Порекло презимена, село Јеловик (Бајина Башта)

22. јануара 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Јеловик, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Ово је село на висини од 900 м и при изворима Јеловштице.

Око села су узвишења: од запада Пустопоље, Кик и Драксин, од југа Кокошица, од истока Криве Стране, део Јелове Горе, од севера коса Калуша у Јакљу.

У селу су реке и потоци: Јеловштица, Чутурића Поток и Криви Поток. Чувена је Букова Вода под Кривим Странама

У Јеловику су шуме и брда: М. Приседо, Глог, Брезање, Криве Стране и Вучја Приседо.

Њиве се зову: Лукавице, Пустопоље, Барице, Сијерак, Бадањ, Криве Стране, М. Приседо и Брезјак.

Кад се с Кривих Страна погледа у правцу Костојевића види се велика разбијеност овога села у више од 10 малих махала, које су у новије време деобама нагло растурају и спуштају у равнија места под Јакаљ и изнад Костојевића. Узрок спуштању је саобраћај, што се врло тешко могу по- дизати храна и друге потребе у горње делове села.

У Јеловику нису нађени трагови ранијег живота. Врло угледни старац, пок. Теофило Вукашиновић, причао је, да је село око 1780. год. било права планина, да су с времена на време ту падали Цигани, жегли ћумур и носили на пазар. Теофило је причао, да је доњи део села низ Јеловштицу, где су данас најбоље ливаде и сеоске земље, био пролетње станииште сточара Мокрогораца и Креманаца. Ови сточари имали су овде закосе, а по Ободњику, где снег, као и око Бајине Баште, врло рано копни, с пролећа су напасали овце и прихватали их преко лета прибављеним сеном у долини Јеловштице. Како су Мокрогорци, уз припомоћ Креманаца, могли лако доћи и до свих бољих земаља у овом селу, реше се на сеобу и по причању и испитивањима Теофиловим три брата Чутурића из Мокре Горе, Милета, Вук и Лазар Чутурићи, сиђу овде и населе се под Кривим Странама, одвојено једано од другог, и заснују први род Чутурића (1783. год.). Прираштајем су се махале делиле и спуштале низ потоке и од тога доба су постали: Новаковићи, Лазаревићи, Тодоровићи, Миловановићи, Стевановићи и Вукашиновићи, од којих је и сам Теофило (48 к.; Ђурђиц).

На годину иза Вука дошао је његов дотадашњи друг Максим Јанковић из Кремана, и населио се уз Вука и до Јакља, одмах под Кривим Странама. Његови су се потомци, као и Чутурићи, спуштали у махалама низ Јеловштицу и зову се сви Максимовићи (19 к.; Св. Ђурђе).

Скори су досељеници:

Ћосићи из Биоске (2 к.; Св. Никола).

Милошевићи из Орашца код Прибоја. Поп Вујичић населио њиховог претка Милоша, као усташа, под Кривим Странама (3 к.; Св. Ђурђе).

У Јеловику има 4 рода са 102 дома. 

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 410-411), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Milan

    Evo da dodam ima imena njiva veoma poznatih imena kao što su,, malići i breg zaboj u kome takodje ima voda visokog kvaliteta kojom se snadbeva jedan deo sela inače moj deka i baka su bili Lazarevici pa ako zelite izdvojite nešto od ovoga pa dodajte u članak da i baka mi je pričala da tokom dva rata tuda su zbog blizine potoka i velikog broja izvora prolazili.:nemci partizani ustaše četnici i ko zna ko jos da da su braca kedan odlazio u četnike a drugi sutradan kad naidju partizani obrijao bradu i odlazio u partizane samo da mu ne diraju porodicu toliko od mene pozz