Порекло презимена, село Костојевићи (Бајина Башта)

19. јануара 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Костојевићи, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Костојевићи су на ставама Дервенте и Рогачице.

Око села су брда: на западу Бареш, Богданово Брдо, Ободњик, Рг, Спасовик, од југа су Црвена Орница, Раниште, Кузманово Брдо, Стража, од истока Стража, Метаљка, Пустопоље, Рогачица, Врањача, од севера Врањача, Солила, Главица.

У Костојевићима су главне реке: Рогачица и Дервента. На Ободњику је до пред крај лета 1908. год. било велико Језеро, које се те године оцедило и сада се зирати. У селу су извори Михаиловац, Радојева Вода, Врело, Чесма, Чесма у Ободњику и Богдановац.

У селу су брда: Новаковића Косе, Чугурске Косе, Велики До, Ћурчић Брдо, Бабача, Главица, Бајиновача, Попов Конак, Црквина, Мркопанија и Кик.

Њиве су: Саставнице, Пустопоље, Језеро, Ободњик, Луке, Лукавице, Црквина, Бабача, Долине и Баре.

Средину села чине ставе Јеловштице, Дервенте и Рогачице и тај је простор повелика раван. Ставе ових река зову се код сељака Ободњиком, а код странаца Костојевићима. Ободњик је данас природан центар четири суседна села и на њему су школа, судница, механа и нешто дућана, све на Дервенти мало даље од плаховите Јеловштице.

Костојевићи су разбијено село, подељено на махале: Чугури, Бабићи, Ободњик, Новаковићи и Петровићи.

Стара гробља код Језера на Ободњику, код школе и црквине, црквина на ставама Јеловштице и Рогачице, доказују да је ово село и раније било насељено. По причањима пок. Стевана Павловића, Чугуровића, који је имао уза се и писмени опис села, у Костојевићима под Кузманским Брдом су живели и муслимани и православни, који су се презивали Костојевићи. Они су ту били од старина. Прво су се почели исељавати муслимани и отишли су у Босну, а православни су дуго остали и тако пред крај XVIII века отишли Шапцу. Стеван је доказивао, да их има и данас у Цуљковићу под истим презименом. Презиме Костојевићи потисло је раније име Ободњик и остало име села, а Ободњик име махале.

Најстарији су досељеници:

Петровићи под Драксином. Петровићи су стари свештенички род из Братоножића, дошли у Папратну код Пљеваља, мало поповали па нешто оставили а нешто спустили у Стапаре (ужичке), па и ту се задржали и поповали. И овде се разделили и делимице прешли у драксинско Церје, па се привремено станили. Из Церја сви су сишли на костојевачки празан хатар под Драксином и коначно га заузели. Данас су на овом простору у три махале и давно престали поповати; земљорадници су и исељавају се ради трговине и заната (28 к.; Св. Никола).

У оно доба, кад су се муслимани иселили а на покрет се одлучили и православни, из Сијерча прелазе поп Богдан и браћа Павле и Митар Штибићи. Поп Богдан се насели према ушћу Јеловштице под Главицом и у близини цркве, која је тада радила. Они су дошли заједно и мало су били у задрузи. Деобом поп Богдан остане на старом месту, брата Митра пребаци преко Рогачице и окући под Петровићима, а брата Павла, који је имао надимак Чугур помери мало испод себе, низ Рогачицу. Попови потомци остану под Главицом, а пређу преко Рогачице и око старе цркве, која је још за живота поповог запаљена и изгорела. Унук попов, поп Добросав, оде у Јаребице у Јадру, и тамо је поповао и оставио потомство. Митрови потомци остали су под Петровићима, али се од њих одвоји син Митров Тодор и оде нз Голо Брдо у врху Ободњика, над Дервентом, а њему је пришла из Сијерча баба Василија са својим унуком. Павле Чугур умро је на старом месту, али су му се потомци нагло померили низ Рогачицу и заузели сва костојевачка имања на левој страни Рогачице. Попови потомци у селу зову се Поповићи; Митрови Митровићи и Чугуровићи; Тодорови Тодоровићи и Чугуровићи; Павлови Павловићи и Чугуровићи; баба Василијиног унука Бабићи и Чугуровићи, али је међу свима овладало право презиме Чугуровићи – Чугури (92 к.; Јован Милостиви).

Кад је поп Богдан крајем XVIII века дошао у ово село, дошли су за њим:

Порчићи из Семегњева, раније од Пиве, дошли својим раније досељеним Пивљанима у Јакљу (8 к.; Св. Јован).

Броћићи су дошли из Сикирића код Добруна мисле да су ту били привремено; дошли су прво у драксинске Јаковљевиће, који су их и намамили на сеобу и од њих изашли с Порчићима у Костојевиће и населили се под Петровићима и међу њима (8 к.; Св. Јован).

Новаковићи изнад Голог Брда и Тодоровића Чугура дошли су овде из Љештанског у чист шумски крај и заузели (6 к.; Св. Арсеније).

Новији су досељеници:

Новаковићи из Пјешиваца; ушли у куће правих Новаковића, примили њихово презиме и славу (2 к.; Св. Арсеније),

Мољковићи су из Кремана (2 к.; Св. Ђурђе),

Јукић у Порчићима је из Драксина (1 к.; Св. Јован),

Нинковић у Бровићима је из Драксина од Васића (1 к.; Св. Јован),

Савић занатлија на Ободњику је из Јеловика (1 к.;. Ђурђиц).

У Костојевићима има 10 родова са 149 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 408-410), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.