Poreklo prezimena, selo Sredor (Vlasotince)

Poreklo stanovništva sela Sredor, opština Vlasotince. Istraživanje „Sela u vlasotinačkom kraju“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

Nastanak sela

Selo Sredor je u opštini Vlasotince, jablanički okrug, jugoistočna Srbija. Selo Sredor se nalazi na nadmorskoj visini  od 423 do 600 metara, dok su trle za ovce bile na većoj nadmorskoj visini. Prvobitna naseobina sela Sredora je bila na pola puta od Lomnice do sadašnjeg Sredora.

Selo je zaseljeno na sredoreku dve rečice gunjetinske i crnobarske, kao i u kotlini udoline okruženja planinskih visova planina: Kruševica i Babička Gora; smešteno po “rodovima na padinama prema selu Lipovica, selu Gunjetina i Crna Bara.

Prema  kazivanja starijih ljudi, lokalni etnolog Miroslav Mladenović je zabeležio ovakvo predanje o nastanku i dobijanja imena  sela Sredor:

Selo Sredor je dobio ime po “sredoreku, gde se sreću dve rečice crnobarska i gunjetinska;  jednog  brdašca koje  je nekada bilo uraslo u pavitu. Postoje dva kazivanja o samom naseljavanju sela.

Prvo kazivanje iz roda Milenkovića, kazuje da je ljihov rodonačelnik MILENKO, nekada hajduk u selo Dušnik ubio Turčina i “prebegao” preko rečice “Šišavice” i krio se po jazbinama, dok nije zasnovao porodicu u zaseok “Sredorek”.

Drugo predanje iz roda Savića kazuje da je rodonačelnik Savića-SAVA, ubio Turčina u selo Lomnica, pa  je  prebegao u “sredorek”, od turskog progona.

Sava je ubio Turčina, zatekavši ga u postelju sa njegovom ženom, prebegao je preko rečice Šišavice i naselio se u  sredorski atar, onda je drugi Turčin njegovo imanje dao Lomničanima – sem groblja. U turskom vremenu sredorski atar je bio do lomnički “krst”-do “jasen”, do Raskrsje.

Da bi Sredorci “povratili” svoja imanja, trebalo je da plate tom Turčinu za “staru među” 60 dukata. Oni nisu platili, pa je tako imanje ostalo u posedu Čomničana, jer su 60 dukata platili lomničani.

Tako su onda svi “sredorci” iz prethodnog naselja, koje se nalazilo ispod VUJNU BRDA (“Vujna” je makedonska reč koja ima značenje UJNA-žena od UJKE odnosno brata sestre odnosno sestrića. Naravno da je brdo sigurno imalo naziv VUJNU BRDO (u prevodu “Ujnino brdo”)-jer su prvi stanovnici sela Sredor bili SAVINCI (“devarska struja” iz stare Srbije)-podvukao M.M 2012.godine).

Sredorsko je bilo do “Lomnički krst” – kad je Milenko hajduk iz selo Dušnik (Zaplanje) ubio Turčina,  pa pobegao u “Sredorek”.

Stare kuće su bile u mesto (nad put-VUJNU ČUKA-brdo, u livade gore je brdo Vujnu čuka).

Prva familija koja je zaselila selo Sredor (prethodno naseljeni u selo Lomnica prema selu Sredor-bili su Savinci pod nazivom “Debarci”(“debarska struja” naseljavanja iz stare Srbije-Debar, Zapadna Makedonija);  potom rod hajduka Milenka.

Prema kazivanju iz roda Arsića (ŽARCI rod) selo Sredor je dobilo naziv od nekoliko predaka. Prvo se zvalo “Sredorek” u prevodu Sredor.  Od najezde Turaka selo je izmešteno više kilometara u brežuljcima pored rečice u selu.

–  familije (koje slave Sveti Nikolu u Sredor) su istog roda i doselile su se sa  Babuške planine (planina Babuna-Prilep, Makedonija)  od najezde Turaka, potražili su sklonište u “Sredoreku”, gde nisu bili naseljeni ljudi.  Tu su se skrivali u obližnjim šumama od Turaka. Familija Arsić (Kocić-druga familija Kocića) sa krsnom slavom Sveti Nikola u selo Sredor  je nastala od najstarijeg predaka  po imenu  „Koca“.

Između Sredora i Lomnice je bilo  selo, a o tome su pričali  preci.

Dakle, selo su prvo zaselili Savinci (“Debarci”), potom ostale familije.

U rodu Savića se čula priča da je njihov rodonačelnik Sava tada prebegao preko “šišavačkog” potoka, pa se krio u “pazinjak” –“sredoreka” u pavitu između gunjetinske i crnobarske rečice. Čak napominju da je se ta “debarska” struja  zaselila predhodno “ispred” današnjeg sela ispod brda VUJNU  još 1786.godine.

Prema  istraživanjima  lokalnog etnologa Miroslava Mladenovića u drugoj polovini 20. veka,  selo Sredor se deli na 23 grupa rodovskih kuća: Debarce-Savince (8k), Mišince (1) (10 kuća),Žarce (6k), Jovince (1) (8k), Milenčine (3k), Lazarove-Cvetnovce, Ordžilce, Vrcane, Kalile, “Mrzince”, Jovince (2), Maslare, Vedronebce, Vuzijaše (1), Lulince, Stance-Barze-Barzince,Uljince-Uljine, Katarište, Vrcanove(2k), Canine-Vukadinove,  Lazarove-Cvetanove, Vučkove(1k), Jovince (2), Mišince (2) (7k), Mašićevce, Cvetkovce (7k), “Rumune” (1k).                                       

Posle oslobođenja od Turaka selo Sredor ima 42 kuće i 227 stanovnika (1884.g.)  U vreme Prvog svetskog rata (1912-1918.g) u selu Sredor bilo je 30 kuća. U stara vremena pored rečice “Sredorke” odnosno “sredoreka” bila je kafana, bakalnica, kovačnica, kolarska radnja, potkivačka radnja a i dve vodenice. Ljudi su se bavili stočarstvom i ratarstvom, kao i vinogradarstvom. Kasnije kada se selo “zaselilo” toliko da je bila veća ekonomska potreba za mnogočlane porodice. Sedamdesetih godina se odlazilo u pečalbu: ciglara i sada na kraju 20. i početkom 21. veka u zidarima i keramičara.

 Negde  polovinom 20. veka selo se počelo naseljavati “na kup” pored rečice “Sredorke reke (kasnije Šišavice) u kotlini “sredoreka”. Ostale su još po nekoliko kuća u brdima tamo gde su postojale trle i polemnje za stoku u brdima sa leve i strane  ridova. Pri kraju i sredinom 21. veka naglo nastaje migracija stanovnika u svim selima, pa i selo Sredor polako “nestaje” kao naselje. Još je ostalo nekoliko domaćinstva  sa nekoliko učenika u četvrogodišnjoj osnovnoj školi. Selo ima asfaltni put, izgrađen vodovod, prodavnicu i odmogodišnju školu-ali su njive, livade i vinogradi mahom u korovu, tamo gde se nekada čula ovčarska, žetvarska i kosačka pesma u toku radosnih dana šarenih livada pune šarenih jagnjadi i vesele graje dece.

Veliki broj sredoraca  se iselio: u Vlasotince, Leskovac, Niš, Beograd, Tomaševac, Orlovat, Umku, Pančevo..

* * *

 Seoska slava (Litije):Spasovdan – Išle su Litije po polje, potom tri puta “opkljavale” seoski “krst”, uz pojanje popa. Pod krst se nosio kolač-  slavski kolač i ostala jela, pa se sekao kolač, jelo, pilo, slavi se slava.Svirale su gajde i mladež je igrala a stariji su uz piće i jelo veselo slavili seosku slavu.

                               * * *

Krsne slave po rodovima:

Mišinci (10 kuće) slave Sveti Ranđel, doselili se iz Crvene Jabuke,

Žarci (6 kuće) iz Babičko slave Svetog Nikolu,

Jovinci iz Babičko -poznat rodoslov: Zarije-Arsa-Kolja-Stojan,

Milenčini iz sela Skrapež su se doselili u Sredor.

Savinci (Debarci) (8 kuća) i slave Svetog Nikolu,

Jovinci (8 kuća) i slave Sveti Đorđu (Đurđic),

Cvetkovci (7 kuće) slave Sveti Nikolu, sa stokom tri puta “hiljadili” na Đurđevdan.

Mišinci (7 kuće) i slave sveti Nikolu,

Lulinci (3 kuće) i slave Sveti Ranđel – jesenji,

Milenčini (3 kuće) i slave Sveti Nikolu.

* * *

Starine (iskopine)

U selo Sredor  ima ostataka  “Rimljana-Latina”. Još ima ostataka da je nekada postojala vada od sela Gunjetina prema selo, a na potesu Rudište.  Tu je  nekada  vađena ruda, potom “prepirana” na potocima odnosno rečicama.

BAĆEVICA: U Baćevici u Glišinoj njivi se nalazi staro rimsko (latinsko) naselje, a u tom potesu postoji i mesto zvano Rudište, gde se kopala i prala ruda. Tu i danas postoji šljaka od topljenja rude, a voda za ispiranje rude preko vada je dovođena iz Gunjetinske reke. Na oranicama njiva ovog potesa nalazili su seljaci crep, ćeremide, bakarni novac-sa većom i manjom krunom.

Iznad sadašnjeg sela, na brdu prema selu Lipovica-Sredor-Skrapež, postojalo je naselje Sivac.  U potesu Smrdan izlazio je  jak izvor i kaže se stublina-stavili 9 slavina i izašlo vrelo vode u selo.

Prema priči Živka Icića (1948.g.) u Baćevici u Glišinoj njivi se nalazilo staro rimsko (latinsko) naselje, a u tom potesu postoji i mesto zvano Rudište, gde se kopala i prala ruda. Tu i danas postoji šljaka od topljenja rude, a voda za ispiranje rude preko vada je dovođena iz Gunjetinsku reku. Na oranicama njiva ovog potesa nalazili su seljaci crep, ćeremide, bakarni novac-sa većom i manjom krunom.

RUDIŠTE: Po pranje rude, u mesto zvano Stanci, prema Crnoj Bari-Stancka reka, a izvire iz Stranje ispod Crnu baru. Voda je navrnuta iz Gunjetinu i tu je ruda ispirana. Postojale su šljake,

Rimski stari put prolazi pored mahale  Žarci u Sredor do Rudište i danas je izorano a voda postoji.

Između sela Lipovica i Sredora u mesto zvano Sivac postojala je stara srpska crkva-pod zemljom, pa se vrata stalno okreću u “krug”, a postoji zlatna knjiga o kojoj tragaju mnogi tragači zlata u ovom kraju.

Pravoslavna crkva  bila na potesu Sivac  kod  mesta zvano Brdoća padina.

Tu je bio izvor Stublina i tekla voda kroz selo Skrapež i Konopnicu, a danas ga nema, jer su taj izvor Turci zagadili (zatrovali) sa slaninom i bacili meso mršljak. Posle bacanja otrova u vodu,  izvor je presušio.

Kada su 1965. godine Sredorci orali njive – Mišinci (Sima i Ljupče Milošević);  nalazili su “beli”  novac sa znakovima, creputine i danas ima creputine i traga se za crkvom i za nekim blagom.

Crkva jer bila srpska.  Crkva je postojala i za vreme Turaka.

