Порекло презимена, село Читлук (Мали Зворник)

27. јануара 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Читлук (рађевски), општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Пред ушћем реке Трешњице у Дрину диже се оштра кречњачка стена Соколина. Она је до реке у точилима, гроту, средином угнута и преко ње прелази село на север у долину Трешњице изнад цркве, а даље до цулинске Бучнице опет у кршу и свима његовим облицима. Овај део села поред Дрине сав је у чукама, остењцима и малим или већим увалама. На њему су вртаче и долови, нема воде. Поред Дрине једва каква лучица па и она каменита и неплодна, а тако и на ушћу Трешњице. Онај други део села и на Соколини и низ њу је око извора, без кречног камена и с доста земље. Ни с те стране у Трешњици нема лука.

Око села су: од запада Дрина, од севера Кулина, Јеовац Врановине, Висока Стијена, Тријешница, Балвани, од истока Османово Брдо, Главица, од југа Читлучко Брдо и Дрина.

Између Соколине и Врановине избија река Тријешњица. Поток је Тисовац.

Од врела су: Врело под Соколином, Врело под Врановинама и Врело на Кулини.

У селу су брда: Кулина, Стијена, Јеовац, Врановина, Соколина, Амајић (на њему Асановац). Њиве су у Пољу, на Јеовцу по Амајићу, на Соколини. Поље је раздељено на два краја, Амајићско и Кулинско.

Читлук је самим положајем подељен на два дела: Читлук и Амајић. Читлук је за време Турака био чифлик неких богатих власеничких бегова. Он је био засебан и није се спајао с Амајићем. Амајић је трешњичко насеље на Соколини и у турско доба је био засебно село. Амајић се дели на Амајић и Кулине.

Стара гробља на ушћу Трешњице, старе зидине по Амајићу докази су ранијег живота ових села. До стварања Србије и уласка у нов живот, у Амајићу су живели муслимани. Њих је било доста по Амајићу, па су се сами иселили у Босну. Муслимани овог села и Цулина били су неки старији родови, говорили западним дијалектом, чији су православни сродници иселили се у Мачву и босанску Посавину.

Родови овог села су с краја XVIII и почетка XIX века.

По реду су долазили:

Јовановићи од Копрића из Љештанског; нашли се као најамници на турским имањима, па после и до својих имања (21 к.; Св. Јован).

Живановићи су из рађевског Мојковића дошли по позиву муслимана Гуцонића; овде су се нашла два брата, купили нешто имања, нешто захватили, а највише задобили по исељењу. Зову се Вучетићи, Живановићи, Лазићи и Черићи (26 к.; Мратиндан).

Марковићи су дошли по изласку муслимана а дошла су прво два брата, па доцније опет два из рађевског Толисавца. Они су заузели оне чуке над Дрином, одмах иза цулинске школе, а подигли се и под Бучницу (35 к.; Св. Алимпије).

Јанковићи су од Стајића из Грачанице (8 к.; Св. Алимпије).

Јовићи су из Рујевца (8 к.; Св. Јован).

Божићи су из Осата (8 к.; Св. Јован).

Грбићи су из Осата (4 к,;. Св. Ђурђе).

У Читлуку има 7 родова са 110 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 490-491), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.