod dece pa to objasnjava prilican broj decijih grobova medju grobovima nase familije, recimo grob u kome je sahranjen Petronijev sin Aleksa koji je umro sa samo godinu dana.

        • Mirjana

          Pozdrav Gorane, moj deda Petar imao je još dva brata Radojka iMilojka, Radojko je unijen u ratu a znam da je Milojko imao sina Vasilija, inače svi su se rano još u drugom svetskom ratu preselili u Čačak negde kod fabrike Sloboda, toliko znam, veliki pozdrav svima

  3. goran saponjic

    Pozdrav pedja i pozdrav za ostale vasilijevice.ako mozes napisi jos nesto o braci i sinovima tvog pretka vasilija kao i tvoja rodjaka.sve sto sam procitao i saznao i cuo o saponjama koji su vasi dir.preci zeleo sam da podelim i stobom.jos bih ti rekao da sam procitao da je veoma cesto bio slucaj posebno u sumadiji u vreme karadjordja da porodica uzme prezime po svom dedi koji se prvi preselio u novi predeo tj zavicaj dok se staro prezime familije zaboravljalo posebno prezimena po selu il toponimska.mislim da su svi nasi preci imali bas ta prezimena po selu gde su doseljavali i ziveli grkovici po selu grkavci zatim saponja po selu saponje na uvcu a posle po imenima.procitajte i tekst za selo milatovici poreklo o velimiru saponji i njegovim potomcima.poz Goran

  4. goran saponjic

    Pozdrav mirjana.ja nazalost nemogu mnogo da pomognem jer neznam nista o vasilijevim potomcima u dragacevu jer je vasilije otisao iz sela komarana pocetkom 19veka i od njega se vasa istorija razvija potpuno nezavisno od saponjica u komaranima.mogu samo reci da je Vasilije potomak Scepana njegovog sina ignjata ili mijata kako su se zvali oni najstariji saponje u komaranima o vasilijevicima ce sve reci Pedja Vasilijevic Saponja.