U rodu savinci, postoje kazivanja da  u vremmenu L a t i n a , na potesu S i v a c, su L a t i n i  ovde imali tu crkvu, a i dve crepane: jedan u S i v a c a drugu na J o v i n s k i  R i d. Postoji i pričada je na zaravni  potesa Sivca postojalo i “Jezero”-sa vodom.

Postojala je još jedna crkva u sredorskom ataru. Kažu da je to bila srednjovekovna crkva na mestu gde se danas nalazi groblje, pa kada se kopaju grobovi onda se nalaze razne iskopine starih predemta u vidu prstena i  ženskih oglica (manistra) od srebra, pa i bisernih ogrlica i raznih novčića. Kažu da su kosti „istrulele“ a sanduci su ugljenisani od hrastovine. Devojački srebrni prsten je prilikom kopanja groba iskopao Živko Icić (1949.g)-a prema ispitivanja etnologa iz Beograda, potiče iz 19 veka. Crkva je kanije „prenešena“ odnosno iseljena u  sklopu crkve u selo Konopnica.

Tumačenje PRSTENA koga je iskopao u sredirskom groblju 2009. g Icić Živko (1948.g.) prilikom kopanja rake za druge umrle u selu Sredor, koje je stiglo iz Odeljenja istorijskih nauka SANU, od Aleksandre Ćupurdije, a na zahtev Miroslava Mladenovića.

Odeljenje istorijskih nauka, [email protected], 24. oktobra 2011.

„Poštovani,

U vezi sa vašim dopisom Odeljenju istorijskih nauka SANU od 21. 10. 2011, posle konsultacija sa određenim profesorima, mogu da vam kažem sledeće: pomenuti prsten je najverovatnije iz 19. veka, napravljen po uzoru na prstenje iz srednjeg veka, s modernim dodacima. Najverovatnije je pripadao nekome iz višeg staleža“.

S poštovanjem, Aleksandra Ćupurdija

Department of Historical Sciences, SerbianAcademyof Sciences and Arts, Knez Mihailova 35, 11000 Belgrade, Serbia, Tel: +381 (11) 20 27 232, Faks:+381 (11) 26 38 792, imejl: [email protected], vebsajt:http://www.sanu.ac.rs “

* * *

Vodenice:

Na gunjetinskom, crnobarskom i šišavačko-lomničkim potocima je bilo dosta vodenica potočara: Glišina (Gligorije Lazarević  rođen 1900.godine), Jovinska (u sredorek-gde se spajaju gunjetinski i crnobarski potok), Mišina, Uljina(Žarci-Todorović Dragutina), „Amerika“(Žika Amerikanac-vodenica između Sredora i Donje Lomnice), Canina vodenica (na kraj selo na gunjetinski potok).

* * *

Trle:

Žarkova, Jovinska, Jovinski rid, Kalina, Mišinski rid, Žarci, Sivac, Livade (izvor), Mašćavcke livade, Katarište.

* * *

Kafane, bakalnice  i stari zanati:

U selo Sredor je 1951/52.godine  postojala kafana (Glišini kuća). Tu se točilo vino u čašama kiridžijama iz Krčimira koji su ovde prolazili iz Vlasotinca preko Komarice za Krčimir. Bila je zadruga 1946 godine osnovana i kasnije je preseljena u selo Šišava.  Magacioneri su bili: Čedomir  Nikolić i i Veljko Cekić (koji je bio i šnajder-krojač odela), Voja iz Gunjetinu (10-15 godina), Vladimir Cvetin i Voja Sredorac.

Kovačku radnju je imao 1953. godine Jova Lazarević, koji je klepao ralnike, motike i  točio(oštrio) sekire. Poznati pinteri su bili: baba Rosin brat- Voja Mišin, onda bratanac Ljupče (rođen 1905.g) i Rade (rođen 1910.godine).

Jovan, Mitar Cvetanović (1906 g.), Desimir (1912.g), Vacko Miljković (1932.g), Buda Đorđević (Mišinci-Đorđev potomak, rođen 1934.g), Lima Đorđević (Mišinci, rođen 1938.g).                                 

* * *

Muzikanti:

PLEH muzika (Trubači): – Vedronebi (Mitići): Dušan (truba), Krsta (Brica-basadžija), Dikomir (basadžija), Cvetković Dimitrije (klanetaš), Kocić Josko (trubač), Milenković Stavra (tupandžija), Đikić Radisav (tobošar), Kocić Dragomir (klanetaš)-svirali 1926. godine po vašarima i svadbama.

Gajdaši: –Radisav Vukadinović do 1957/58 godine na svadbama, a Krista Mitić na slavama do 1958. godine.

* * *

Opis stare kuće: Kuća je šindrosana i varosana, okrečena varom (krečom -makedonska reč). Plafon je od klinaca.Klinac se pravi ovako: pomeša se slama i blato-retko i onda se uzme klipac-letvica i zavije se, nekoliko puta se udari i napravi četvrtno na šišići. Šiše je letva.  Zakovu se pored kiriši-grede i odozdo se omaže blatom.

Prvi tip kuće: Zidovi kuće su napravljeni od čakmi, koja je  pokrivena ćeremidom, sa podrumom, sa tavanom. U “kući” je ognjište na jedan kraj, a direk na sredinu kuće.

U “kući” danas je to kuhinja kao prostorija, ima vodnik, sanduk za žito, sanduk za brašno, a malu sobu krevet i kovčeg u veliku sobu, kube, ragožu; na sredini se nalaze daske tako da se na ragože i spavalo i sedelo prilikom obedovanja.

 Drugi tip kuća: Takva kuća ima dužinu 14 metara, sastoji se iz: velike sobe, izlazna vrata napolje, ajat’-velika vrata, ulaz u veliku sobu, male sobe i kreveta:ulaz iz ajata.Krevet je jedan deo ajata koji je dignut 80 santimetara od poda ajata, a od ajata je pregrađen visinom ograde 80 santimetara sa malom vraknjicom, na kome se u toku leta spavalo, a pod je bio šindrovan. U velikoj sobi sa strane bilo je čiviluka od drveta-klinovi drveni nabijeni u zid, jedan do drugog na rastojanju po horizontali zida zavrnuti nagore. Ajat je 2,5 metara. Negde su kuće imale drvene stepenice do ajata, a ispod se čuvala stoka.

U sredorskom ataru uspeva ju dobri vinogradi, pa su poznati i po vinu. Nekada su u brdima Sredorci bili stočari, a sada su ostale samo kolibe, koje su napuštene. Nekada su njive obrađivali ručno i se želo srpom, dok danas se ore traktorom i žanje kombajnom. Nekada se živelo u zadrugama i ovo selo je poznato u okolini da se još održavaju narodni običaji i da se međusobno Sredorčani pomažu kade svrše sa vršalicom ili sa kombajnom ili kada se gradi kuća.

Nažalost loš odnos države prema selu učinio je svoje, pa je sve manje mladih u Sredoru, a i četvororazredna osnovna škola iz godinu u godinu smanjuje broj učenika. Sredorčane muči telefonski priključak na mrežu, a problem slabe televizijske slike su rešili tako što su se većina priključili na kablovsku mrežu.

Zapis iz 1975.godine i Zapis iz 1977.godine, selo Sredor

* *

Zapis o baba Riski:

Baba Riskin Stanojević (devojačko Ivanović-s. Lipovica devojka)  imala  je buran život u stotoj godini života, prilikom zapisa 1975.godine, kada je napravljen ovaj zapis i njena kazivanja o prošlosti, dok je čuvala ovce na potesu KALILA, uzvišenju na sredokraći sela Sredor i Lipovica. S leve strane sredorskog potoka se uliva u gunjetinski potok, na blagoj padini nalazi se nekoliko kuća-na potesu  Kalina.

Dok je čuvala ovce veoma živahno je igrala. Poiskakujući kao devojčica i kazivala njenu i prošlost ovoga kraja.

Ona je rođena 1875.godine i imala je dva braka. U prvi brak:Dušan Kocić(Žarci-kao komita poginuo u prvi svetski rat), drugi brak: Toza zvani “Guska” –“gust”-to je naziv po smesi gvožđa) Stanojević.

Prema kazivanju baba Riske po predanju potes Kalina je dobio ovako naziv: “prekalili se-odselili se turci, a tu ima ostataka turskih kuća i ostataka samokova”.

Kako kaže baba Riska se dva puta udavala. Devojačko prezime je Stanojević, poreklom iz Dejan. Njen predak Stanoje  ubio Turčina u Dejan, potom pobegao u neprohodne šume preko rečice Šišavice,  pa se zaselio od Sredora prema selo Lipovica.

Prvi put 1900. godine u rod Kocića, koga su ubili kao Komitu 1917.godine, a drugi put za Svetozara “Gusku”, pa je došla da živi kod ćerke Mladenke u familiji Milošević. Baba Riska je živi pripovedač. Vesele naravi, dok je čuvala ovce ovako je pokazivala ritmom i igrom kako je kao devojka pevala momcima:

“sedam osam do devet,
 legni cure u krevet”.

Potom je pored ovaca u šljivaru i ovako zapevala:

“lele ženo nemam volove
žena iz komšije nađe volove
lele more nemam ralice
žena u komšije nađe ralice
lele more nemam palice
žena u komšije nađe palice
dikse muže usta ti povenula
povenula mi, al mi ženo daj vodicu”.

Nevestina nošnja: njena majka kao mlada nevesta, nosila alen svilen prevez, svilen kušak preko leđa, bojelek kao mlada nosila ispod vutarice, imala cipele i čarape.

Tatko i majka su išli po devojku kad je trebalo da se ženi i udaje. Na svadbama se koristili muzički instrumenti gajde i zurla.

Baba Riska se udavala oko 1900 godine.

U prošlom veku bio  neki Ilija-Drangulija, bio poznat kao preprodavac devojaka.

Ilija-Drangulija, bio mnogo lep i prosio devojku za njega-iako je bio ženjen, posle je preprodavao za drugog, a devojka se nije smela više vraćati svojoj kući.

Porodilji se nosi kravajče, da kad to dete odraste da se lakše oženi-uda, kad poraste.

Baba Riska je pričala ovaj rodoslov: svekar Ilija-Arsa-Đika.. kao devojka bila živahna, tepala se , tukla sa momčetija, otmu joj peškirče a ona im poskidala satove sa ruku.

Peškirče  bilo vezano od pamuk.

Za vreme Prvog svetskog rata (1914-1918.) u ovom kraju: planinama Kruševice i Babičke gore, pojavile su se bile grupe koje su sebe zvale “kumitama”-bande, koji su pljačkali zlato i žito, a narod ih je zvao zlikovcima.

Među Sredorcima najpoznati su bili  komite Kocić Dušan i Milan.

Banditi iz Rajno Polje, Gunjetinu i Dušnik  pljačkali su ljude u Šišavi, Sredoru, Crnoj Bari, Rajnom Polju, Gunjetini.                                                                   

Tako su jednog čoveka pratili u Rajno Polje,  dok je prodavao volove na pijac, odrali ga do pola i zaklali.  On nije dao novac, da bi kada su došle na red za klanje žena i ćerke, onda ćerke rekle da je novac u ćup u ognjište i nisu ih zaklali, ali su onda usput u Sredor zapretili da zakolju i unuče jedne babe (Ranko Zdravković-sin Novica Zdravković-podvukao M.M 2012.g) i bace ga u vodeničnu buku.

