Потомство кнеза Вукана Немањића, односно кнегиње Милице и кнеза Лазара

12. фебруар 2013.

коментара: 3

Пише: Сарадник портала Порекло др Душко Лопандић

Да ли је Гаврило Принцип могао и помислити, оног фаталног видовданског јутра 1914. године да је његова жртва, надвојвода Фрањо-Фердинанд у ствари директни потомак видовданског јунака са Косова – кнеза Лазара? Да је Принцип боље познавао родословне таблице, да ли би у том случају историја човечанства могла бити промењена?

Кнегиња Милица је онај женски лик који повезује породицу Немањића са бројним потомством у разним европским фамилијама. Међутим, за разлику од Драгутинове кћери Јелисавете и Теодоре, кћери Стефана Дечанског, о којима знамо врло мало, о жени кнеза Лазара и о њеном животу знамо поприлично. Владала је мудро Србијом након Косовске битке, за време малолетства њених синова. Била је кћи кнеза Вратка, а како хроничар Константин Филозоф наводи, у четвртом колену потицала је од Немањиног најстаријег сина – великог кнеза и дукљанског краља Вукана. Умрла је као великосхимница Јефросина, 1405. године.

Колико је познато, кнез Лазар и Милица су имали најмање пет кћери и два сина: Стефана, будућег деспота и кнеза Вука, који је, као и отац му, страдао од турске руке. Све Лазареве кћери су биле удате за суседне владаре или моћне великаше: Мара за Вука Бранковића, господара Косова, Драгана за бугарског цара Ивана Шишмана, Теодора за мачванског и хрватског бана Николу II Горјанског, Јелена за Ђурђа Балшића, господара Зете, а касније за Сандаља Косачу, господара Хума (Херцеговине). Најзад, најмлађа, Оливера, била је “жртвована” након Косовске битке и послата у харем турског султана Бајазита I, “како би било спасено стадо христоимено”.

Марино и Јеленино потомство можемо пратити у дужем периоду. Животи њиховог потомства чине историју српских, па и јужнословенских земаља у време огорчене и најчешће безуспешне борбе за одбрану од Турака.

Кнез Лазар и Милица су имали способну и талентовану децу. Најбољи пример је незаборавни деспот Стефан “Високи”, градитељ средњовековног Београда, државник, даровит писац. Његова сестра Јелена Балшић је “једна од најсимпатичнијих жена српске историје”, енергична, храбра, пожртвована, захвална кћи, нежна мајка, такође писац. Имала је једну унуку, истог имена – Јелену (кћи зетског господара Балше III), удату за чувеног херцега од Светог Саве – Стевана Вукчића Косачу. Стеван Косача је био пример средњовековног великаша – моћан али осион, пргав, превртљив, вечно жедан моћи и жена. Потписивао се као “Милостију Божијом ми господин Стјепан, херцег од Светога Саве, господар Хумски и Приморски, велики војвода Русага Босанскога, кнез Дрински и веће…” Једнога дана, довео је кући лепу играчицу Елизабету, што поносна зећанка Јелена није могла да отрпи. Напустила је мужа и отишла са сином да живи у Дубровнику.

Потомство Стевана Косаче и Јелене може се пратити и након пада Босне и Хума под Турке. Њихова кћи Катарина, удова босанског краља Стјепана Томаша, умрла је 1478. године у Риму, никад не прежаливши своје двоје деце – Сигисмунда и Катарину – које су Турци као мале заробили приликом пада Босне и одвели у Турску где су их превели у ислам. Катарина се обраћала на све стране покушавајући да децу извуче из Турске – у једном моменту је чак планирала да оде лично султану. Али мајка је умрла у тузи, никад више не загрливши сина и кћерку.

Од два сина Стевана Вукчића Косаче и Јелене Балшић, Владислава и Влатка остало је потомство које је живело у Венецији са титулом “војвода од Светог Саве”. Може се пратити у мушкој линији све до почетка седамнестог века.

