Порекло презимена, село Горња Љубовиђа (Љубовија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горња Љубовиђа, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Пор Порекло становништва села Горња Љубовиђа, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Пор Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Горња Љубовиђа (Љубовија)

Порекло презимена, село Горња Љубовиђа (Љубовија)

Порекло становништва села Горња Љубовиђа, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Јужно од Царине и Гуњака је Горња Љубовиђа.

Царински висови: Сређеви и Зеленика, гуњачки Козли и Сенокос стоје над селом. Ова присојна места имају око понеких врела и неких заравни те овуда има и насеља, мада им се тешко прилази.

На ставама Соколске Реке и Козлице подижу се две стене: Калкан и Соколска Стена. Соколска Стена има нешто заравни, толико да је могла бити једна 400 м дуга улица с кућама и дућанима с обе стране. Сама стена, која се дизала изнад ове заравни, била је утврђена и на њој је био мали градић Соко, вероватно добио име што је изгледао као налепљен на Соколску Стену. У Соко се улазило уз реку Козлицу и испод Калкана, који је личио на неки наслон. И то је био једини пут којим се могло ући у Соко, иначе се није могло ући. Пут из планине и Петрца био је козја сгаза а овај до на Козли уз Козлицу био је мало шири и на Козлима се делио на два дела, један који је преко Рожња ишао у Царину и даље и други који је низ Козли слазио у Љубовиђу и ишао даље уз Дрину за горња места. Низ Козлицу затим низ Грачаницу ишло се даље у Босну. Над Соколом је с јужне стране Кутањ, с кога је узалудно нападан Соко, а под њиме су Лазе.

Око Г. Љубовиђе су: од запада Соколска Ријека и Петково Брдо, од севера Рожањ, Сенокос, Крст, Метаљка, Девесиљска Стијена, Оштра Стијена, Прослоп, од истока Љубовиђа, од југа Кутањ, Дуго и Ђурђевац.

У селу су, поред Љубовиђе, још и ове воде: Козловац, Татића Поток, Ђурђевац, Лажанска Ријека и Соколска Ријека, Извори и врела се зову: Млаква, Бијеле Воде, Врело у Прослопу.

У селу су брда: Соко, Соколска Стијена, Калкан, Турски Камен, Шиба, Сенокос, Крст, Расовача, Зеленика, Крмачко Брдо, Жуњиница, Папратница, Камаљ, Биволица, Биволиште (на коме је црква), Њиве, Ваљевац, Татинац и Ђурђевац.

Њиве се зову: Луке, Лазе, Сенокос, Град (Соко), Њиве, Ваљевац, Раскршће, Биволиште, Селиште, Локва и Севића Луке.

Горња Љубовиђа је разбијена и разбацана у многе мање и веће махале. Свака махала ове врсте једва да има 3—6 кућа.

Опет се у селу чују данас ова имена: Петковићи, Лазе, Михољчићи, Глигорићи и Татићи. Од 1862. год. ствара се нов крај села, засада нов заселак, а позније и засебно село Соко, насеље око старог града Сокола.

Старо гробље на Љубовиђи према ушћу Ораховичке Реке, старо гробље код друге механе под Прослопом, стара црквина на месту где је садашња, старе путине и старе ископине под стенама и Кутњу доказ су старог живота.

Град Соко, сада у хатару овог села, до 1862. год. био је градско муслиманско насеље, па је те године расељен, а град и зграде срушени. У близини Сокола била су још три муслиманска насеља: Лазе, Бучје и Козли. Козли су били на извору Козлице, спуштали се преко Калкана до под сами Соко. По попису од 1832. год. имали су 4 куће. Бучје је било на запад од Сокола у подножју Соколских Планина у лепој пригревици. Нису унети у попис од 1832. ни раније, а у познијим постоје. Бучје је по праву куповине отишло у рађевски Врбић. Лазе су право на југ испод соколског града преко Козлице и испод Кутња. По попису од 1832. год. у овом селу је било 15 кућа. Ова су села расељена још 1834. године, али се њихово становништво понова вратило, што им је и Соко остао недирнут, те су понова расељена 1862. год. кад је и Соко покренут. Њихова су имања распродата и прешла у својину сељака овог села, али много више сељака горњих села, који су их покуповали и тек узгред добили помало и планине.