Uzmu babi novac i krvavim rukama nastave put noću, a baba je sačuvala unuče živo.

Zapis: 1975.g.selo Sredor,

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog Vlasotince

                                                       * * *

Selo nekad i sad:

Negde 70. godina 20. veka selo Sredor  je postalo mahom zgusnuto naseljeno selo, jer su sa brda se doselile skoro sve porodice, koje su živele na bačijama svojih staja sa stokom, gde su imali i svoje stare izgrađene kuće “čakmare”, gde se mahom skrivalo od Turaka.

Stanovništvo se mahom bavilo stočarstvom. U pobrđu planinskih visova prema planini Kruševica i Babička Gora, svako domaćinstvo je imalo svoje domaćinstvo sa stokom.

Tu se želo, oralo, sakupljalo žito, pevalo, udavalo i snevalo o životu. Svako domaćinstvo je do šezdesetih godina 20. veka imalo veliki broj dece.

U porodicama sve do polovine 20. veka se živelo u zadrugama, poštovala pravila patrijahalnog vaspitanja prema starijima od strane dce i ostalih članova zadruge. Dobro se znalo kada starešina zadruge ujutru daje poslove za žene u pogledu obavljanja kućnih poslova i poljskih radova, kao i dece i  mladih sasanih za rad u pečalbu i u polje na teške posalove oko oranja njiva ralom, košenja livada, žetve, nošenja drva, spremanja zimnice i odlučivanja o o svemu šro je bilo vezano za društveni život u porodici. Starešina kuće je o svemu odlučivao.

Živelo  se oskudno na kolibama sa stokom na BAČIJAMA. Bilo dosta dece u porodici, koja su bila oskudno odevena, ali uvek vesela i zdrava. Uvek je vladala vedrina života i ako se radilo u polje od svanuća pa do mraka. Jeo se ražen hleb, kasnije proja od žute kukuruzi koja je doterivana iz Vojvodine, a hleb se pekao u crepuljama pod vršnjikom (sačem). Zimi se tkalo, prelo i sedenjkovalo, uz pesmu i šalu.

U nižim delovima sela se sadio vinograd i pracilo dobro vino, a u pobrđe od šljiva sitnica  i madžarki pravila dobra rakija. Sadile su se parike, paradjs, prooizvodio luk, kupus a i čuvali dob ri voćnjaci sa raznim voćem jabuka, krušaka i šljiva.

Sve te proizvode sa sela se prodavalo na pijac. Tako se živelo, dok se nije počelo namnožavati narod u selo.                             Ta ekonomska teskoba je iznedrila peačlbare-ciglare, a pri kraju 20. veka i zidare i odlične keramičare.

Nekada u selo su postojali stari zanati: kovački, potkivački, pletarski, vodeničarski, ciglarski, potkivački i drugi ali su sada potpuno nestali.

Do sedamdesetih godina 20. veka skoro sve kuće su bile stare, ali pojavom zidarsko-ciglarskih preduzimača. Krajem 20. i početkom 21. veka selo Sredor u pogledu infrastrukture se preporodilo. Svi su sagradili nove kuće na selo i u grad Vlasotince.

U selo je  izvršena  elektrifikciju sela, kupovali su traktore, kola, asfaltirali put prema selo Lomnica i Vlasotince, doveli dravu pijaću vodu sa obližnjih planinskih izvora, otvorili prodavnicu u selo.

“Molba”(Moba): Selo Sredor je bilo 70.godina prepoznatljivo po “ispomoći” (“molba”-moba), kada je u toku leta vršidba na vršalici, žetva, berba grožđa ili berba kukuruza. Svi su se pomagali, tako da je i pisac ovog teksta o selu imao prilike da po rodbinskoj “”vezi” sestre više puta radi na vršalici i berbi grožđa na više mesta u selo Sredor. U sredorskom ataru su uspevali vinogradi, pa su Sredorčani bili poznati po vinu. Uvek kada je bila berba uvek se sve to radilo na “ispomoć”-“molbe”-“Mobe”; gde se uz pesmu i veselosti druželjublja brali vinogradi, žele njive, sakupljalo snoplje, kosilo, vrlo. Pomagalo se kolektivno “mobom”(“molbom”) u izgradnji kuće, oranje traktorima, vršidbom na vršalicu. Tako je i pisac ovog članka imao prilike da učestvuje u “mobama” oko vrše na vršalici u selo Sredor 70. godina 20. veka.

To su bili ostaci života u seoskim zadrugama po rodovima, gde je kolektivna svest o zajedničkom životu bilo običajno pravo, pa su tako zajednički se oslanjali i u pečalbama, onda u pogledu pravljenja svadbi i dugih veselja, Naročito su poštovani običaji i tradicija. Vera i običaji su bili osnov za jednu harmoniju zdravog života čuvajući stoku i živeći u kolibama u brdima sela, bez obzira što je vladala oskudica, uvek su se čule pesme u vreme žetvi, Đurđevdana, Božića, svadbi, ispraćaja u vojsku i krsnim slavama. Sredorčani su bili pobožni ljudi, ali časni i gostoprimljivi da se svakom pomogne u nevolji.

Njihova krotka narav, druželjublje, plemenitost, osećajnost za pomoć drugima u nevolji, čestitost, radinost, vesela narav su itekako bile prave karakteristike dobrote i plemenitosti čoveka ovog dela juga Srbije 19. i 20. veka, jer u svim nevoljama i borbi za biološki opstanak je narod samo ujedinjavao i činio ih plemenitijim i saosećajnima prema drugim ljudima.

Nažalost, te ljudsko-plemenite osbine, raslojavanjem društva i raspada sistema vrednosti na kraju 20. i početkom 21. veka kao da su potpuno nestale, što je i te kako zabrinjavajuće kakava su se sva otuđenja za zadnjih 30 godina dogodila na selu i uopšte u Srbiji.

Posle  Drugog svetskog rata u selo Sredor bilo je 50-60 kuća, danas oko 70 kuća na početku 21. veka,  a familije su se iselile u: Vlasotince, Vršac, Ratkovo, Pančevo, Orlovat, Beograd, Požarevac, Ćupriju, Leskovac.

Zapis: jun 2008. godine  selo Sredor Vlasotince                     

                                 * * *

Preduzimači:

Zidarski  preduzimač Boško Đikić (1925.g), bio 20 godina, od 1952. do 1962. godine, onda ciglarski preduzimačBoško  Miljković (r. 1917.godine)-Barza, od 1966. sve do kraja 20. veka u: Ečki, Tomaševac (zakup), Mali Pijac (svoju), Severin (Hrvatska-zakup)-sin Miljković Ilija (1948.g) je nastavio  kao ciglarski preduzimač na svojim ciglanama u Vojvodini. Danas poznatiji preduzimač na kraju 20. veka i početkom 21. veka je Vita „Barza“ Miljković, koji živi u Vlasotince.

** *

PRIČE SA SELA

Priče o pljačkašima

Prva priča: U vremenu teških vremena prvog svetskog rata, češće su bile oružane pljačke i ubistva u vlasotinačkom kraju. Tako je bilo i u sredorskom ataru i okolini. Neki su zloupotrebljavali sam simboličko-slobodarski naziv tada borcce za slobodu “komite”-pa su u to ime pljačkali širom okoline oko babičke Gore i Sredora. Narod je bio preplašen, jer su pljačkali zalto i na teške muke navodili  stare ljude i decu, jer su tada svi muškarvi bili u rat za odbranu otadžbineu prvom svetskom ratu(1914-1918.g.). Njima su se često suprostavljali ostareli ratnici iz predhodnih ratova i buna protivu Turaka.

Tako je u tom vremenu 1915/1916.godine jedan seljak iz selo Rajno Polje otišao na pijac u Leskovcu i prodao volove. Naravno da su ga ti “pljačkaši-komite  pratili usput, sve   do kuće u sela Rajno Polje. Onda su ušli u kuću i od njega zatražili novac od prodatih volova.

Kada je seljak odbio, onda su ga pred porodicom zaklali, da bi onda ostali članovi pordici spasili da se ne kolju deca, dali taj novac “pljačkašima” od prodatih volova.

Ta ista grupa “komite”-pljačkaša, krenelu je i u selo Lipovica-Sredor-Lomnica. Ucenom su uzeli malo dete: Ranko Zdravković(otac Novice Zdravkovića-podvukao M.M 2012.g.); potom  nosili Ranka na jaz da ga  zatruju, dok njegova   baba nije dala pare napalioni.  Tako je Rankova baba spasla život svom unuku od pljačkaša i koljača. U selo Sredor su pak ucenom za živo- stavili jednoj babiusijani  na vršnjik-sačna glavu; sve dok im nije dala zlato iz ćupa. To je danas  familija Lazarević (Cvetkovi).

Tim “komitama”-pljačkašima se suprostavio Krsta Jović iz selo nSredor(koji je bio posinjen iz s. Komarica u selo Sredor, aksnije je bio i prvi presednik opštine Vlasotince- koji nije imao dece i  posinio Vučka Jovanovića iz Komaricu)- ubio jednog od “komite”-pljačkaša Milana “komitu” 1915/16 godine.

*

Druga priča: Krista Gunjetinac “komita”-pljačkaš (familija CEBEČARI) kad je pobegao iz zatvora u Leskovcu, ubio ga je Gute Đikić-solunac (posle Prvog svetskog rata 1918.g). Priča se da je iz zatvora pobegao sa železom (okovima od gvožđa na nogama) u selo Skrapež.

Prvi ga je video Mladen iz selo Skrapež kada je nosio da pravi kopač; jurili ga svi u svim  okolnim selima, jer je pravio velika zla ljudima. Uhvatili li ga, onda   ubili ga u Široku Padinu-prema Gunjetinu(sredorski put).

Žandari  ga mrtvog doterali kod  vodenice Glišine kuće (Sredor) i otišli da piju, a baba Danica (njegova žena) uzela dukate iz opanaka, tkanice i kape šajkače-pa ga mrtvog oterali u opštinu da ga predaju.

Zapis:1975/1977.g. dselo Sredor

                                                       * * *

Mečkina rupa

Potez na sredini sela Lipovica-Sredor-Gunjetina, kod jaza nekada stare vodenice, ispod mlaza Gunjetinsko rečice, nalazi se „iza mlaza“ rečice „Gunjetinka“ nejdan „rupa“- pećina, pod nazivom „Mečkina rupa“.  Tu se, ispod tog mlaza rečice, nalazi vir nekada stare vodenice, a iznad kamen od koga se skakalo u taj vir i kupalo u toku letnjih dana očara i govedara susednih sela. Nestankom vodenice, zapuštanjem samog mesta i urušenjem sela, od svega toga ostalo je samo predanje o „Mečkinoj rupi“, gde se deca u toku proleća okupljaju iz radoznalosti OŠ „Braća Milenković“ sela  Šišava-Lomnica, sa decom ostalih sela: Lipovica, Sredor, Crna Bara – obilazeći „Mečkinu rupu“ samo „igraju“ raznih „pustolova“.

Nekada deca ovčara i govedara iz susednih sela kupala su se i „pustolovila“ po toj pećini, u kojoj je nekada davno boravila „crna mečka“, pa je i pećina po predanju dobila naziv „Mečkina rupa“.