Европско потомство деспота Бранковића

Много бројније и познатије од потомства Јелене Балшић је било потомство њене сестре Маре (кћери кнеза Лазара и кнегиње Милице) удате за Вука Бранковића, преко њихова сина, српског деспота Ђурђа. Овде се нећемо детаљније задржавати на родослову и члановима саме породице последњих српских деспота – Бранковића, која је била бројна и чије су везе добро познате. Узгред, да поменем да постоје претпоставке које помиње још писац класичне “Историје Срба” Јиричек, да је Вук Бранковић и по мушкој линији потомак Вукана Немањића. Деспот Ђурађ је са својом женом Јерином имао најмање седморо деце и бар десет нама познатих унука. Већ смо претходно говорили о потомству његовог сина, деспота Лазара Бранковића, које се утопило у италијанско племство.

Указаћемо само на неке везе које су Бранковићи успоставили, нарочито након пада српске деспотовине, путем којих су они постали преци многобројних европских племићких породица.

Поменућемо само најпознатије потомке Бранковића. Тако се, на пример, Марија, унука деспота Ђурђа Бранковића (и кћи деспота Стефана “Слепог”) удала у чувену италијанску породицу Палеолог-Монферато, која је водила директно порекло од византијских царева – Палеолога. Њен муж се звао Бонифације III маркиз од Монферата. Синови из овог брака Гиљелмо IX и Ђанђорђо Себастиан су били последњи легитимни мушки чланови породице Палеолог-Монферато. Маркиз Ђанђорђо је, додуше, оставио ванбрачно мушко потомство које постоји и данас, али наслеђе Монферата је прешло на Маријину унуку Маргарету и њеног мужа Федерика II Гонзага, а преко њих на још знаменитију породицу војвода од Мантове. Војводе од Мантове су биле чувене мецене сликара, писаца и научника. На њиховом двору су боравила славна имена Ренесансе, попут сликара Мантење, песника Торквата Таса, научника Галилеја. Ова породица је била у блиском сродству са највишим владарским кућама у Европи, као што су: Лорен, Невер, Хабсбург и друге. По тој линији, и цар Франц I (умро 1765. године), ожењен аустријском царицом Маријом Терезијом Хабсбург је потомак у 11 колену Вука Бранковића и Маре Лазаревић. По истој линији, аустроугарски престолонаследник Фрањо Фердинанд, убијен 1914. г. у Сарајеву, био је потомак у 17 колену кнеза Лазара Хребељановића.

Посебно су бројне везе које су успостављене браковима пет кћери последњег деспота из куће Бранковића, Јована (умро 1502. године) и његове жене Јелене из куће Јакшића. Јован је носио титулу деспота заједно са братом Ђорђем, који се замонашио као монах Максим и постао митрополит Београда. Јован се храбро борио против Турака, више пута продирући са војском преко Саве и Дунава, у Србију и Босну. Јованове кћери су се поудавале по целој Централној и источној Европи, од Пољске и Украјине, преко Молдавије до Влашке и Угарске.

Ближе нашем простору, деспоти Бранковићи се тако могу рачунати и међу претке познатих угарско-хрватских великашких породица Зринских (Зрињи) и Франкопана (Франгипани). Наиме једна од кћери деспота Јована која се звала Марија, удала се за грофа Фердинанда Франкопана. Њихова кћи Катарина Франкопан се удала за чувеног хрватског бана и угарског јунака Николу Зрињског (Миклош, гроф Зрињи), који је херојски погинуо у одбрани Сигета од Турака, године 1561. Из овог брака потиче и последњи Зрински – бан Петар IV, коме је 1621. године одрубљена глава због побуне против Хабсбурга – али и читав низ других знаменитих угарских породица, чији потомци живе и данас. Поменимо угарске племићке породице Ракоци, Турцо, Форгач, Ердеди, Текели, Батијањи, Серењи, Јакушич, Банфи, Перењи, фон Ротал и друге.

Друга кћи деспота Јована, Јелена (још једна од бројних Јелена из српске историје) била је удата за Петра IV Рареша, господара Молдавије (1527-1547). Из овог брака, потекао је низ молдавско-влашких господара из породица Лапушњеану, Чобан Басараба, Мохила као и пољских великаша и кнежева Потоцки, Јаблоновски, Сапиеха идр.