Најстарији су родови били око цркве и на север под Кутњем. Сада их нема; иселили су негде у мачванска села и села око Лазаревца. Старији су родови:

Петковићи, дошли као рудари из Зенице и пали у осаћанска села, па тек после прешли у ова села и вадили руде по Кутњу и под Прослопом. Они су дошли пре 200 година и много су се исељавали Ваљеву и доњим селима. Овде су око цркве и на имањима старих исељених родова; има их под презименима: Мићићи, Тешићи, Марковићи, Живковићи, Симићи, и Вуковићи. Говоре западним дијалектом (18 к.; Михољдан).

Глигорићи су Дробњаци, стара дробњачка породица из једне од њихових Комарница; дошли су овде као сточари; узели су средину села; има их доста спуштених над Љубовиђу; зову се: Тадићи, Лукићи, Лазићи, Павићи и Лазаревићи. Од њих су се многи истицали у доба наших устанака личним јунаштвом и радо причају како су поједини њихови јунаци и опевани у народним песмама (24 к.; Св. Ђурђе).

Татићи су из Пиве. Овде су дошла два брата, Иванча и Мијаило Татић, са удовом снахом Ђурђом. Нису се могли сложити са снахом, која је била џандрљива и свађалица, те је удаду и преселе у Трбосиље на Церу а они се поделе у селу. Мијаило узме онај крај до Глигорића и изворе под Козлицом а Иванча се спусти ближе реци па се после подигне и под стене. Од Мијаила су остали: Мијатовићи, Севићи и Мићановићи; од Иванче: Ивантићи, Симићи, Ђокићи и Ранковићи. Много се селе по занатима и трговини а има их по многим градовима у Србији (32 к.; Св. Ђурђе).

Између Татића и Глигорића, више суднице, населили су се:

Бабићи; дошли су много доцније из Осата, од села Јасеновца. Били су и онда зидари, па су се дуго бавили истим пословима. Они су се уз Севиће умели наћи у селу и стати међу прве сељаке овог села (16 к.; Св. Ђурђе).

У доба наших покрета дошли су:

Ковачевићи до Доње Љубовиђе изнад механе; дошли су с Гацког од тамошњих Ковачевића, од оних истих Ковачевића, који су у Грачаници у ваљевској Поћути и Ваљеву (10 к.; Св. Стеван).

Продановићи изнад ових Ковачевића, дошли су из Продановића из Доње Херцеговине и сродни су Продановићима у ваљевским Клинцима (10 к.; Св. Ђурђе).

После 1834. и 1862. год. су дошли:

Пурешевићи из љубовиског Читлука (3 к.; Св. Игњатије).

Недељковићи од Куревија у Доњој Ораховици (4 к; Св. Никола).

Радовановићи из Толисавца (4 к.; Св. Алимпије).

Максимовићи из Доње Буковице (5 к.; Св. Ђурђе).

Јовановићи из Ђевана у Осату (3 к.; Св. Алимпије).

Јањићи из Торника (6 к.; Св. Јован).

Јовичићи од Матијића из Торника (7 к.; Св. Јован).

Брацановићи, Пипери с Бачеваца у Стрмову (7 к.; Св. Лука).

Петровићи са Заграда у Црној Гори, у Козлима (4 к.; Св. Арханђел).

Костићи из Горње Ораховице (3 к.; Св. Јован).

Симеуновићи из Селанца, (2 к.; Св. Ђурђе).

Тимотићи из Доње Буковице (3 к.; Св. Ђурђе).

Максимовићи су од Ђорђића из Дрлача (3 к.; Св. Стеван).

Стојановићи су из Грчића (2 к.; Св. Јован).

Соврићи су од Куревија из Доње Ораховице (3 к.; Св. Никола).

Мирковићи с Вршића у Горњој Буковици (4 к.; Св. Никола).

Благојевић је из Осата (1 к.; Св. Лука).

У Горњој Љубовиђи има 23 рода са 174 дома.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 462-465), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Коментари (7)

  • Ђорђе

    У књизи Љубе Павловића има доста пропуста. Конкретно за Горњу Љубовиђу, изостављена су многа презимена која су сигурно постојала и пре писања ове књиге.
    Кренимо редом. У роду Петковићи, изостављена су презимена Николић, Илић и Спасојевић. Слава је иста као код остатка рода – Михољдан. Такође, код Вуковића треба да пише Вујковићи. У питању је словна грешка.