Danas je samo deca i lovci obilaze i malo iz radoznalosti „prođu“ unutra i izađu na drugu stranu.
Stariji ljudi sela Sredor su deci pričali da je nekada u toj „pećini“ – „rupi“ boravio „crni vuk“ – ili „crna mečka“.
Drugi deo priče je da se u vremenu pod Turcima (a i protiv Bugara u Prvom i Drugom svetskom ratu) često tu meštani svih susednih sela skrivali u bežaniji od turskog zuluma i bugarskih zločinaca.
Po legendi, postojalo je jezero (jer i danas postoji toponim JEZERO u selo Lipovica) na potezu sela Lipovica, pa je verovatno posle oticanja vode tog jezerca postala ta pećina.
Ostale su i priče da su ljudi u vremenu bežanija pred turskim zulumom, skrivajući se u toj pećini, često iz „mečkine rupe“ naniže stizali u selo Sredor.
Prilikom zapisa o „Mečkinoj rupi“- iz svih okolnih sela OŠ u s. Šišava naročitu radoznalost, interesovanje i pustolovlja imala su su deca šestog i sedmog razreda sela Šišava, Lomnica, Sredor, Lipovica.

Zapis novembar 2012. g. OŠ „Braća Milenković“ s. Šišava-Lomnica–Sredor-Lipovica, Vlasotince

Zabeležili: Učenici sela Sredor, Lipovica, Lomnica i nastavnik Miroslav Mladenović, nastavnik dotične škole i lokalni etnolog

Svađa oko kazana

U familiji Cvetković u selo Sredor posvađala se dva brata oko kazana za pečenje rakije. Parnica ko parnica. Srpska posla. Toj bilo u tursko vreme. Terali se do kraj. Kude puklo da puklo. Takoj se terali čk do sud u Prizren. Sudili se takoj po sudovi, nikako da se pomire. Turčin sudija gi molija na pomirenje, braća nesu pristala, pa sudija Turčin presudija na kraj. Ovakoj doneja presudu: “Da se kazan za rakiju podeli na po pola“.

Takoj nesložna braća ga raspolove po polovinu i ostali oba bez kazan za pečenje rakije. Nesložna braća – gotova šteta.

Zapis: 2009. Godine u selu Sredor

                                              * * *

Obrazovanje, Politika i Društvo

Obrazovanje: Veliki broj Sredoraca završio je najviše škole, od učitelja, nastavnika, oficira, pravnika, elektroinženjera, generala, preduzimača do sudija.  Tako je odseljeni sredorac Zoran Cvetanović,  postao sudija u Odžacima u Vojvodini.

Sredorci su poznati majstori keramičari i zidarski preduzimači širom zemlje, a i ciglarski preduzimači u prošlosti. U selu postoji četvororazrdena osnovna škola, u kojoj sada radi učiteljica Vinka Mihajlović.

Sredorci su se u prošlosti bavili i politikom. Tako je Krsta Jović bio prvi presednik opštine Vlasotinceo.

Prosvetni radnici: Vera Đikić (srpski jezik – 1948.g), Raša Petrović (istorija-geografija), onda inženjer Svetislav Đikić (1956.g), arhitekta Ivan Mitić i milicioner Nikola Lazarević (1946.g).

Oficiri: Dušan Cvetković (major), Cane Savić (major), Milorad Vukadinović (zastavnik u Nišu), Borko Cekić (zastavnik u Zagrebu), Laza Cvetanović (načelnik vojnog saniteta Jugoslavije u Beogradu), Sreten Cvetković (pukovnik u penziji, rođen 1942.g, radio u Herceg Novom, živi u Beogradu i ima privatne apoteke sa sinovima), Slaviša Đikić (pukovnik i načelnik štaba).

Politika: Osnivač KPJ u selu bio je Ilija Lazarević (rođen 1918.g), a posle Drugog svetskog rata iz sela Sredor na vojnim dužnostima je bilo dosta.                          

                                       * * *            

Učesnici ratova:

Sredorci su učestvovali u svim ratovima za nacionalno i socijalno oslobođenje. Među Sredorcima u borbi za slobodu bili su poznat hajduk Milenko, a i Sava “Debarac” je ubio Turčina, kao i Milenko. Među njima su bili i drugi hajduci koji su iz okolnih sela našli utočište u ovom neprohodnom šumovitom planinskom kraju.

Sredorci su uzeli učešće u svim ustancima i pobunama protiv Turaka od petovekovnog ropstva, a i u balkanskim ratovima, prvom i Drugom svetskom ratu mnogi su za slobosdu dali i svoje živote.

Bilo je Sredoraca koji su imali učešća i u bratoubilačkom ratu između partizana i četnika u ovom kraju, što se ne sme nikada dogoditi u srpskoj istoriji da “udari brat na brata” zbog ideologije

Od Sredoraca u ovom kraju u borbi protiv Bugara u Prvom svetskom ratu poznate su bile komite:  Krista Gunjetinac, Milan Kocić (Žarci) i Dušan (Žarci).

U Prvom svetskom ratu uzelo je učešće 20 Sredoraca, među njima 3 solunca – Stavra Milenković, Krista Milošević, Đikić, Jović, Mitići drugi. Mnogo njih je poginulo, a najviše iz roda Vukadinovci – otac Milisav i tri sina.

U partizanskom pokretu su učestvovali Maden Đikić, Luka Milošević, Viden Savić, Ljupča Milenković, Sima Milošević.

Sredorci su uzeli učešće i u svim ratovima tokom raspada stare socijalističke Jugoslavije na kraju 20. veka. Naročito je stopostotan učinak u ratu na Kosovu s NATO alijansom prilikom agresije na našu zemlju Srbiju.

* * *

Narodni običaji

Sredorci su veoma bili posvećeni tradici i poštovanju starih obiučaja u prošlosti. Kao patrijahalno oređene pordične zjednice ovčara, tako su biuli posebno posvećeni prolsavi verskih praznika i izvođljenju rituala raznih običaja:na svadbama, krštenjima, đurđevdanu, božiću, uskrsu(veligdenu), prve brazde oranja, premlazu,….

Naročito je mladež pevala i igrala kada se želo, vrlo, kosilo , pravilo veselje, čuvala stoka. Nekada kje selo bilo puno života u igri i veselju izvođenja starih tradicionalnih rituala raznih običaja na selo. Danas su ostali retki običaji a i u selo takoreći više i nema mladež. Selo polako nestaje.

                                 *

 Lazaričke igre i pesme

U vremenu od Lazaričkog petka do Raspetog petka (nedelja dana), grupa 6-7 devojaka – nekada i 5 devojaka – išla je od kuće do kuće i pevala obredne pesme vezane za domaćinstvo, polje, ukućane i za lični život u porodici. Grupu je vodio muški vođa, mahom neko od starijih ljudi iz sela. Devojke su s vođom ulazile u avliju. „Vođa“ – Lazar, prvi napred ulazi, a u dvorištu ih dočekuje domaćica s odobrenjem za pesmu. Dve ili tri devojke su pevale, dok su ostale šetale po dvorištu tokom pesme. U međuvremenu „vođa“ – lazar, sa domaćinom pije rakiju. Vođa-lazar, skupljao je bakšiš: 2 do 3 jaja za pesmu, po jedan groš za pesmu. Devojke su kasnije s vođom to podelile. Kao „dug“ za vođenje se vođi potom tokom leta vraćala usluga u žetvi ili okopoavanja krompira ili kukuruza. On se lazaricama često zahvalio u toku nekog letnjeg vašara ili sabora, gde je devojakama plaćao da odigraju pokoje kolo uz muziku narodnog svirača. Lazarice su postojale u svim selima brdskoplaninskog dela u vlasotinačkom kraju sve do posle drugog svetskog rata (1945.godine), kad je dekretom tadašnje komunističke vlasti bilo zabranjeno da se peva u Lazaricama, jer se smatralo da to ima veze s religijom, koja je, prema komunističkom jednoumlju, bila „opijum za narod“. Ali u nekim selima brdsko-planinskog kraja taj običaj se izvodio sve do `60-ih i `70-ih. godina 20. veka, da bi potom nastao prekid sve do početka 21. veka. Jer, u zapisu o lazaricama vidi se da je Jovan Milenković (1958.godine) bio poslednji „lazar“ – vođa u lazaricama u selu Sredor, a da, eto, sada, na početku 21. veka, njegove dve ćerke, učenice osnovne škole, idu u grupu lazarica u selo Sredor i pevaju lazaričke pesme. U zapisu grupe lazaraica učenica iz sela Lomnica u 2008.godine vidi se da je njihova baba Branislava (devojačko Milenković, iz sela Orašje) udata u Lomnicu u familiju Zdravković (rođena 1940 g.) bila u lazaricama pet godina (od svoje 13. do 17. godine), odnosno od 1953. godine do 1957 godine, u selu Orašje.

Na početku 21. veka su počele ponovo da se pevaju lazaričke pesme, ali u novom, izmenjenom obliku, shodno vremenu i načinu života. U razgovoru sa devojčicama petog, šestog i sedmog razreda u osmogodišnjoj osnovnoj školi „Braća Milenković“ sela Šišava, beležežeći narodne umotvorevine, doznao sam i da devojčice od prvog do sedmog razreda pevaju lazaričke pesme u selima Lipovica, Sredor i Donja Lomnica.

U selu Sredor u vlasotinačkom karaju postoji izvorna grupa lazarica, koje idu od kuće do kuće i pevaju lazaričke pesme, a sačinjavaju je devojčice petog i sedmog razreda: Jovana Đikić, Marija i Tatjana Milenković, Sanja Arsić. One su bile bez „vođe“, a ovu godinu se prijavio vršnjak „vođa“ Marko Petrović. Za otpevane pesme od domaćica dobijau jaubjke, novac (20-50 dinara), orahe, slatkiše, jaja.

Lazaričke pesme – peva „lazarička grupa“

Za ulazak u dvor:

Dobro jutro ravni dvori
Što su ravni i široki
Što su lepo ograđeni
Da Bog da dobro bre
Lazare, oj Lazare
Ovo je cvetna nedelja
Mnogo cveta donela. 

Za nevestu:

Nevestice, rosice
Kapni Vojunu na lice
Da se Vojno probudi
Da ti lice poljubi.

Za devojku:

Mome mela ravni dvori
Kude meta tuj zaspala
Pod glavom vu sitna metla
Lopata vu crven jastuk
Prekrila se s tanko krpče
Izbila gu sitna rosa
Odzgo ide ludo mlado
Podigne vu tanko krpče
Izbrisavu sitnu rosu
Tri puta gu ponjubija
Tri put mu se usta puka
Tri su kapi krvi
sa momčino belo lice kaple. 

Za venče:

Oj ubava mlada momo
Dva se mladi ogledaše
Na šareno ogledalo
Pa koj od kog poubavi
Nevestica progovara
Ja sam tebe poubava.

Za domaćina:

Oj ubava mlada momo
Sedi doma domaćine
Sedi doma domaćine
Preda tobom
Kilo vine i rakije.

Za momka :

Mlado mome
Selo zađe, selo zađe
Na zbor dođe
Do kakvo mu konjče beše
Konjče mu je
Zmijče mu je
Do kakvo mu
Uzde beše
Uzda mu je
Zvezda mu je
Do kakvo mu
Sedlo beše
Sedlo mu je
Srebro mu je.

Za bebu:

Ima majko bosiljak
Poviva ga, razviva ga
U svilene pelene
I srebrene kolevke. 

