Порекло презимена, село Савковићи (Љубовија)

23. јануара 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Савковићи, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Савковићи су планинско село.

Око села су: на југу Равна Гора и Бошковац, на истоку Рамне, Живковац, Љубовиђа, са севера Медведник, од запада Бобија, В. и М. Приседо, Равна Гора.

Сеоске су речице и реке: Трибућа и Љубовиђа.

Потоци су: Марковац, Жарковац и Живковац. Врела су: Жарковац, Марковац, Живковац, Хајдучка Вода, Студена Вода, Точак и Корита.

Брда су: М. Приседо, Стакића Брдо, Тадића Брдо, Живковац, Равна Гора, Сенокос, Жути Брег, Дубрава и Жута Стијена.

Њиве се зову: Стаковача, Соколице, Бобија, Вртаче, Долови, Подстене, Рамне и Поткорита.

Од пре 35 година, по причању Степана Тадића, почеле су се под Медведником и низ Љубовиђу крчити њиве и појединци насељавати.

Самим положајем Савковићи су подељени на две махале: Обрадовиће и Бобију или Планину. Куће су растурене по вртачама и долинама изнад Трибуће. У Љубовиђи су опет раселице, почеци стварања нових махала.

Старо гробље на Приседли и на Бошковцу и старе путине по Равној Гори докази су ранијег живота. По Бобији има некаквих трагова од зидања. Над Љубовиђом, с подринске стране, имају два врло јака врела: Жарковац и Марковац.

Испод Бобије, у Преседли, живели су неки:

Берићи којих је било три куће. Једне године удари им помор у овце и они се поремете; Остану још две-три године у намери да ће се опоравити. Најстарији Берић једног дана повиче на своје да он нема опстанка у овом месту, кад им је свима овако ударило уназад. Да ли су Жарко и Марко и њихови сродници и да ли су ови Берићи дошли овде или нису и одакле су, не зна се. Тек око 1789. год. Берићи су отишли у Клупце код Лознице и тамо остали уз неке своје познанике.

У ово село од данашњих родова најраније су дошли:

Стакићи (25 к.; Св. Јован). Нема још пуних 200 година откада је у ово село дошао Савко Стакић из Пиве, из истог села одакле и поп Тома Сајић из Грчића. И Савко је прво дошао у Жлијебац у Осату и преко познатих, као сточар, дигао се на високу Равну Гору и у њој закућио. По Савку је село названо Савковићима, али се његови потомци у овом селу не зову ни Стакићи него Обрадовићи. Имао је три сина: Обрада, Луку и Јована. После смрти очеве, синови су били мало у задрузи па се поделе тако да Лука остане у старој кући, Обрад оде у Трибућу насред јужног дела села а Јован у Г. Буковицу у Росуље и тамо се стално насели. Обрад је имао три сина и његови се синови разделе у неколике мале махале, а Лука је имао једног сина од кога су данас три куће. Они су се много исељавали и данас се стално селе по занатима и службама. Јован у Росуљама имао је три сина: Марка, Максима и Петра. Јован је био необично вредан и он је лично отворио и издржавао о свом трошку школу на Баурићу и у њој научио писмености синове Марка и Максима. Још за живота је запопио и Марка и Максима; за Марка је испросио кћер војводе Петра Молера. Марко је био и прота, због чега се једна линија Јованових потомака зове Протићи. Јован је сина Петра оставио себи да ради у пољу. Од проте Марка остала су три сина: поп Василије, сељак Димитрије и студент Петар (умро у Хајделбергу на студијама). Од попа Василија су: учитељ Грујица и поп Захарије и од њих има потомства. Од сељака Димитрија су: поп Милован и сељак Дамњан и оба имају потомства. Максим је поповао и умро на Љубовији и оставио је после себе два сина: попа Крсту и попа Гаврнла и од оба има потомства, растурена по Србији. Петрови су потомци остали у селу, у Росуљама, с далеко више продица него од свих попова што је било.

У доба наших устанака дошли су:

Лазаревићи (7 к.; Св. Јован), непосредни потомци попа Томе Сајића, који је, кад је овде застао, једног сина уза се задржао и овде умро.

Томићи (7 к.; Св. Јован) дошли су од Томића из Торника.

Веселићи (6 к.; Св. Јован) су од Васића из Торника.

Тадићи (8 к.; Св. Јован) су из Г. Кошаља.

Андрићи (3 к.; Св. Никола) из Гвосца, ушла су у Игњатовиће под Бобијом.

Игњатовићи (6 к.; Св. Јован) су од Марјановића из Овчине.

 

У Савковићима има 7 родова са 62 дома.

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 437-440), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.