Трећа кћи деспота Јована звала се Хана (умрла 1578) и била је удата два пута у тадашњој Пољској. Први муж јој је био Федор, волински маршал из чувене породице Сангуско са којим је, између осталог, имала и сина Романа Сангуско, који је био војвода вроцлавски и литвански ратни атаман. Овај Роман је у петом колену био предак Станислава I Лешчинског, краља Пољске, чија се прелепа кћи Марија Лешчинска удала за Луја XV од Бурбона, краља Француске. По тој линији, и последњи француски краљеви из куће Бурбона, били су потомци Бранковића, односно Немањића. Краљ Луј XVI чија глава се закотрљала паришким плочником у време Француске буржоаске револуције 1793. године, потомак је у 15. генерацији кнеза Лазара Хребељановића, који је главу изгубио на Косову 1389. године. Раније смо видели да су и аустријски цареви из куће Хабсбург-Лорен у неким линијама вукли порекло од великог жупана Немање. Према томе, и краљ Луј XVI, и његова жена Марија Антоанета (принцеза из куће Хабсбург), која је такође страдала под гиљотином, међу својим прецима имали су и владаре из куће Немањића.

Четврта кћи деспота Јована, по имену Марија Магдалена,такође је била удата за пољско-литванске великаше. Њен први муж је био кнез Александар Чарториски, волински војвода и потомак литванско-пољских и украјинских владара из куће Јагеловића. Међу њене потомке могу се навести кнежеви Вишњовјецки, Чарторијски, Сапиеха, Шимкович, и други. Најзад, пета кћи деспота Јована, по имену Деспина Милица била је удата за влашког војводу Нагоја V Басарабу са којим је имала петоро деце и потомство у Влашкој и Трасилванији.

 

ПРИЛОЗИ:

 

ЕВРОПСКО ПОТОМСТВО КНЕЗА ЛАЗАРА И МИЛИЦЕ

 

Марија Бранковић – предак Луја XVI и Марије Антоанете

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. МОЖЕМО ЛИ ОБРНУТИ ПИТАЊЕ ?

    ДА је неко Францу Фердинанду показао Његово родословно стабло на време и подучио Га српском менталитету , те да се на основу родбинске – крвне везе сетио да Србијa није Непријатељска никад била Хабсбурсшкој Круни, да ли би онда Гаврило Пинцип био сувишан лик у серијалу WW1 ?
    Наравно да не – од оне мелодраме из Мајерлинга преко атентата на царицу Елизабету остарелом цару Франц Јозефу било је све јасно. Владао је 68 година и много утакмица имао у ногама, а онда се уморио и записао: Ја сам урадио све најбоље што сам могао, АЛИ ИОНАКО ЈЕ СВЕ ВЕЋ ОДЛУЧЕНО.
    Вилсонова теорија о праву народа на самоопредељење значила је пропаст “деспотских” Царстава: Кина, Русија, Немачка,- Аустро-Угарска (Аустрија да се сведе на планине) а тек Отоманско Царство. Због једне бушотине у Бахреину што је пронашла Standard Oil Company Ltd.пропаде Османово царство…..све има у филму “Лоренс од Арабије”…Нажалост Јермени и Грци платили су јако велику цену да се нису опоравили до данас – нису више никоме конкуренција као некад Фанариоти и Јерменска Национална Скупштина.
    Таква је судбина, нажалост, поготово ако је Други кроје !

  2. В.Јуж "Јужарац"

    Поштовани!
    Да ли можете бити сигурни да cy Вам сви наведени подаци тачни ?
    Одмах Вам могу рећи , да су Кнез Лазар “Хребељановћ” и Јуж Милица Немањић, по другом сину Вуку, оставили потомство – њихов УНУК, а мој ЧУКУН Деда, и по њему је моје презиме Јуж, које носимо као фамијлијарни надимак ! Докази постоје и у историјским књигама, поздрав !!!

  3. Војислав Ананић

    ПРИНЦЕЗА ОЛИВЕРА СА БОГОМ ПОСРЕДНИЦА

    http://www.mediafire.com/file/fx98vyq5rycby7v/Princeza_Olivera_sa_Bogom_posrednica.doc/file

    Извор: Ревија “Историја”, број 4/мај 2010.