Za decu:

Oj ubava mlada momo
Pitaj te ga zašto guče
Da l` je gladan il je žedan
Nit je gladan, nit je žedan
Već si guče za devojče.

Za vodu:

Dobro jutro, studen vodo
Puče zvezda na nebo
Toj ne beše zvezdica
Toj mi lazar na vodu. 

Zapis:  februar 2008. godine selo Sredor Vlasotince

Kazivač: Simon Đikić (1934. g)

Mlado momče:

Mlado momče selo zađe
Selo zađe na zbor dođe
Do kakvo mu konjče
Konjče mu je zmiče mu je
Do kakvo mu uzde beše
Uzda mu je zvezda mu je
Do kakvo mu saedlo beše
Sedlo mu je srebro mu je.

Zapis: 8. februar 2008.godine  selo Sredor Vlasotince

Kazivač: Sreten Milenković (1934.g)

Zabeležili: Marija Milenković učenica i nastavnik Miroslav Mladenović            

* * *

Đuđevdanski običaj (Đurđevština)

Đurđevština: Na Đurđevštinu devojke idu da beru cveće, od koje se prave venčići i stavljaju ih ovcama oko vrata, a potom ih izmuzu. Kada žene beru cveće pevaju đurđevdanske pesme.

Dok one pletu venčiće u potoku, tako dođe neki momak, koga one uhvate, okupaju ga uz smeh i šalu.

Zapis: Maj 2008. godine, selo Sredor

Kazivač: Sreten Milenković Sredor

Zabeležili: učenica Marina Milenković i nastavnik Miroslav Mladenović

*

„ĐURĐEVKE“

Brala Đurđa kitke
Tri mi brala
Tri kitke nabrala
Zdravče momče
Beru li te mome
Beru me beru me
U venac me pletu.

Zapis: 1980-1981. godine selo Kruševica (mahala Petkovci) Vlasotince

Kazivač: baba Vasiljka Icić

Zabeležili: Stojana Jović, učenica, i nastavnik Miroslav Mladenović

*

Premlaz: Sakupe se devojke i žene i idu da pletu venci kude reka protiče, i posle, kad dođu kući, stave na ovcu venac, stave venac i na kotle što mleko muzu, i takoj pomuzu sve ovce. Gde ovce prolaze isplete se venac i zakiti se. Onda se pustaju ovce u pašu – za zdravlje, za napredak za stoku.Pravi se BELMUŽ od NESLANOG SIRA I BELOG BRAŠNA na Bačevini, koja se i zvala Čobančevica. Premlaz u plnaniskim selima Povlasinja je 19 dana posle Đurđevdana (25. maj), a u okolnim selima Sredora je na dan Đurđevština (jedan dan pred Đurđevdan). Ovde je dodat I RECEPT PRAVLJENJA belmuža NEKADA U SELO Sredor-Dana ovčara.

                                           *                     

Dodole: devojke se obuku u belo i zađu malu i pevaju. Kada završe kupaju se u reku. Jedna drugu pliskaju i pevaju. Pevaju da pada kiša.

*

Litije (Seoska slava u selo Sredor je SPASOVDAN): Pod krst se nosi kolač,  slavski kolač i ostala jela, pa se seče kolač, jede, pije, slavi se slava.

Zapis: Maj 2008. godine

Kazivač: Verica (devojačko Marinković-selo Lipocica) Đikić-udata u selo Sredor

Zabeležili: Učenica Jovana Đikić i nastavnik Miroslav Mladenović

* * *

Narodni recepti:

REČELJ OD GROŽĐA:

Sastojci: grožđe, šećer i voda.

Priprema: Stavi se šećer i grožđe, pa se sve to stavi u toplu vodu. Onda se skuva. Tako se pravi rečelj kao poslastica. Onda se to sve dok je vruće stavi u vrčvu – zemljanu posudu, koja se čuvala u podrumu starih kuća. Takva poslastica se jela u toku zime.

Zapis: Selo Sredor, februar 2008.godine

Kazivač: Sreten Milenković (1934.g.) i Simon Đikić (1834.g.)

Zabelešili: Učenice Marija Milenković, Jovana Đikić i nastavnik Miroslav Mladenović

*

BANICA (PITA) OD KUPUSA:

Uzme se rendana glavica kupusa, onda se ručno (a može i kupljene kore) usuču oklagijom(sukaljkom drvenom) kore, pa se ispeku na vršnjik – sač, ili na plotnu šporeta. Onda se uprži kupus u mast i posle se uvije u koru. Kada se ispeče banica (pita), onda se seče na „kockice“ i služi za sovrom-astalom (trpezom). Banica „kupusara“ se najčešće pravila uoči badnje večečeri, u vreme Božića, ali posna banica.

Zapis: 2003. godine selo Sredor

Kazivač: Slavica savić (60 g.)

Zabeležili: Učenica Aleksandra Savić i nastavnik Miroslav Mladenović

                                     *

Recept pravljenja BELMUŽA u selo Sredor:

Materijal: 1 litara mleka, 200 grama mladog sira, 10 grama soli, pa se to sve stavi da se kuva obavezno u bakarni kotao na ognjište, pa se meša varjačom (drvenom kašikom). Potom, kada se masa iskuva, dodaje se kukuruzno brašno po potrebi.

Kada se uz mešanje to sve skuva, onda se sipa u bakarni plek (tepsiju), i kad se ohladi, onda se seče na kocke i služi, bilo negde na seoskoj livadi ili za astalom-sovrom.

Zapis: 2002. godsine, selo Sredor

Kazivač: Savić Slavica (60. g.)

Zabeležili: učenica Aleksandra Savić i nastavnik Miroslav Mladenović 

* * *

Toponimi (nazivi mesta)

Srednja čuka: Imanje kupio deda Vučko i Krsta Jović od Ranđela (Savinci), koji se odselio u Stajkovce, a poreklo familija Savinci su iz Debra (Makedonija), pa ih nazivaju i DEBARCI.

Jovinski rid:- Postoji hrsat star 500 godina.

Baćev Dol:-Na oko 500 metara ndmorske visine, šumovit potez sa izvorom. Na ovom mestu postoji mesto zvano  hajdučki kladenac – izvor vode, gde je od kamena uklesan kladenac, gde se pije hladna voda.

Baćevica (Glišina):-  Postoji Glišina njiva, na nadmorskoj visini oko 500 metara, a nalazi se u crnobarski atar.  U Baćevici, u Glišinoj njivi, nalazi se staro rimsko (latinsko) naselje, a u tom potezu postoji i mesto zvano Rudište, gde se kopala i prala ruda. Tu i danas postoji šljaka od topljenja rude, a voda za ispiranje rude preko vada je dovođena iz Gunjetinsku reku. Na oranicama njiva ovog potesa nalazili su seljaci crep, ćeremide, bakarni novac-sa većom i manjom krunom.

Kalilo(a): –Golemi vir, mečja rupa – ima pećine, stene uz Gunjetinsku reku.

Rudište:- Po pranje rude, u mesto zvano Stanci, prema Crnoj Bari – Stancka reka, a izvire iz Stranje ispod Crnu Baru. Voda je navrnuta iz Gunjetinu i tu je ruda ispirana. Postojale su šljake, Rimski stari put prolazi pored mahale Žarci u Sredor do Rudište i danas je izorano, a voda postoji.

Sivac:- Ovaj potez je na putu Sredor-Lipovica-Skrapež. Pripoveda se da je se nekada nalazilo staro naselje i srpska crkva, o kome postoji predanje da su je Turci rasturili i da postoji podzemni kanal u kome je smeštena crkvena “zlatna knjiga“! Kad su orali njive 1965.godine, Miloševići iz selo Sredor nalazili su razne ostatke od samog naselja. Smatra se da je naselje bilo srpsko i da je bila srpska crkva negde iz 14. veka

* * *

Poreklo stanovništva

Selo Sredor, opština Vlasotince, naseljeno je stanovništvom prema poreklu iz Stare Srbije, vlasinsko-crnotravske oblasti, Kosova, znepoljske oblasti, Lužnice, Crne Gore i okolnih sela. Svi su srpske nacionalnosti. Selo je bilo naseljeno prvenstveno po kolibama, često bežeći pred Turcima od „krvne osvete“, a bavilo se isključivo stočarstvom.

U selo Sredor  na početku 21. veka u mahali MIŠINCI postoje rodovi:PETROVIĆ (1k) i MILOŠEVIĆ (3k), dok u mahali MIŠINSKI RID živi rod MILOŠEVIĆ(3k).

Stanovništvo je zaseljeno po rodovima u nekoliko mahala: Katarište, Sivac, Kalila, Mišinski Rid, Jovinski Rid, Žarci, Sredorek (pored rečice Sredorke, na mestu gde se spajaju dve rečice, Crnobarska i Gunjetinka)

Debarci-Savinci (Savić, 8 k):- krsna slava Sveti Nikola. Najstarija familija u selo, poreklom iz Debra (Makedonija – Stara Srbija Prva familija koja se naselila su Savinci (“Debarci”), rodom iz okoline Debra iz Makedonije (Stara Srbija),  ubio Turčina pa pobegao preko Šišavačkog potoka, pa se tu krio u pazinjak i tu je napravljeno naselje.

Mišinci(Mišić 6k):-  Doselili se  iz Crvene Jabuke (opština Babušnica-lužnički kraj) . Ovaj rod slavi istu krsnu slavu Sveti Ranđel, sa drugim rodom i potiču od različitog rodonačelnika MIŠA. Naselili se prvo u selo Donja Lomnica, pa onda u selo Sredor u vremenu  pod Turcima.

Žarci: Iz Babičko, bili “novovreci”. Išle žene nedeljnom sa magarićima u Vrtop prema Krčimir u Semče. Drugu nedelju su dolazile kod njih u Sredor. Čitale knjige, molile se i sve se poklope kad bude ručak. Nisu palile sveće i nisu verovali u Boga. Nisu davali krst-sekta. Spremaju banice, jaganjci kolju i nesedom nisu radili. Novoverci su bili do 1970. godine i izašli. Njihova deca nisu htela da prihvate novoverstvo – dolazile babe i straiji iz Semče kod Krčimir u selo Sredor kod njih.

Jovinci (1)(Arsić, Kocić, Stojanović):-iz Babičko(s.Šišince)–poznat rodoslov: Zarije-Arsa-Kolja-Stojan.

MILENČINI (Milenković) (6k):- slave Svetog Nikolu. Milenčini su  iz sela Skrapež su se doselili u Sredor. Milenčina familija je došla u selo Sredor iz sela Skrapež za vreme Turaka. U Skrapež čuvao žito i pobegao kod Niša. Kad su Turci napuštili ove krajeve, ponovo se vratio u Skrapež. Poznat je rodoslov: Milenča-Sreten-Stavra-Sava-Petar.

Lazarovi (Cvetnovci) se doselili iz selo Darkovce (Crna Trava, a i Miloševići (Đorđevići)), a slave istu krsnu slavu Sveti Ranđel,

Ordža-Ordžilci(Mitić): –krsna slava Sveti Nikola.

Vrcani (Mitić, 1 k): krsna slava Sveti Nikola.

Kalila(Milošević): -Vlada “Bugarin” (poreklo iz Gunjetinu i prizetio se u familiju Milošević-Kalila-Simona, imao samo ćerku Živku i odselio se u Banat)

“Mrzinci”(Pavlović): –Pavlović, slave Svetog Nikolu zimskog, a u selo Sredor seoske litije SPASOVDAN.

