Порекло презимена, село Сијерач (Бајина Башта) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Сијерач, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекл Порекло становништва села Сијерач, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекл Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Сијерач (Бајина Башта)

Порекло презимена, село Сијерач (Бајина Башта)

Порекло становништва села Сијерач, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Кад се с вишесавског Виса пође на север, прелази се преко скоро један километар широког поља, преко кога с Виса и других вишесавских и костојевачких коса слазе многи потоци и граде речицу Сијерач. На овом пољу, низ речицу Сијерач, је село Сијерач.

Око села су узвишења: од запада Јелин, на југу Бареш, Шумарице, од истока Богданово Брдо, Ободњик и Рт, од севера Рогачица.

Реке и речице су: Сијерач, Јелински Поток, Мали Поток Буковац. У селу су извори: Хајдучка Вода, Чесма, Чесма на Адумовцу и Врело.

У Сијерчу су ова брда: Адумовац, Букова Глава, Штибић Брдо, Бочорница, Коса, Хајдуковац, Старчев Гроб, Старо Гробље (на Јелину) и Бобија.

Њиве се зову: Адумовачке Ливаде, Трњаци, Јелин, Луке, Шумарице, Бареш, Буљиница, Раван, Крушици, Липова Раван, Османовац, Селимовац и Партине Њиве.

Куће су око извора и потока или су на ободу више савске косе Јелина изнад Црвице. Како је око извора земљиште равно, а тако је и испод вишесавских коса, махале су велике и збијене.

Сијерач је село збијено око средњег тока речице, пошто је и сама речица најшира у том делу. Махале су: Тријићи, Адумовци, Вукотићи и Штибићи.

Старо, добро очувано гробље на Јелину код Језера као и неке путине и ископине изнад речице Рогачице докази су ранијег живота у овом селу. Старих родова нема, они су замрли, потурчили се и иселили у ваљевску Тамнаву.

Најстарији досељеници су, испод 250 година, и у прве падају:

Трајићи, чији је родоначелник Трија (од Трифуна) имао два сина, Матију и Симу, и с њима дошао из никшићских Рудина. Од Симе су се изродили Симићи и Петровићи, од Матије Димитријевићи и Матијићи. Прича се да је Сима био врло умешан и увиђаван човек и да му се и потомци истичу тим особинама. Они су се селили по убским селима и Убу. (35 к.; Св. Никола),

Други старији род из истог доба су:

Адумовци или Паршићи. Овде су дошла два брата најпре од Сарајева у Осат у село Трубаре и ту се мало задржали. У Сарајеву су се бавили киријањем, а у Осату су се почели вежбати у зидарској мајсторији. Како су због мајсторије морали често прелазити у Рогачицу, њима се свиди нарочито кад су видели да могу свој стари занат киријање обновити. И оба брата с целим народом и товарима и стоком пређу у Рогачицу и населе се, па се тек после две године попну у ово село и остану стално. Надимак Адумовци добили су од Рогачичана, а тако и други надимак Партићи. Они су из села својим многим товарима киријали и по Босни и по целом Балканском Полуострву; нарочито је у том изашао на глас син првог брата Вилотије. По њему су се Адумовци звали и раније и данас Вилотијевићи. Они су се много исељавали и по области и по занатима и трговини и одлазили су и у државну службу (25 к.; Св. Арханђел).

У стари род се рачунају:

Вукотићи. У село Влаховиће код Вишеграда дошао је неки Вукота из Црне Горе, са границе Арбаније. У Влаховићима је умро, па му се синови поделе, неки остану у Влаховићима, а неки са старом мајком и једним даљим сродником пређу у ове крајеве и дођу у Рогачицу, одакле се са Адумовцима попну и овде стално населе. Ближи Вукотини потомци и данас се по њему зову, а потомци даљег рођака зову се Божићи (25 к.; Св. Никола).

После ових, пре 150 година, дошли су:

Чолаци или Јелићи. Чолаци су далеки сродници Коздравића из Својдруга. Досељени Чолак био је поп и поповао је при костојевачкој цркви. Како му је било незгодно бити код манастира и како му је род био многобројан, иселио се преко Рогачице и населио испод Алдумоваца. Само је један поп био од ових Чолака; они су добри земљорадници и селили су се у даља подринска села (15 к.; Св. Лука).

Штибиће на Ободњику довели су поп Богдан и браћа Митар и Павле Штибићи из Колашина (црногорског) с удовом Василијом од четвртог брата. Овде нису могли остати; поп Богдан је наследио попа Чолака при костојевачкој цркви и он с оба брата оде у Костојевиће, а у Сијерчу остави снаху Василију, којој је био син умро са четири малолетна мушкарца. Како је то све било у близини и сама Василија под старост одели своје унуке и с најстаријим пређе у Костојевиће и уђе међу девере, а остави у селу три (12 к.; Јован Милостиви).

Новији су досељеници:

Јелисавчићи изнад Вукотића, дошли из Заовина (2 к.; Св. Јован).

Тодоровићи изнад Симића, од Пачаџија из Пилице (2 к.; Св. Марко.

Мартић из Јакља у Адумовцима (1 к.; Св. Арханђел),

У Сијерчу има 8 родова са 117 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 406-408), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top