Порекло презимена, село Љештанско (Бајина Башта)

22. јануара 2013.

коментара: 8

Порекло становништва села Љештанско, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

На запад од Јакља, десном сграном Рогачице, и одмах на север од Костојевића, диже се ово високо брдско село.

Љештанско је од истока према Јакљу, од југа је на плећима Солила, Бабаче и Спасовика, на западу је Звијездица и од севера Јасеновац.

У селу су реке и потоци: Јосиповића Поток, Нешковац, Црквенап, Шапарски Поток. У Јосиповићима и Ковачевићима имају две Чесме, једно Корито, затим Нешкова Вода, Вејзин Точак, Кузманска Чесма, Црквенац, Латинска Вода (код старог гробља), Шаторско Врело, Водица, Будва, Чесма и Точак.

По селу су брда: Ковачевића Брдо, Главица, Бриза (од бреза), Мамутов Гроб, Вртаче, Асанова Вртача, Вејзина Стена,, Оловрњ, Црквина, Латинско Гробље, Жутиковац, Шатор, Ша- торско Брдо, Стране, Стена (над Рогачицом), Асанов Камен и Аметова Чука.

Њиве су: Вртаче, Баре, Кузманске Ливаде, Солила, Луке, Трска, Језерина, Долови, Брда и Стране.

Село је састављено из два велика дела: Бештанског и Шапара, два права засеока, управо и два села, чији су хатари потпуно одвојени један од другога. Бештанско има три махале: Кузмани, Јосиповићи и Ковачевићи.

Љештанско је старо село; доказ су стара гробља у Кузманима, Каравидићима и Братићевићима, као и стара црквина у Кузманима. Још у почетку XIX века у Шапарима су били муслиманско село и имали 17 кућа. У Братићевићима су била велика муслиманска браства Вејизовићи. Још 1810. год. они су се иселили одавде, прешли у Босну, и више се нису враћали на своја стара места. У Шапарима су имали џамију, те и давас сељаци указују на њене рушевине. У њихове куће и на њихова имања дошли су наши родови. Једна породица из Братићевића, пошто се населила на имањима старих муслимана Веизовића, и данас се зове Веизовићи и не мења то презиме и кад се сели из села. Сава Николић, трговац из Ваљева, родом из ових Шапара, причао је, да му је кућа, у КОЈОЈ се родио, била турског кроја. Стари родови су отишли за муслиманима и изгубили се по Лачви и око Лознице. И нови су родови одлазили истим путевима.

Најстарији су род, од пре 200 година:

Коприћи. У Љештанско су дошла три брата: Каравиде, Јевто, а трећем се не зна име, и населили се под Јасеновцем до Својдруга. Деобом Каравиде остане на старом месту, Јевто се помери на југ, опет на обод села и изнад Рогачице, поред пута којим се пело у Љештанско из варошице. Трећи се брат одсели у црнобарски Салаш, где и данас има Копрића. Јевто је у задрузи био ковач, а био још и на старом месту, али је био врло вредан и угледан сељак. Његови су потомци Ковачевићи и Лазићи у Каравидићима. Од Каравиде су: Петковићи, Гавриловићи и Глигоријевићи, сви у махали Каравидићи. Коприће (и Копре) довели су њихови стари преко Семегњева из Пиве, има их много расељених свуда по свима суседним градовима, а и као чиновника (59 к.; Св. Јован).

Мало после Копрића дошли су:

Јосиповићи. У Семегњево су дошла с другог краја Пиве два рођена брата, Вилотије и Тимотије, с још неким Сродницима. У Семегњеву су неки сродници остали, други су дошли у ово село и населили се испод Јасеновца. Вилотије се подели с братом, па он остане у селу, а брата Тимотија с једним сродником пошаље у Цикоте у Јадар, где се и они поделе; Тимотије остане у Цикотама, а рођак оде у Дворску. Вилотијеви се потомци у селу зову Јосиповићи, иначе их има разних презимена, а много се селе нарочито ради трговине и заната (30 к.; Св. Јован).