Jovinci(2)(Jović, Petrović, 8k): slave Sveti Đorđe(Đurđic) 16. novembar

Maslari (Nikolić):- Slave Svetog Nikolu 19. decembra; Mitić.

Vedronebci (Mitić): -slave Svetog Nikolu 19. decembra.

Lulinci (Cekić, 3k):- Cekić, slave Svetog Ranđela 21. novembra. Odseljeni u Vlasotince.

Stanci-Barzinci-Barza:-(Miljković): Miljkovci: Braća Ilija i Dina (1825.g). Ilijini sinovi su: Boško(1917.g. – ciglarski preduzimač) i ?; Dina – ćerka Zagorka (1918.g. – ima 90 g. -sada u 2008.g), sin Vacko (1932.g.),Deska (1932,g, ) – svi u familiji Miljković slave krsnu slavu Sveti Jovan zimski 20. januara.Odseljeni u Vlasotince

Uljinci – Uljini (Todorović):-slave Svetog Nikolu 19. decembra (posna slava).

Katarište (Mitići):- FAMILIJA  nastavnik Petra,  čiji se otac prizetio ili posinjen u selo Skrapež.

Vrcanovi:- Slave Svetog Nikolu 19. decembra (posna slava).

Canini-Vukadinovi (Vukadinović): –Vukadinović, slave Svetog Nikolu 19. decembra).Poreklom iz Crne Gore (Danilovgrad). U rodoslovu s Milenkovićima iz s. Crna Bara i Vukadinovcima iz sela Crnatovo.

Žarci (Kocić, Arsić) (6 k.):-Kocići druga familija – slavi Svetog Nikolu 19. decembra. Rodoslov: sin Dušan, rođen 1890. godine (živeo 60 godina), a njegov otac Kristodor (grčko ime) rođen 1870. godine. Kuća u Gornju malu, gde je Canina kuća. Canina kuća zadnja prema Gunjetinu.U rodolsovu s Arsić iz sela Crna Bara

Lazarovi (Cvetanović, Lazarević, 1 k.):-dobili naziv po deda Lazaru. Doselili s eiz selo Darkovce (Crna Trava). Krsna slava je Sveti Ranđel 21. novembra.Cvetanovići odseljeni u Odžake (Vojvodina), jedan od njih je sudija u Odžacima.

KatarišteStojanović, Mitić (Filipovići i Pavlovići ista familija-braća):- slave Svetog Nikolu. (Ratko Pavlov – Pavlovići).

Vučkova familija(Icić):-prizećen Vojislav Icić iz selo Kruševica u selo Sredor). Vučko posinjen u Sredor iz Komarice sa baba Rosom iz Mišinske famile i imali su baba Stanu (1912.g.)-gde se prizetio Voja Icić (krsna slava u s. Kruševica je Sveti Nikola) iz Kruševice. Kao prizetak slavio je slavu Đurđic (Sveti Đorđa).

Jovinski rid (Jovići, Petrovići, Savići) – (Petar-Jovići i Petar – Todorovići nisu ista familja). Todorovići slave Svetog Đorđa(Đurđic) a ostali Svetog Nikolu.

Đurinci (Đurić, 1 k)-krsna slava Sveti Đorđe (posna slava – Sveti Alimpije), u rodoslovu s Miljkovićima (BARZE it s. Sredor i Miljkovićima iz s. Crna Bara)

Mišiski rid (Mišići-drugi rod,) – Mišići (po Vladu Mišinog) povezani s Miloševićima)-(3 k.):-krsna slava Sveti Ranđel. Prema baba Riski Stanojević(1875.g) doseljeni iz selo Graove (rod Mišinci) kod Grdelice, prvo u selo Donja lomnica, pa onda u selo Sredor negde u vremenu pod Turcima druge polovine 19. veka.

Mišinci (Milošević, Đorđević, 10 k.):  druga familija od Mišića iz Crvene Jabuke -Milošević, Đorđević. Krsna slava je Sveti Ranđel, poreklom iz sela Darkovce (Crna Trava). Predhodno su živeli na potezu SIVAC.

Sivac (Milošević):- krsna slava Sveti Ranđel

Mašićevci (Đikići) (10k):- slave Sveti Nikolu.

Cvetkovci  (Cvetković)(7k):-Slave Sveti Nikolu.Tri puta “hiljadili” sa ovcama, bili poznati stočari.

“Rumunci” (Cvetković)-krsna slava Sveti Nikola.

                                        * * *

Poreklo prezimena Rodslova  u selu Sredor:

Poreklo prezimena STANOJEVIĆ-KOCIĆ (Arsić) (Kalila):-Riska (ivanović-Kocić-Stanojević)- Dušan Kocić (Arsić) injegov brat Milan – preudala se za Tozu Stanojevića zvani Guska – prezimena Stanojević: Mićko (1927) Bor, Dobrivoje (1946 – sin Aleksa)u Vlasotince – sestre Zorka (1927). u Nikolići (maslar – Sveti Nola, zimska), Mladenka (1934), udata za Petrović Jovana (1944) u Sredor (Sveti Đorđa – Đurđic) – familija Jovinci, a ćerka Ljilja u Miloševići, a Jasmina za Aleksandra Radenković, a Đurđa za Đorđević Gorana Liminog. Prirodila s Tozu ćerku Persa (1923), a tu se prizetio Sima Mišinski Milošević, a sada slave Sveti Ranđel

Zapis: 1979. godine selo Sredor

                                         * * *

Poreklo prezimena Milošević, Đorđević, Jović(Mišinci):

Rodonačelnik Miloševića je Miloš,

Rodonačelnik Đorđeviđa je Đorđe

Rodonačelnik Mišića je Miša

Krsna slava(Milošević, Mišić, Đorđević) je Sveti Ranđel

Rodonačelnik prezimena je Đorđe Milošević (kolar), koji je sa konječetom  išao po Šumadiju i donosio u bisage  novac u zlatu.  Đorđe Milošević(1875.g.) je imao kolarsku radnju i u Smederevsku Palanku, a njegov brat od strica je bio Kristidor(druga familija Mišić), a njegovi sinovi su bili: Mihajlo (1898) i Dušan (1902).  Potomci Đorđa Miloševića se prezivaju Đorđević, a Đorđetova sestra Rosa se udala u familiju Jović.

Otac Kriste-imao radnju kolarsku u Kruševicu 1910. godine i išao s konja u pečalbu.

U bisadzi donosso pare i otkupio zemlju u Sivac od Šišavci.  Umro 1960. godine  a žena bila baba Jovanka

Krista Milošević(1884.g) brat Đorđe Miloševića i sestre Roske Milošević. Umro 1969. godine. Živeo oko 85. godine.

                            *

Poznat rodoslov Miloševića:-Miloš-Krista:                        

Sima Milošević(1920):-Nenad(1942.g).umro u Sredor-sinovi Miroslav(1968) živi u Sredor) a Žika (1974-(prizećen kod  sina  Vitka-Vidoje Jovanović (1948) rodom iz selo Javorje a doseljeni u  selo Manastirište; 

sin:Toma(1946.g) živi u  selo Sredor-svekar Danijele (devojačko Milenković iz s. Crna Bara)-sinovi Saša(1971) i Branislav-Branislav-Bake (1973,);

 Sin Ljuba(1951.g,) živi u Sredor a sin Goran(1978.g)-momak, ćerka Gorica(1982.g.).udata u  selo Lipovica  i živi u Vlasotince;

sin Dragan(1958.g)-oženjen i živi u Sredor sin Dalibor.

 Simine ćerke:- Mladenka(1950).g-udata u Gradašnicu a živi u Tomaševac. Mladenkina ćerka  udata za političara u Vojvodini Bojana Kostreša u Novi Sad (presednik skupštine Vojvodine) i Snežana(1962.g) a udata za Milenković Dragana(1957.g) iz Sredor i žive u Vlasotince-penzioner preduzimač.

Luka Milošević poginuo kod Kragujevac u Drugi svetski rat.

Miloševići po Milošu, a odseljeni u Ratkovo kao kolonisti i zato su dobili zemlju od države zbog pogibije Luke Milošević.

Zapis: 1975.godine selo Sredor

Kazivač Živko Icić rođen 1949.godine i Riska Stanojević(1875.g.) selo Sredor

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

                          *

Poznat rodoslov Đorđević:-Miloš-Đorđe:

Sinovi:- Ljupča(1905), Rod-.Milorad (1910) i Sima(1918,g).

Ljupče:-Budimir(1934,g-penzioner i živi u Pridvoricu kod Smederevsjku Palanaku), Lima(1939-otac Gorana (1964.g-Đorđevićpo deda Đorđu, žive u  u Sredr, Ćereke: Vera(1926.g) udata za Vacka  Miljković u Sredor(Vitina majka-preduzimača rođen 1950. godine), Ruža(1929)udata u Lomnicu za Rodu-Milorad Stamenković  (ćerka Duška doktorica u Vranje).

Miloradovi sinovi: Jovan(1936,) živi u selo  Šišava, Stana(1929-Dragina majka iz Sredor- Dragi Savić iz Sredor), a Stana-Žerkovi (Milovanovići-slave posnu Sveti Đorđe 9 dec.)) je u Skrapež.

Bliznakinje Stana i Stevana.

Zapis: 1975.godine selo Sredor

Kazivač Živko Icić rođen 1949.godine i nRiska Stanojević(1875.g.) selo Sredor

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

                               *

Poznat rodoslov Mišić (Milošević):

Rodonačelnik Miša:-Kristidor(druga familija-Mišići)-      Kristidor(druga a njegovi sinovi su bili: Mihajlo (1898.g) i Dušan (1902.g). Pošto je Kristidolov otac bio Miša, zato je familija Mihajla  umesto prezime  Milošević dobila  prezime Mišić.

Potom Mihajlov (Mišići) rodoslov:  sinovi Sima (1922g), Vlada (1933),  Vitomir(1920.g),  Stevan (1930.g)-živi u Pridvoricu  kod Smederevske Palanke;  i ćerke Milunka(1925.g), Živka 1928.g.

 Dušanov rodoslov:- sinovi i ćerke: Draža(1927.g), Mara(1930.g), Đurđa( 1942.g), Petar (1934.g), Julka (1945.g),  Najda(Milošević-sin Luka bio borac u ratu do 1945 godine i živi u Ratkovo), Žika i ćerka Stana u Ratkovo. Samo  Petar( Jovica i Dragi) su Mišići a ostali su Miloševići.

Đorđe je imao brata Kristu (Milošević) i  sestr Rosu– žena Vučka Jovanovića, koga je posinio Krsta Jović(Jovinci)-koja je bila majka Stane (devojačko Jovanović) Iicić (1910.g), udata za prizećenog Vojislava Icića(1910.g.) iz selo Kruševica.

Zapis: 1975. godine selo Sredor

Kazivači: Vojislav Icić(1910.g.-poreklom iz s. Kruševica, prizećen u Sredor) i Stana (devojačko Jovanović) Icić rođena 1910.g.s. i sin Živko Icić(1949).) selo  Sredor

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * * 

Poreklo prezime Dimitrijević (Vuzjaši):

Rodonačelnik:Dimitrije, pa je prezime Dimitrijević izvedeno od rodonačelnika familije.

