Порекло презимена, село Средор (Власотинце) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Средор, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локално Порекло становништва села Средор, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локално Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Средор (Власотинце)

Порекло презимена, село Средор (Власотинце)

Порекло становништва села Средор, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 Sredor, selo

Настанак села

Село Средор је у општини Власотинце, јабланички округ, jугоисточна Србија. Село Средор се налази на надморској висини  од 423 до 600 метара, док су трле за овце биле на већој надморској висини. Првобитна насеобина села Средора је била на пола пута од Ломнице до садашњег Средора.

Село је засељено на средореку две речице гуњетинске и црнобарске, као и у котлини удолине окружења планинских висова планина: Крушевица и Бабичка Гора; смештено по “родовима на падинама према селу Липовица, селу Гуњетина и Црна Бара.

Према  казивања старијих људи, локални етнолог Мирослав Младеновић је забележио овакво предање о настанку и добијања имена  села Средор:

Село Средор је добио име по “средореку, где се срећу две речице црнобарска и гуњетинска;  једног  брдашца које  је некада било урасло у павиту. Постоје два казивања о самом насељавању села.

Прво казивање из рода Миленковића, казује да је љихов родоначелник МИЛЕНКО, некада хајдук у село Душник убио Турчина и “пребегао” преко речице “Шишавице” и крио се по јазбинама, док није засновао породицу у засеок “Средорек”.

Друго предање из рода Савића казује да је родоначелник Савића-САВА, убио Турчина у село Ломница, па  је  пребегао у “средорек”, од турског прогона.

Сава je убио Tурчина, затекавши га у постељу са његовом женом, пребегао је преко речице Шишавице и населио се у  средорски атар, онда је други Турчин његово имање дао Ломничанима – сем гробља. У турском времену средорски атар је био до ломнички “крст”-до “јасен”, до Раскрсје.

Да би Средорци “повратили” своја имања, требало је да плате том Турчину за “стару међу” 60 дуката. Они нису платили, па је тако имање остало у поседу Чомничана, јер су 60 дуката платили ломничани.

Тако су онда сви “средорци” из претходног насеља, које се налазило испод ВУЈНУ БРДА (“Вујна” је македонска реч која има значење УЈНА-жена од УЈКЕ односно брата сестре односно сестрића. Наравно да је брдо сигурно имало назив ВУЈНУ БРДО (у преводу “Ујнино брдо”)-јер су први становници села Средор били САВИНЦИ (“деварска струја” из старе Србије)-подвукао М.М 2012.године).

Средорско је било до “Ломнички крст” – кад је Миленко хајдук из село Душник (Заплање) убио Турчина,  па побегао у “Средорек”.

Старе куће су биле у место (над пут-ВУЈНУ ЧУКА-брдо, у ливаде горе је брдо Вујну чука).

Прва фамилија која је заселила село Средор (претходно насељени у село Ломница према селу Средор-били су Савинци под називом “Дебарци”(“дебарска струја” насељавања из старе Србије-Дебар, Западна Македонија);  потом род хајдука Миленка.

Према казивању из рода Арсића (ЖАРЦИ род) село Средор је добило назив од неколико предака. Прво се звало “Средорек” у преводу Средор.  Од најезде Турака село је измештено више километара у брежуљцима поред речице у селу.

–  фамилије (које славе Свети Николу у Средор) су истог рода и доселиле су се са  Бабушке планине (планина Бабуна-Прилеп, Македонија)  од најезде Турака, потражили су склониште у “Средореку”, где нису били насељени људи.  Ту су се скривали у оближњим шумама од Турака. Фамилија Арсић (Коцић-друга фамилија Коцића) са крсном славом Свети Никола у село Средор  је настала од најстаријег предака  по имену  „Коца“.

Између Средора и Ломнице је било  село, а о томе су причали  преци.

Дакле, село су прво заселили Савинци (“Дебарци”), потом остале фамилије.

У роду Савића се чула прича да је њихов родоначелник Сава тада пребегао преко “шишавачког” потока, па се крио у “пазињак” –“средорека” у павиту између гуњетинске и црнобарске речице. Чак напомињу да је се та “дебарска” струја  заселила предходно “испред” данашњег села испод брда ВУЈНУ  још 1786.године.