Стари су род:

Братићевићи. Предак им је Ћеклић из Црне Горе, дошао прво негде око Пљеваља, па после сишао Вишеграду и одатле се издигао у ово село с два брата. Он је дошао у муслимане Вејизовиће и међу њима дуго живео, те се баш његови потомци зову и данас Вејизовићи. Потомци она друга два брата зову се разним презименима, али не допуштају да се не зову у махали и Братићевићи. Они се много селе, на малом су простору, истина најплоднијем у селу; они се и по селима и по градовима радо задржавају и стално излазе из свог села (33 к.; Св. Марко).

Стари су род и:

Кузмани. Дошли су од пивског манастира Св. Арсенија; довео их је некакав поп, који је имао два сина, једног опет попа, а другог сељака. Поп је поповао у овом селу и опслуживао цркву у Костојевићима, а у последње време свога живота подигао је уз припомоћ Јевте Копрића и капелу на старом црквеном темељу. Капелу су му још за живота запалили Вејизовићи, те је изгорела и није ју више подизао. Сина попа послао је да попује при сјечоријечкој цркви и њега је населио у Годљеву, где и данас има потомства. Од поповог другог сина сељака одели се син Новак, пређе у Костојевиће на своја летишта и тамо стално остане и заснује породицу Новаковића. Од другог сина до данас су: Тадићи и Алексићи, све Кузмани (12 к.; Св. Арсеније).

Познији су досељеници, из 1817. године:

Дражевићи у Шапарима, насељени на имањима отераних Турака. Овде су дошла три рођена брата, Драгојло, Марко и Вук Дражевић, од села Дражевића код Нове Вароши; дошли су с великим породицама, с много стоке и разног мала. Још при доласку Драгојло је узео средину села, Вук доњи а Марко најгорњи део. Некако су по доласку одмах помрли и синови им се поделе, те од Вука постану три куће, од Драгојла пет од Марка три. Од њих су се многи појединци одселили у Ваљево, Београд и Ужице и тамо су оставили потомства (25 к.; Св. Јован).

После 1878. год. су дошли:

Габићи од Комарана код Нове Вароши, и овде им у Кузманима призетио претка поп Вујичић (2 к.; Св. Арсеније).

Челиковићи, чији је предак из Заовина (3 к.; Св. Јован).

Тешић је из Годечева из Благојевића (1 к.; Св. Марко).

Лазић је из Јакља од Марковића с Кичера (1 к.; Св. Јован).

 

У Љештанском има 9 родова са 166 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 413-415), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. luka

    molim vas jel to znaci da su karavidici stara arpska familija!nasa slava je sveti trifun! luka

  2. Dragan

    Интересантно је да се не спомињу презимена из Шапара (Крстићи, Лукићи, Петровићи, Крсмановићи, Драгојловићи, и ….). Чињеница је да су они касније населили ово подручје, пошто су турци ту остали најдуже. У попису становништва из 1863. године, такође, ових фамилија нема,

  3. sasa

    da… i mene to zbunjuje ? ! ja sam od Petrovića iz Šapara. jos uvek tamo su moji najblizi rodjaci. tu je ziveo moj pradeda, deda, otac, stric i svi su tu sahranjeni. a , niko nas ne spominje ???

  4. Jelena

    Takodje nema pomena familije Jankovic, iz Ljestanskog, koja je bila jako brojna i jako bogata sa imanjem uz sam magistralni put ka Bajinoj Basti i gore,u planini. Jedan od Jankovica, Svetozar-Djoja Jankovic, prvi je i jedini jos u 19.veku patentirao kleku i sljivovicu i prvi je izvoznik iste preko srpskih granica u Bosnu i Austrougarsku.

  5. Aleksandra

    Mene zanimaju Petrovici iz tog kraja. Ja trazim rodjake a imam malo informacija. Moj pradeda Nikola Petrovic je otisao iz sela Ljestanskog i naselio se u okolini Valjeva. Ostala su njegova rodjena braca. Kojoj crkvi pripada to selo da pocnem potragu od crkvenih knjiga?

  6. Bogdan

    Spasojevići? Moj pradeda je Spasojević iz Lještanskog, naselio se u Valjevu