Krsna slava: Sveti Nikola.

Seoski birov naća Dimitrijević (pre Prvog svetskog rata), dobili naziv po  političkoj stranci Vuzjaši (bio jedini član te političke stranke u selo Sredor), slave Sveti Nikolu 19. decembra. Naća Dimitrijević, bio šurak Krste Jovića.

Zapis: 1980. godine selo Sredor

                        * * *

Poreklo prezimena Mitić (Mitanjini -Kevini):

Krsna slava: Sveti Nikola

Mitići: – braća  Radisav, Kole i Borko (u selo Lomnica) slave Sveti Nikolu 19. decembra, a braća od teteke baba Stani Icić (Jovanović – rođena 1910), a unuci na Đorđu Miloševića kolara – od ćerke Keva, a njihov otac se zatruo s kukurekom da ne ide u Prvi svetski rat, a familija živi prema selo Gunjetina. Postoji i posebna familija.

Zapis: 1980. godine selo Sredor  

                              * * *

Poreklo prezimena: Cvetanović (ista familija-Lazarevići), Milošević, Lazarević

Naseljeni iz selo Darkovce (Crna Trava).

Krsna slava Sveti Ranđel.

Ista familija sa Miloševići (Mišići-drugi rod, a prvi rod Mišići su iz Crvene Jabuke(Lužnica)).

 Rodonačelnik: Lazar.

Prezimena:Lazarrević i Cvetanović.

Lazara Lazarevića  sin Cvetan je poginuo sa dva sina u prvi svetski rat.

* * *

Poreklo prezimena Icić (Vučkova familija):-

Rodonačelnik Vučko-Vojislav

Krsna slava: Đurđic-Sveti Nikola

Rodoslov  prezimena Icić (JOVINCI):-Familija  Icić  ima  prezime po Vojislavu(Voji) Icić(1912.g.) rođenog 1912.g), prizećenog  za Stanu Jovanović (Vučkovu ćerku). Vučko Jovanović bio „posinjen“ od Krste Jovića(jovinska familija).   Jovanović i Jović su  iz selo Komarica.                                                                                                         

Vučko Jovanović  je posinjen familiji Jović iz selo Komarica u selo Sredor- kad je ostao samo sa  majkom i jednim bratom, jer mu je otac bio poginuo u ratu.                                                                                       

Intersantno je da je Vučkova slava Jovanovića u Komaricu bila Sveti Ranđel (to su bili „starosedeoci“ Srbi) a slava Jovića je bila Đurđic, dok krsna slava Icića u selo Kruševica je bila Sveti Nikola (19 decembar).                                                                                   

Inače familija Vojislava Icića u Sredor je uzela krsnu slavu ĐURĐIC(16 novembar), jer se to uzima na „zemlju“ kada se prizeti momak kod devojke.                                                                                       

Stanina majka se zvala Rosa iz roda MIŠINCI (Milošević, Đorđević). Kako su deca VUČKU i ROSI stalno umirala, onda su STANU jedinu imali živu i tako prizetili Voju Icića.

Stari rodoslov ove familije potiče iz selo Kruševica.  Kasnije su se „raselili“ u sela:Ravni Del,  Bila su tri brata:Milenko, Spasa i Stojan.  Od Milenka je sin: Vasiljko, a Vasiljka su Bugari streljali 1915.godine kao Presednika kruševačlke opštine. Tako je Voja sa pet godina i sestra Persa sa tri godine su  ostali siročići.                                                                                                                      

Majka Janinka  se  preudala za Pešu golembarskog u  Golemu Baru u Kruševicu, koji je sve rasprodao zlato i nakite  Vasiljka oca Vojislava Icića.                                                                                           

Njegov brat po majci je streljan kao četnik u Drugom svetskom ratu. Kasnije  ROD ICIĆ se raselio iz selo Kruševica u sela:Ravni Del, Sredor, Stajkovce-a odatle dalje su raseljeni po Srbiji na kraju 20. veka.

Poznat rodoslov:

 Milenko:- Vasiljko (streljan 1915.g).                                                                         

Vasiljko-Janinka: Vojislav (1910), Persa (1913).                                                 

Stana Jovanović (1912.g.s.Sredor)-Vojislav Icić(1912.g.s.( Kruševica):-Vitomir(1921.g.)-umro, Mica(udata u Lazarević u s. Sredor)-odseljeni u Razkovo u Vojvodinu, Vladimir (1935.g.).umro 2005.g., Laza (živi u Niš), Borko (posinjen u Šišavu-Stamenkovići), Savka(1941.g.), Jelena (1946.g.), jelena (1946.g.), Živko (1949.g.),                                                                                                                 

Vladimir –Zorka (Simonović, ćerka Tise bombondžije iz s. Kruševica):-Boža i Steva.                                                                                                                                       Boža (1953)- Slađana (s. Sredor):-Nenad i Predarg(blizanci) i Dragana(udata u s. Komaricu). Steva se ženio pa se razveo.                                                                               

Laza-Slavica (sestra Zorke, Simonović, s. Kruševica):- Sin Mile živi u Niš (Novo Selo).                                                                                                                      

Borko-Nada (s.Konopnica):-Aleksandar, Marina.                                             

Aleksandar: Saška i Saša.                                                                                            

Marina udata u Stoiljković(Šišava):-Marko, Miloš.

Savkaudavala se u Rosoman u Makedoniju, razvela se i otišla na rad u nemačkoj. Tamo sada živi.                                                                                                                      Jelenase udala u s. Crnu Baru u KADIJE(Milošević). Njihova krsna slava je ĐURĐIC (16 novembar) .

Jelena Icić-Luka Milošević:-Stevan, Gorica-udala se za Stevana Miladinovića u selo Crna Bara. Imaju dvoje dece.  Žive u Vlasotince. Stevan Milošević  se oženio. Imaju dvoje dece, ali je poginuo kao zidar početkom 21.veka nesrećno.                                                                                                                  

Živko(1949.g.)-Stojana (1952.g-rođ. U mahalu Predanča selo Gornji Dejan) :- Ivica-Ice (1973), Bogoljub-Boge(1975.g.).                                                                                

Ivica Icić (1973.g.) – Slađa (1981.g.):- Jovana(2003) , Anđela(2009).                   

Bogoljub Icić-Tanja(1976.g):-Miljana(2004), Marko(2010). 

                                       * * *

Rodoslov prezimena  PETROVIĆ (mahala Mišinci)

Poznat rodoslov:

MIODRAG(Draža) Petrović (1925.g.)-NADA(1931.g. devojka iz s. Stajkovce):-: ILIJA(prizećen u Bunibrod), ĐURICA( prizećen u Rajno Polje),                     

SRETEN. Ilija ima decu: SAŠA, VLADA.  Vlada ima decu: NIKOLINA-živi u Leskovac. Saša nema dece. Đura ima decu: JOVICA i ŽAKLINA.  Jovičina deca su: IVAN i DARKO. Žaklina je udata i ima decu:ALEKSANDRA, MARIJA, MARTA.  Marija je udata.                                                                                                                             

SRETEN PETROVIĆ(1958)-NAJDA (devojačko STOJANOVIĆ, rođ.1969.g. u mahali KLETIŠTE s. Sredor)-imaju dvoje dece: DUŠAN(1998) i MILICA (r.1999.g.uč. sedmog razreda-podvukao M.M 2012.g).                                                                                             ĐURICA:-MILUTIN i MILENA.                                                            

MILUTIN:- Biljana, Biserka. Milena je udata i ima decu:Sava, Vasilije. Bratislav ima decu:Marko i Dalibor. Goran ima jedno dete:Saša, koji je oženjen ima sina: Mića. Mića ima decu: Marko i Milena-neoženjen i ne udata. Jovanović Božidar oženjen ima decu: nataša, Dejan. Dejan ima decu:Jelena i Lazar-ne udata i neoženjen. Dragan ima decu: Silvana i Jovica. Silvana n udata. Deca: Jovan i Predrag. Jovica ne oženjen.                                                                                                  Zapis: 2012.g. selo Sredor, zabeležila od oca: Milica petrović(1999.g) učenica sedmog razreda i nastavnik Miroslav Mladenović, lokalni etnolog Vlasotince

* * *

Rodoslov prezimena Nikolić (MASLARI):                                                                                                                  

Krsna slava Sveti Nikola

BLAGOJE Nikolić („Maslar“)-ZORKA:-BRANA (udata u s.Kruševicu, ima tri ćerke, muž radi na ciglanu  u Batulovce), druga starija se udala u selo Piskupovo.  Sin DRAGE (1957.g.)  „Maslar“ je najstariji i neoženjen.                                                                

 Blagojin brat živi u mahalu KATARIŠTE u selo Sredor .  Borko ima dve ćerke udate u Batulovce i Piskupovo-mlađi brat zvani „Čedomirovi“-otac  Čedomir, rođen 1945.godine

Zapis 1998.g selo Sredor, Zabeležio Miroslav Mladenović                                                                                                     

* * *

Rodoslov prezimena STOJANOVIĆ (mahala KATARIŠTE):

Poznat rodoslov:

MILUTIN -DRAGINJA:-ĐORĐE i tri sestre.                                                                                                    

MILUTIN je bio solunac 9(devet) godine u rat (1912-1918).                                                                                                                                                                                            ĐORĐE(Zdravković)-MIROSLAVA:-Blagoje(1945).                                                                          

BLAGOJE(Stojanović-Zdravković)-SIMKA(1941.g. s. Stajkovce):-Nada(1969) i brat,………………. Na početku 21. veka Blagoje i Simka  Stojanović su došli kod svoje ćerke  u mahalu Mišinci u rod Petrović Sretena.

Zapis: 2010.g. s. Sredor,                                                              

  Zabeležio: Miroslav Mladenović

                          * * *

Rodoslov prezimena  MITIĆ (1):                                                                          

Krsna slava Sveti Nikola

Poznat rodoslov:                                                                                                  

 ĐORĐE Mitić (1906)-STANA Milenković(1912):-„MRNRZE“(Kalila)-BOŽIDAR (r.1940.g.u s. Crna bara), STEVAN (r.1946.g.u Vrčin-Beograd), DANICA (u Veliku Planu), PERSA (r.1939. udata u Lomnicu), VERICA (1941.g.)…                

Zapis: 2010.g. s. Sredor,                                                                                                             

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokali etnolog

*

Rodoslov prezimena MITIĆ (2):                                                                                                  

Rodonačelnik: Dimitrije                                                                                                

Poznat rodoslov:                                                                                                             

Dimitrije:- Đoka:-Dragan(1956), Novica(1958). Dragan:-Bojana (1976). Novica neoženjen. Bojan:-Milica (2006), Nikola (2010).                                                                      

Zapis: 2012g.s. Sredor                                                                                                                    

Kazivač: Dragan Mitić   s.Sredor.                                                                                                    

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog                                                                

* * *

Rodoslav  prezimena Savić (SAVIĆI-DEBARCI):                                                                        

Krsna slava Sveti Nikola                       

Poznat rodoslov:

Rodonačelnik: SAVA

Vasiljko:-Stanija, Dragutin, Uroš.                                                                            

Dragutin:-Jovanka:-Svetozar, Živan, F(V)ilip81920.g.), Laza(1924).                             