Према  истраживањима  локалног етнолога Мирослава Младеновића у другој половини 20. века,  село Средор се дели на 23 група родовских кућа: Дебарце-Савинце (8к), Мишинце (1) (10 кућа), Жарце (6к), Јовинце (1) (8к), Миленчине (3к), Лазарове-Цветновце, Орџилце, Врцане, Калиле, “Мрзинце”, Јовинце (2), Масларе, Ведронебце, Вузијаше (1), Лулинце, Станце-Барзе-Барзинце,Уљинце-Уљине, Катариште, Врцанове(2к), Цанине-Вукадинове,  Лазарове-Цветанове, Вучкове(1к), Јовинце (2), Мишинце (2) (7к), Машићевце, Цветковце (7к), “Румуне” (1к).                                       

После ослобођења од Турака село Средор има 42 куће и 227 становника (1884.г.)  У време Првог светског рата (1912-1918.г) у селу Средор било је 30 кућа. У стара времена поред речице “Средорке” односно “средорека” била је кафана, бакалница, ковачница, коларска радња, поткивачка радња а и две воденице. Људи су се бавили сточарством и ратарством, као и виноградарством. Касније када се село “заселило” толико да је била већа економска потреба за многочлане породице. Седамдесетих година се одлазило у печалбу: циглара и сада на крају 20. и почетком 21. века у зидарима и керамичара.

 Негде  половином 20. века село се почело насељавати “на куп” поред речице “Средорке реке (касније Шишавице) у котлини “средорека”. Остале су још по неколико кућа у брдима тамо где су постојале трле и полемње за стоку у брдима са леве и стране  ридова. При крају и средином 21. века нагло настаје миграција становника у свим селима, па и село Средор полако “нестаје” као насеље. Још је остало неколико домаћинства  са неколико ученика у четврогодишњој основној школи. Село има асфалтни пут, изграђен водовод, продавницу и одмогодишњу школу-али су њиве, ливаде и виногради махом у корову, тамо где се некада чула овчарска, жетварска и косачка песма у току радосних дана шарених ливада пуне шарених јагњади и веселе граје деце.

Велики број средораца  се иселио: у Власотинце, Лесковац, Ниш, Београд, Томашевац, Орловат, Умку, Панчево..

* * *

 Сеоска слава (Литије):Спасовдан – Ишле су Литије по поље, потом три пута “опкљавале” сеоски “крст”, уз појање попа. Под крст се носио колач-  славски колач и остала јела, па се секао колач, јело, пило, слави се слава.Свирале су гајде и младеж је играла а старији су уз пиће и јело весело славили сеоску славу.

                               * * *

Крсне славе по родовима:

Мишинци (10 куће) славе Свети Ранђел, доселили се из Црвене Јабуке,

Жарци (6 куће) из Бабичко славе Светог Николу,

Јовинци из Бабичко -познат родослов: Зарије-Арса-Коља-Стојан,

Миленчини из села Скрапеж су се доселили у Средор.

Савинци (Дебарци) (8 кућа) и славе Светог Николу,

Јовинци (8 кућа) и славе Свети Ђорђу (Ђурђиц),

Цветковци (7 куће) славе Свети Николу, са стоком три пута “хиљадили” на Ђурђевдан.

Мишинци (7 куће) и славе свети Николу,

Лулинци (3 куће) и славе Свети Ранђел – јесењи,

Миленчини (3 куће) и славе Свети Николу.

* * *

Старине (ископине)

У село Средор  има остатака  “Римљана-Латина”. Још има остатака да је некада постојала вада од села Гуњетина према село, а на потесу Рудиште.  Ту је  некада  вађена руда, потом “препирана” на потоцима односно речицама.

БАЋЕВИЦА: У Баћевици у Глишиној њиви се налази старо римско (латинско) насеље, а у том потесу постоји и место звано Рудиште, где се копала и прала руда. Ту и данас постоји шљака од топљења руде, а вода за испирање руде преко вада је довођена из Гуњетинске реке. На ораницама њива овог потеса налазили су сељаци цреп, ћеремиде, бакарни новац-са већом и мањом круном.

