Poreklo stanovništva sela Mrovska, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
U selu su tri male: Srednja mala, Duga mala i Borić mala. Duga mala je na putu između Višnjeve reke i Crniljevske džade prema polju; Srednja mala je oko groblja, a Borić mala je pod Parlogom, na putu za Kaonu.
Izvori su: pod selom prema poteskoj kapiji: Stubao, Leskovica u Srednjoj mali, kod Sastanka (tako se zvalo zborno mesto); Nikolića bunar, stari Glišin bunar u Srednjoj mali, Vukajlov bunarić pored Višnjeve reke. Šindralija je lekovit jak izvor, živa voda; tu bila crkva od šindre. Ljudi se tu od groznice lečili, pre sunca nedeljom, petkom, praznicima dolazilo se na umivanje. Šindralija je izvor i potok koji se uliva u Jovanov potok, a ovaj u Višnjevu reku; on dolazi s južne strane, od Kaone. Od starih zapamtili da se Višnjeva reka zove po Jovanu Višnjiću, hajduku, koji je na njenom izvoru imao zemunicu. Ima i Jovanov potok po istom hajduku; utiče u Višnjevu reku na mestu zvanom Sastavci („tizi njegovi hajduci tu se sastajali s njim: Miloš Pocerac i Sava od Posavlja” opevaju se u pesmi o Jovanu Višnjiću). To bilo za vreme Karađorđeva ustanka. Pre toga Jovan bio hajduk u Bosni.
Vetrovi: Cerac (od Cera kad dune, „oko ne mož’ da otvoriš”). Sa zapada; ustoka sa istoka (najopasniji, on zaledi); severac kad dune, zima je tu. Sneg je od Aranđelovdana ili Ćurđica pa do Trivunjdana, a neke godine i do Časnog posta obično do Mladenaca, Jug je vruć vetar, vinograd strada. I ustoka suši i hladi.
Selo Mrovska zove se po tome što je narod u staro vreme mnogo mro (umirao). Imena mesta: Dabinište je kod kuće Ivana Petrovića; Vladisavljevica tu bila selska utrina. Ispod Ašikovog groba on je na samoj Vladisavljevici ima Skela i mesto zvano Skelina ravan. Ima priča o Ašikovom grobu tu grobni spomenik sa rukom na njemu samo šaka. Ašik (bio iz Pejinovića) bio kod svoje drage (ona iz Goločela), po noći se vraćao i devet kurjaka ga napalo, a on osam, „rukom isekao”, a devetoj, vučici, odsekao samo nogu, i ona ga, kad zadremao, pojela celog, sem ruke njegove. Kokina glavica je na jedan kilometar od Ašikovog groba, a 1 km ovamo od Gradojevića, iza Raskršća. Ima i Mijailov grob u Vladisavljevici (sekao goru, od bukve poginuo) to bio otac Bogosava Savatića (star 81 god.). Turska jaruga je pod Dugom malom, blizu do džade Crniljevske, prema Pejinoviću, van mrovštanskog atara ograđenog potesom. Tu sedili Turci, znalo se gde su im bile kućerine, ognjišta.
Groblje je samo jedno, u sredini Srednje male, na vrhu brda, iznad kuća. Tu je blizu i Vodica Sastanak, tačno u sredini sela. Madžarskog groblja nema već „samo starih spomenika što su Madžari počtivali”(!).
Selo imapo zborište na mestu zvanom Sastanak u mestu zvanom Leskovica, između Srednje male, Duge i Borić male. Tu je bila i „vodica”. Preslava seoska Spasovdan, a „maslo” Vodeni ponedeljak (drugi dan Vaskrsa).
Crniljevski put vodi od Šapca preko Velike Vranjske, preko Zablaća, pored sela Mrovske na Vladisavljevicu i Crniljevo, za Osečinu, gde se ukršta sa drumom Valjevo — Loznica (preko Pecke). Prosečen oko 1880. i posipan šljunkom. „Vrabac”, Ilija Pantelić iz Nakučana, bio poslanik, držao kafanu u Nakučanima, navio put na Nakučane, a trebalo je da ide na Pejinović tako čuli od starih.
U Mrovskoj poslednja kuća drvena bila Jovana Pavlovića „na šiljak sa amrelom” pre 3 — 4 godine rasturena („raskokana”). Po Jovanu i u Kaonoj bilo takođe drvenih kuća do skora.