Uroš-Zojka:-Vidan, Aleksandar(1926), Borko, Stana.                                                

Svetozar-Zagorka:-Dobrivoje(1930), Visa.                                                                        

 Živan-Živka:-Vlada (1936),                                                                                          

F(V)ilip-Julka:-Ljubisav(1935), Dobrovoje(1942), Jelka.                                                     

Laza-Draginja(1925):-Stevan(1949), Slavko(Slavo) (1942), Simka 81941).                                                                                                                   Đoka-Nada:-Dragoljub(1956), Nebojša (1963), Novica, Mirjana(1952),                       

Vidan.                                                                                                                            

Aleksandar-Marija:-Gordana(1960).                                                                                 

Borko-Cana:-Stojana, Goran,                                                                                           

Danica-Žika:-Biserka, Vera, Nada.                                                                                     

Stana-Ljubiša:-Dragiša.                                                                                              

Dobrovoja-Živka:-Borko, Sava(1963), jelka(1966), Stanija(1964).                                   

Vida-Toma:-Goran81965), Žaklina (1976).                                                                           

Vlada-Dragiša:-Novica, Žaklina.                                                                          

Ljubisav-Stevan:-Drage(1956), Ljubiša(1976).                                                           

Dobrivoje-Jadranka:-Jelka-Ljilja.                                                                                        

Steva-Verka:-Goran(1971), Ivan(1972).                                                                          

Slavko-Verica:-Joca (1973), Nataša(1981).                                                                        

Simka-Sreten:-Živorad(1969), Novica(1967).                                                                          

Drage-Gordana:-Saša(1979), Aleksandar (1991), Laka(1981), Latinka (1986).                                                                                                                                    Nebojša-Mirjana:-Tanja(1988), Milena(1991). Novica umro.                                          

Mirjana-Drage:-Miloranka, Dejan(1971).                                                             

Aleksandar-Mirjana:-Goran(neoženjen), Stojan(neoženjen),                                           

Borko-Suzana:-Milan, marko(1989). Sava neženjen.                                                       

Stanija-Buda;-Jelena-Miloš.                                                                                                

Saša-Kristina:-Marjan(2009), Miljana(2001).                                                               

Latinka Savić-Dragan Stanojević(s.Komarica):-Jovan(199), Velja(2002).                                                                                                  Tanja-Dragan:-Miljan (2007), Stefan.                                                                             

Milena-Ljubinko:-Darko(2002),  David(2005).                                             

Goran.Biserka:-Milan(2001). Ivan neoženjen.

Zapis 2012.g.selo Sredor.                                                                                                  

Kazivač Simon  Đikić(1934) selo Sredor                                                                  

zabeležili: učenici petog razreda: Nikola Đikić , Milan Savić selo Sredor i nastavnik matematike Miroslav Mladenović, lokalni etnolog Vlasotince

Poreklo prezimena Savić (1)

Poreklo: Naseljeni iz selo Rajno Polje (Leskovac), a tu se naseili iz Debra (Zapadna Makedonija).

Krsna slava: Sveti Nikola

Odseljeni krajem 20. veka u Pančevo, Zrenjanin i Beograd

Poznat rodoslov:

Braća: Dikomir i Dušan Savić

Dikomir: Vlada, Laza, Živko, Milina

Milina-udata u Tomaševac i ima dva deteta.

Laza:-ima 2 sima i žive u zrenjanin.

Vlada:-2 sina, žive u Tomaševac.

Živko:-sin i ćerka.

Dušan: Milja, Božika, Kosara, Milunka, Mara.

Božika: udata u Miloševići (Mišinski Rid) s. Sredor – ima dva sina:Borko(1957), Stevan(1959).

Borko-Goca: Jelena (1986), Jovana (1988).

Kosara: udata u Zalužnju kod Leskovca, nema dece.

Mara: udata u Batajnicu, ima sina Zorana.

Milja-ćerka Olga udata u Sredor (Milošević), ćerka Vera (1954.g.), sin Rade (1957), sin Vlada(1948.g.) živi u Sredor (Katarište).

Vera (1945) udata za Bratislava u Lipovicu.Ima sina:Zoran, neoženjen.

Milunka:-ćerka Zorica ima dva sina:Bojan, Dejan-udata u Konopnicu.

Zapis: maj 2013.g.s. Sredor

Kazivač: Savić Stevan (1948.g.) s. Sredor

Zabeležili: Savić Milan (2001.g) uč. petog razreda s. Sredor i nastavnik Miroslav Mladenović

* * *

Poreklo prezimena Todorović (Stojanović)

Krsna slava: Sveti Nikola

Poreklo: Prizetili se iz selo Crna Bara (prizećen Dragoljub Stojanović-Todorović)

Poznat rodoslov:

Dragoljub-sinovi: Milorad (vodeničar), umro sa 34.godine života; Petar, koji se sa štalom i trlom sa stokom naselio u Jovinski Rid. Izgorela je štala a stoku izveo napolje. Umro 1955.godine.

Petar: Goran (1966.g) Todorović živi u Sredor, Jovan, Slađana udata u Sredor.

Zapis: maj 2013.g.s. Sredor

Kazivač: Savić Stevan (1948.g.) s. Sredor

Zabeležili: Savić Milan (2001.g) uč. petog razreda s. Sredor i nastavnik Miroslav Mladenović.

*   *   *

Rodoslov  prezimena Vukadinović (VUKADINOVI):                                                               

Krsna slava: Sveti Nikola          

Poznat rodoslov:

Milan:–Vukadin.  Vukadin:-Aleksandra, Žika, Milisav. Aleksandar:-Vojislav, Milorad, Žika. Milisav je sa tri sina:Bora, Drage, Jova- poginuo na Ceru 1914.godine u Prvom svetskom ratu. Vojilsav:-Branislav. Milorad:-Bora, Zvonko. Branislav:-Slaviša(1966), Jasmina. Zvonko:-Marija. 

Zapis 2012.g.selo Sredor.                                                                                       

Kazivač Simon  Đikić(1934) selo Sredor                                                    

Zabeležili: učenici petog razreda :Nikola Đikić , Milan Savić selo Sredor i nastavnik matematike Miroslav Mladenović, lokalni etnolog Vlasotince

* * *

Rodoslav  prezimena Milenković (MILENČINI):                                       

Krsna slava:Sveti Nikola                                                                                   

Poznat rodoslov:                                                                                                                       

Stavra Milenković(učesnki Prvog svetskog  rata 1914-1918)-SOLUNAC:-Sretko(1935), Ljupča. Sretko:-Jovan(1956), Drage(1958). Ljupča:-Vlasta, Nikola(1959), Nikola(1959), Branko(1952). Jovan:-Miloš(1993) , Marija, Ana-udate početkom21.veka. Drage:-Ivan. Vlasta:-Perica.  Nikola:-Toma(1974), Zoran (1976). Branko:Bojan(1979)-oženjen krajem 20.veka.                                                              

Zapis:2012.g. s. Sredor                                                                                           

Kazivač: Verka Milenković s.Sredor; zabeležili: učenici petog razreda: Savić Milan i Đikić   Nikola s.Sredor i nastavnik Miroslav Mladenović

                                            * * *                                                                                         

Rodoslov  prezimena Đikić (MAŠĆEVCI):                                          

Krsna slava:Sveti Nikola                                                                  

Rodonačelnik: Đika                                            

Poznat rodoslov:                                                                                                     

Đika:-Uroš, Naun. Uroš:-Petar, Vida, Stana. Naun:-Dragutin, Radisov. Petar:-Laza, Boško, Blagoja, Sima, Borko, Kosara, Mileva, Velko. Vida:-Mirjana, Gordana. Stana:-Slavica, Ilija, Mirjana. Dragutin:-Draginja, Roda,  Čedomir, Leposava(Lepka). Radisov:-Boško, Jovan, Miljoka.

 Laza Đikić poginuo sa 16 godina kada je 6.septembra 1944.godine bombardovan Leskovac od saveznika NOR-a-kada je pošao kao rabadžija  sa zaprežnim  kolima za kukuruz u Pustu reku.

Boško:-Milica, Tisa,  Dragica, Zoran, Rada. Blagoja:-Mile, Nebojša. Sima.-Goran(1965), Slađa(1961), Snežana(1963). Borko:-Cvetko, Goran. Kosara:-Neša. Mileva:-Dragan(1969), Gordana, Velko:-  Srđan, Kaja. Slavica:-Bogoljub, Petar. Ilija:-Ivan. Mirjana:-Aca. Goran(1965)-  Nikola (2002), Jovana(1996).                                                

Zapis 2012.g.selo Sredor.                                                                                       

Kazivač Simon  Đikić(1934) selo Sredor                                                    

Zabeležili: učenici petog razreda :Nikola Đikić , Milan Savić selo Sredor i nastavnik matematike Miroslav Mladenović, lokalni etnolog Vlasotince

*  * *

Poreklo prezimena  Cvetković(CVETKOVCI):                                    

Rodonačelnik: Mikail                                                                                           

Krsna slava:Sveti Nikola  (bili „novoverci“)                                               

Poznat rodoslov:                                                                                                  

Mikail:-Nikola (bio  kmet u vremenu vladavine Turaka), Sima. Nikola:-Dragoljub, Dušan, Petar. Sima:-Borko, Slavica, Borko(1939):-Dragoljub-Slobodan. Dušan:-Živka. Petar:-Jasmina. Borko:-Goran (1969). Slavica:-Neša. Slobodan:Saša(1972). Živka: -Slaviša. Jasmina nije udata. Goran_Miloš(1991). Saša:-Marijan(1995), Aca(1994).  Jedan od Dvetkovića se prizetio u selo Lomnica.                                                                                                                        

Bili poznati stočari-tri puta „iljadili“ sa ovcama.                                     

Zapis: 2012.g. selo Sredor                                                                               

Zabeležili od starijih ljudi sela: učenici petog razreda  iz selo Sredor i nastavnik Miroslav Mladenović                                                                                                   

                           * * *

AUTOR: Saradnik portala Poreklo Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar, 20. januara 2013. godine, Vlasotince, Jablanički okrug, jug Srbije

IZVORI:

[1] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa: “ Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2012.g., Vlasotince

[2] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI  Iz rukopisa: „Pečalnik (priče, legende i predanja iz vlasotinačkoga kraja)“, 2012.g., Vlasotince

[3] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa: “Narodne umotvorevine iz vlasotinačkoga kraja (Narodni običaji i verovanja), 2009.g., Vlasotince

[4] Kazivači iz selo Sredor, opština Vlasotince:-  baba Riska Stanojević(oko 1875.g.), Vojislav Icić (1910) i Stana (Jovanović Icić(1910), Simon Đikić (1934), Sreten Milenković (1934.g.),  Dragoljub Arsić (1939), Živko Icić rođen 1949.godinei Gradimir Arsić (1964), selo Sredor, Savić Stevan(1949).

 [5] Zabeležili: Miroslav Mladenović(1948), lokalni etnolog i istoričar i nastavnik matematike OŠ “Braća Milenković” s. Šišava-Lomnica SO Vlasotince(beležio:od 1970-2012.g), učenici iz selo Sredor: Tanja Arsić (peti razred, 2008.g.), Jovana Đikić (peti razred, 2008. g.), Marija Milenković (peti razred, 2008. g.),Miloš Mišić (uč. osmog razreda, 2008.g.), Aleskandar Đorđević (šesti razred, 2007.g.).Nikola i Ivan Đikić uč. petog razreda, 2012.g,Savić Milan uč. petog razreda, 2012.godine.