    Код рода Татићи, не постоје никакви Ђокићи, већ би требало да пише Ђукићи. То је данас једна од бројнијих породица у селу. Ако се не варам, од њих води порекло и прослављени фудбалер Мирослав Ђукић. Изостављени су и Ђурићи (претпоставља се да су се призетили у Татиће. Слава им је такође Св. Ђурђе као и код остатка Татића.

    Изостављена је и породица под презименом Милановић (чини ми се да славе Св. Луку) и сигурно не припадају ниједном од већих родовских групација. У селу су евидентирани и пре Великог рата.

    На крају, мислим да је Благојевић са дна списка погрешно наведен у Горњој Љубовиђи. Благојевићи живе у Доњој Љубовиђи, сигурно више од 100 година, а у Љубиној књизи се тамо уопште не помињу.

    Одговори
    • Dragan Duric

      DordJe, sve ste ovo rekli 100% tacno, jer sam odrastao tamo. Odlicno poznajem Petkovice, Djukice.Samo neznam nista o Miroslavu fudbaleru. Ja sam ’64 godiste. Tamo sam ziveo 24 godine. Djukica ima puno. Jugoistocno od Tatica(gde su ziveli Djurici) nalaze se dve kuce Rankovici. Odmah ispod njih nalaze se jedni DJukici a ispod njih u polju(mesto Chagalj) nalaze se drugi Djukici a opet dole na mestu Rainovaca prema Donjoj Ljubovidji oped treci Djukici. Svi su oni nekako mislim krvno povezani i svi slave Djurdjevdan kao i svi Djurici iz zaseoka Tatici. Neznam nista o ovom nasem fudbaleru, moguce je da je od ovih drugih ili trecih Durica.koje malo slabije poznajem. Odlican i tacan komentar za sve ostalo, verovatno i za ovo ali ja ne znam. Bas me interesuje ko ste Vi pa ako hocete vi ostavite komenar. Hvala VELIKO.

      Одговори
  • Dragan Duric

    Ja sam potomak djuric iz zaseoka Tatic. Svi DJurici su se iselili iz Tatica. Ostale su kuce od pokojnog: Jelenko Duric,Slobodin Duric(zena mu Zorka, umrla pre desetak godina) Ljubomir Duric(naslednici Bogdan i Milomir Duric zive u N.Sadu i Beogradu), Vlastimir Duric(naslednik Radosav Duric zivi u Beogradu), Andrija Duric preselio se 1962 g. istocno blizu Jablana u mesto gde su bili Lukici, ne oni gore gde su ziveli Milosav i Tomislav Lukic, nego dole blize polja, Jablana ali ne u polju. Djordje hvala na komentaru, istinki je pa me interesuje Vase prezime i kako to da znate prvenstveno o Duric prezimenu. Prvi put cujem da su se Duric prezime prezetili tu u zaseok Tatic. Ja nikoga od Tatic prezimena neznam ali sam odrastao u selu i svi su zvali to mesto gde su ziveli Duric porodice npr. u Taticima, i slicno. Najbolj voda tamo bili su Blizanci, koja se jos uvek nalazi tamo ali bez korita koje je nekad bilo.

    Одговори
    • Ђорђе

      Ако пажљиво прочитате текст изнад, видећете да се Ђурићи не помињу у Татићима, ни у остатку Горње Љубовиђе. Због тога претпостављам да ваши Ђурићи потичу из Доње Љубовиђе, где је та фамилија најпре забележена. Њихова слава је такође Ђурђевдан. Понављам, ово је само претпоставка, немам ниједан доказ. Ако се не варам, постоји књига о пореклу Азбуковачких Ђурића… па можда је ту боље објашњено.
      Иначе, поред ових што сте побројали, постоје и Ђурићи испод цркве, између Продановића и Недељковића. У селу су остале куће два брата, док је трећи брат одсељен негде у Мачву. И њихова слава је Ђурђевдан.