Potes seoski nalazio se do Pejinovića. Od Mrovske, čim se izađe iz sela, dole na Reci tu na mestu zvanom Stubao (gen. Stubla) bila je „kapija”. Ona se zaključavala. Sve ograđeno vrljikama (one su obično stavljane između dva kolca, dok su iste kasnije samo prikivali). Bila samo jedna kapija. Ključ od „kapije poteske” držao kmet sela; bio je i seoski „obordžija” i svaki građanin koji uhvati u zijanu tuđu stoku, on je terao u seoski obor kod Stubla i zvao obordžiju da je zaključa ne pušta je dok se ne presudi (kmet i dva odbornika), ili dok se ne poravnjaju za štetu. Ispod mrovljanskog potesa, odmah dalje niz Reku, na međi Pejinovića, bio potes tog sela, sve do Luke spram Matijevca. Taj potes bio manji nego mrovljanski. Mrovljanski potes obuhvatao više košene njive, livade ono malo ravnice pored reke. (U Mačvi svud „potes” ravnica). Kad se dignu livade ujesen, od Velike Gospojine, onda se puštala stoka u potes; svako ima svoju deonicu, ali stoka svuda slobodno svačija kroz potes. Samo liva- de su bile sopstvenost radi košenja; seno su neki izvlačili, ali neki ostavljali tu da zimuje, zatvarali ga u „kotareve”, tu pravili kotare i tu ostavljali volove da ih hrane. Pored livada bilo nešto i oranica ali retko orana (ralicom se oralo). Kapija je zaključavana dok nije zemlja uektarena; posle više ne, dok nije sama pala. To je bilo u ono vreme kad se vo prodavao na doboš za tri dinara, „pa je i dinar bio veći od točka kolskog”.
Nad selom u Vladisavljevici bila seoska šuma i poneka njiva. Šuma bukova većinom, a negde i cerova Kokina Glavica i Ićindinac. Tamo seljaci terali svinje u žir i bukvicu to je bilo seosko; dok je selo držalo šumu, njemu Mačvani plaćali „žirovnicu” (žirovina starih srpskih spomenika). Kmetovi prezadužili selo porezom na utrinu i šumu za nekoliko godina, pa naterali selo da se odrekne šume; tada ona postala državna pre oko 50 godina, a potes rasturen 10 godina ranije. Zemlja se mogla slobodno u ovom selu zauzimati sve do 1884; tada su popisne knjige izišle i ljudi uveli u njih svoja imanja. Pre slobodno se krčilo, naseljavalo (i posle 1844).
Broj domaćinstava u Mrovskoj je 146, a broj stanovnika 907 (1948).
U Mrovskoj nikad nije bilo stalno Cigana; dolazili samo kao čergari kovači na viganj, korpari, i jedan do dva meseca se tu bavili, pa odlazili dalje.
Poreklo stanovništva. Duga mala (ona ušorena):
Mirkovići (11 k., Nikoljdan). 13 k. ovde, 3 k. u Borić mali, 1 k. Na Kokinoj glavici više Ašikova groba (ona se pre računa u Dugu malu). Stara familija, ne znaju poreklo.
Petrovići (6 k., Jovanjdan). 4 k. ovde, 2 k. u Borić mali. Stara familija. Zvali se nekada
Maričići, po nekoj baba Marici, Petrovoj ženi.
Mihailovići (1 k., Jovanjdan). Stari.
Živkovići I (9 k., Nikoljdan) 3 k. u Turskoj jaruzi, jedna u Dugoj mali i 6 k. na starom mestu blizu Potesa. Od starine.
Miloševići (3 k., Aranđelovdan). Starina su.
Stajići-Gajići (2 k., Aranđelovdan). Stari i oni, tj. nepoznatog porekla.
Živkovići II (zvali se i Rakići I) (7 k., Nikoljdan). 6 k. ovde, 1 k. u Potesu. Zovu se i Petrići zbog neke baba Petre. Možda i oni stari.
Rakići I (4 k., Nikoljdan). Jedna familija sa Živkovićima II (ovo prezime i ovde). Jedna kuća u Belotiću od pre 10 godina.
Rakići II (2 k., Nikoljdan). Živoradov (28 god.) pradeda Petar. Ne zna dalje pretke. Možda stari.
