Порекло презимена, село Сијерач (Бајина Башта)

19. јануара 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Сијерач, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Кад се с вишесавског Виса пође на север, прелази се преко скоро један километар широког поља, преко кога с Виса и других вишесавских и костојевачких коса слазе многи потоци и граде речицу Сијерач. На овом пољу, низ речицу Сијерач, је село Сијерач.

Око села су узвишења: од запада Јелин, на југу Бареш, Шумарице, од истока Богданово Брдо, Ободњик и Рт, од севера Рогачица.

Реке и речице су: Сијерач, Јелински Поток, Мали Поток Буковац. У селу су извори: Хајдучка Вода, Чесма, Чесма на Адумовцу и Врело.

У Сијерчу су ова брда: Адумовац, Букова Глава, Штибић Брдо, Бочорница, Коса, Хајдуковац, Старчев Гроб, Старо Гробље (на Јелину) и Бобија.

Њиве се зову: Адумовачке Ливаде, Трњаци, Јелин, Луке, Шумарице, Бареш, Буљиница, Раван, Крушици, Липова Раван, Османовац, Селимовац и Партине Њиве.

Куће су око извора и потока или су на ободу више савске косе Јелина изнад Црвице. Како је око извора земљиште равно, а тако је и испод вишесавских коса, махале су велике и збијене.

Сијерач је село збијено око средњег тока речице, пошто је и сама речица најшира у том делу. Махале су: Тријићи, Адумовци, Вукотићи и Штибићи.

Старо, добро очувано гробље на Јелину код Језера као и неке путине и ископине изнад речице Рогачице докази су ранијег живота у овом селу. Старих родова нема, они су замрли, потурчили се и иселили у ваљевску Тамнаву.

Најстарији досељеници су, испод 250 година, и у прве падају:

Трајићи, чији је родоначелник Трија (од Трифуна) имао два сина, Матију и Симу, и с њима дошао из никшићских Рудина. Од Симе су се изродили Симићи и Петровићи, од Матије Димитријевићи и Матијићи. Прича се да је Сима био врло умешан и увиђаван човек и да му се и потомци истичу тим особинама. Они су се селили по убским селима и Убу. (35 к.; Св. Никола),

Други старији род из истог доба су:

Адумовци или Паршићи. Овде су дошла два брата најпре од Сарајева у Осат у село Трубаре и ту се мало задржали. У Сарајеву су се бавили киријањем, а у Осату су се почели вежбати у зидарској мајсторији. Како су због мајсторије морали често прелазити у Рогачицу, њима се свиди нарочито кад су видели да могу свој стари занат киријање обновити. И оба брата с целим народом и товарима и стоком пређу у Рогачицу и населе се, па се тек после две године попну у ово село и остану стално. Надимак Адумовци добили су од Рогачичана, а тако и други надимак Партићи. Они су из села својим многим товарима киријали и по Босни и по целом Балканском Полуострву; нарочито је у том изашао на глас син првог брата Вилотије. По њему су се Адумовци звали и раније и данас Вилотијевићи. Они су се много исељавали и по области и по занатима и трговини и одлазили су и у државну службу (25 к.; Св. Арханђел).

У стари род се рачунају:

Вукотићи. У село Влаховиће код Вишеграда дошао је неки Вукота из Црне Горе, са границе Арбаније. У Влаховићима је умро, па му се синови поделе, неки остану у Влаховићима, а неки са старом мајком и једним даљим сродником пређу у ове крајеве и дођу у Рогачицу, одакле се са Адумовцима попну и овде стално населе. Ближи Вукотини потомци и данас се по њему зову, а потомци даљег рођака зову се Божићи (25 к.; Св. Никола).

После ових, пре 150 година, дошли су:

Чолаци или Јелићи. Чолаци су далеки сродници Коздравића из Својдруга. Досељени Чолак био је поп и поповао је при костојевачкој цркви. Како му је било незгодно бити код манастира и како му је род био многобројан, иселио се преко Рогачице и населио испод Алдумоваца. Само је један поп био од ових Чолака; они су добри земљорадници и селили су се у даља подринска села (15 к.; Св. Лука).

Штибиће на Ободњику довели су поп Богдан и браћа Митар и Павле Штибићи из Колашина (црногорског) с удовом Василијом од четвртог брата. Овде нису могли остати; поп Богдан је наследио попа Чолака при костојевачкој цркви и он с оба брата оде у Костојевиће, а у Сијерчу остави снаху Василију, којој је био син умро са четири малолетна мушкарца. Како је то све било у близини и сама Василија под старост одели своје унуке и с најстаријим пређе у Костојевиће и уђе међу девере, а остави у селу три (12 к.; Јован Милостиви).

Новији су досељеници:

Јелисавчићи изнад Вукотића, дошли из Заовина (2 к.; Св. Јован).

Тодоровићи изнад Симића, од Пачаџија из Пилице (2 к.; Св. Марко.

Мартић из Јакља у Адумовцима (1 к.; Св. Арханђел),

У Сијерчу има 8 родова са 117 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 406-408), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.