      Што се тиче презимена Татић, оно не постоји сигурно 200 година. Како каже предање, овде су прво дошли браћа Татићи – Михајло и Иванча. Пошто у то време презимена нису била стална, скоро свака наредна генерација је узимала друго презиме (по имену оца, надимку, занимању и сл) и тако све до 1851. када је кнез Александар Карађорђевић донео акт о устаљивању презимена. Конкретно, у случају Татића… сигурно су у овом роду постојали неки: Мијат, Сево, Мићан, Иван, Симо, Ђуко, Ранко… по којима су настала данашња презимена.

      Мирослав Ђукић је у једном интервјуу рекао да су се његов отац и мајка из Љубовије преселили у Штитар 1965. године. Слава им је Ђурђевдан и мора бити да је даљим пореклом од Татића, пошто других Ђукића у Љубовији (мислим) да нема.

      Одговори
  • Ђорђе

    Дошао сам до нових сазнања. Мијаило и Иванча Татић су досељени у другој половини 18. века, вероватно око 1770. године. Мијаило је имао 4 сина за које се зна. Они су узели презиме Мијаиловић.
    – Петар Мијаиловић (надимак Перо, рођен око 1780. године у Горњој Љубовиђи, умро пре 1831. Од њега су настали Перићи у Доњој Љубовиђи,
    – Мијат Мијаиловић, потомци Мијатовићи
    – Мићан Мијаиловић, потомци Мићановићи
    – Светислав Мијаиловић, звани Сево, потомци Севићи.

    Што се тиче Иванче, не знам ништа осим што пише овде, тј. да су од њега Ђукићи, Ранковићи, Ивантићи и Симићи.

    Ако су фамилије Лазић и Лукић од Глигорића… онда остају још само Крстићи и ваши Ђурићи. Да ли су и они од Татића или можда од Глигорића… или су се призетили као што сам испрва претпоставио??? Одговор вероватно лежи у Архиву у Шапцу где се чувају црквене књиге и судски списи за овај крај из 19. века.

    Одговори
  • Драган Ђурић

    Иначе, поред ових што сте побројали, постоје и Ђурићи испод цркве, између Продановића и Недељковића. У селу су остале куће два брата, док је трећи брат одсељен негде у Мачву. И њихова слава је Ђурђевдан.++++Мој отац Андрија Ђурић ми је рекао да се јадан от Ђурића из Татића призетио у ове Ђуриће испод цркве. Тако смо ми из татића били јако блиски са овом породицом Ђурића испод цркве. Они су водили рачуна о мом деди Раденку Ђурићу за време другог светског рата када се крио од партизана. Милосав Ђурић, из засеока Татић, брат Јеленка Ђурића,Андријиног чиче, се одселио у Мачву, мислим Штитар 60’их година. А могуће је да се трећи брат ових Ђурића испод цркве одселио у Мачву такође.Хвала на овим информацијама господине.
    Такође сте у праву да постоји књига порекло Ђурића и ја мислим да ју је написао др. Антоније Ђурић родом из Доње Љубовиђе.

    Одговори
  • Драган Ђурић

    Мирослав Ђукић је у једном интервјуу рекао да су се његов отац и мајка из Љубовије преселили у Штитар 1965. године. Слава им је Ђурђевдан и мора бити да је даљим пореклом од Татића, пошто других Ђукића у Љубовији (мислим) да нема.+++++Господине, извините, морам интервенисати у нади да ћете моћи извршити корекцију овога дела Вашег текста. Татићи су засеок стриктно везан за Ђуриће. Кад кажете некоме идете у Татиће значило је да идете код неког од ових чије се куће још налзае тамо. Јеленко Ђурић, има оронула кућа нико нема у њој. Љубомир Ђурић, оронула кућа али његов млађи син Богдан долази понекад из Новог Сада. Властимир Ђурић, кућа у добром стању, син Радосав долази понекад из Београда. Слободин Ђурић, оронула кућа нико висе ту не долази. Андрија Ђурић се одселио из Татића источно и јужно према Јаблану али не у поље у месту где су се пре њега налазили неки Лукићи. Кућа је још тамо, Андрија је умро пре 8 месеци. Драган Ђурић понекад обилази очеву кућу. Значи Татићи су засеок везан за фамилију Ђурић.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top