Ristivojevići (3 k., Nikoljdan). Doseljeni na rakićku II imovinu došao ženi u kuću iz valjevske Podgorine Dragić pre oko 70 godina. Prvo služio pa se prizetio.
Bogićevići (3 k., Petrovdan). 2 k. ovde, 1 k. u Srednjoj mali. I oni stari.
Andrići I (2 k., Ćurđevdan). Stara familija.
Savatići (6 k., Nikoljdan). 4 k. ovde, 2 k. u Srednjoj mali. Bogosavljev (69 god.) čukundeda Savatije, pradeda Maksim, deda Nikola, otac Mikailo. Starodrevna familija.
Milovanovići (2 k., Alimpije očina slava, a na imanje Nikoljdan). U Milovanoviće došao Nikola iz Sipulje, preko Vlašića jadranski srez. Uzela ga mesto sina neka baba Danica, pre 80 godina (živela 105 godina).
Todorovići I (1 k., Stepanjdan). Od starine su.
Lukići (1 k., Đurđic). Iz Lopatnja došao pre 80 godina Živan, kupio od Savatića imanje; bio ajduk, izdržao 20 godina. Od Živanovog sina Ilije.
Bogdanovići (2 k., Aranđelovdan). Iz Ostružnja, od preko Jadra, kad i Živan došao pre 80 godina, na isto kupljeno imanje.
Jevtići (4 k., Aćimi Ana „Ćimijana”). Stara familija.
Simići ( 1 k., Nikoljdan)., Starina su.
Alimpići (1 k., Nikoljdan sa imanjem, a Ignjatije očeva slava). Iz Nakučana Milutin došao ženi u kuću, u Simiće pre 50 godina.
Rakovići (1 k., Nikoljdan na imanje, a Jovanjdan očina slava). Pavle iz Čitluka, pre 30 godina došao u Simiće.
Matići (2 k., Đurđevdan). Iz Ćukovina došli Živojin i Maksim, kupili imanje.
Vuletići (1 k., Đurđevdan). Dragoljub iz Gradojevića pre 30 godina došao, kupio imanje.
Srednja mala:
Vasići (3 k., Alimpije). 2 k. ovde, 1 k. u Borić mali. Stara familija.
Andrići (2 k., Aranđelovdan) Iz Ćukovina pre 10 godina, kupili imanje.
Jovičići (2 k., Đurđic). Starina.
Jovanovići (7 k., Aranđelovdan). Starina.
Teodorovići II (5 k., Aranđelovdan). Starina.
Petrovići II (9 k., Jovanjdan). Ivanov (78 god.) pradeda Petar. Ne znaju poreklo.
Markovići II (4 k., Aranđelovdan). Stari.
Rakići III (7 k., Nikoljdan). Spasojev (59 god.) pradeda Milovan. Ne znaju poreklo.
Nikolići (3 k., Nikoljdan). Starina.
Pavlovići (1 k., Nikoljdan). Starina.
Borić mala (bio „borić” na sredini male, pre 15 godina propao, nisu znali ko ga je zasadio, bio mnogo star):
Pantelići I (1 k., Nikoljdan očina slava, a na imanje Aranđelovdan). Iz Meovina od Pantelića, u Krstiće, pre 60 godina, prizetio se.
Lazarevići (9 k., Nikoljdan). Stari.
Patelići II (3 k., Jovanjdan). Stari.
Pajići (4 k., Jovanjdan). Iz Matijevca uzeli u kuću Petra „Kosonju” ( bio mnogo kosmat) u Gligoriće koji su izumrli, pre 90 godina. Petar nosio prezime iz Matijevca Pajići.
Brkići (4 k., Stepanjdan). Bogoljubov (40 god.) deda Đuka, njegov sin Janko došao iz Vukošića, dovela ga mati, preudala se u Jevtiće (u Vukošiću ima dosta kuća Brkića).
Mićići (1 k., Aranđelovdan očina slava, a Alimpije na imanje, majčina slava). Majka se bila preudala, pa se vratila u svoj rod i njega donela iz Kaone, pre 56 godina.
Mihailovići II (1 k., Jovanjdan). Rista, Mišin otac, iz Bosne, preko 100 godina kako je došao. Prezivaju se po Mišinom sinu Mihailu Ristinom unuku.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 130-134), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
Komentari (0)