Изнад садашњег села, на брду према селу Липовица-Средор-Скрапеж, постојало је насеље Сивац.  У потесу Смрдан излазио је  јак извор и каже се стублина-ставили 9 славина и изашло врело воде у село.

Према причи Живка Ицића (1948.г.) у Баћевици у Глишиној њиви се налазило старо римско (латинско) насеље, а у том потесу постоји и место звано Рудиште, где се копала и прала руда. Ту и данас постоји шљака од топљења руде, а вода за испирање руде преко вада је довођена из Гуњетинску реку. На ораницама њива овог потеса налазили су сељаци цреп, ћеремиде, бакарни новац-са већом и мањом круном.

РУДИШТЕ: По прање руде, у место звано Станци, према Црној Бари-Станцка река, а извире из Страње испод Црну бару. Вода је наврнута из Гуњетину и ту је руда испирана. Постојале су шљаке,

Римски стари пут пролази поред махале  Жарци у Средор до Рудиште и данас је изорано а вода постоји.

Између села Липовица и Средора у место звано Сивац постојала је стара српска црква-под земљом, па се врата стално окрећу у “круг”, а постоји златна књига о којој трагају многи трагачи злата у овом крају.

Православна црква  била на потесу Сивац  код  места звано Брдоћа падина.

Ту је био извор Стублина и текла вода кроз село Скрапеж и Конопницу, а данас га нема, јер су тај извор Турци загадили (затровали) са сланином и бацили месо мршљак. После бацања отрова у воду,  извор је пресушио.

Када су 1965. године Средорци орали њиве – Мишинци (Сима и Љупче Милошевић);  налазили су “бели”  новац са знаковима, црепутине и данас има црепутине и трага се за црквом и за неким благом.

Црква јер била српска.  Црква је постојала и за време Турака.

У роду савинци, постоје казивања да  у времмену Л а т и н а , на потесу С и в а ц, су Л а т и н и  овде имали ту цркву, а и две црепане: један у С и в а ц а другу на Ј о в и н с к и  Р и д. Постоји и причада је на заравни  потеса Сивца постојало и “Језеро”-са водом.

Постојала је још једна црква у средорском атару. Кажу да је то била средњовековна црква на месту где се данас налази гробље, па када се копају гробови онда се налазе разне ископине старих предемта у виду прстена и  женских оглица (манистра) од сребра, па и бисерних огрлица и разних новчића. Кажу да су кости „иструлеле“ а сандуци су угљенисани од храстовине. Девојачки сребрни прстен је приликом копања гроба ископао Живко Ицић (1949.г)-а према испитивања етнолога из Београда, потиче из 19 века. Црква је каније „пренешена“ односно исељена у  склопу цркве у село Конопница.

Тумачење ПРСТЕНА кога је ископао у средирском гробљу 2009. г Ицић Живко (1948.г.) приликом копања раке за друге умрле у селу Средор, које је стигло из Одељења историјских наука САНУ, од Александре Ћупурдије, а на захтев Мирослава Младеновића.

Одељење историјских наука, Aleksandra.Cupurdija@sanu.ac.rs, 24. октобра 2011.

„Поштовани,

У вези са вашим дописом Одељењу историјских наука САНУ од 21. 10. 2011, после консултација са одређеним професорима, могу да вам кажем следеће: поменути прстен је највероватније из 19. века, направљен по узору на прстење из средњег века, с модерним додацима. Највероватније је припадао некоме из вишег сталежа“.

С поштовањем, Александра Ћупурдија

Department of Historical Sciences, SerbianAcademyof Sciences and Arts, Knez Mihailova 35, 11000 Belgrade, Serbia, Tел: +381 (11) 20 27 232, Фaкс:+381 (11) 26 38 792, имејл: Aleksandra.Cupurdija@sanu.ac.rs, вебсајт:http://www.sanu.ac.rs “

* * *

Воденице:

 

На гуњетинском, црнобарском и шишавачко-ломничким потоцима је било доста воденица поточара: Глишина (Глигорије Лазаревић  рођен 1900.године), Јовинска (у средорек-где се спајају гуњетински и црнобарски поток), Мишина, Уљина(Жарци-Тодоровић Драгутина), „Америка“(Жика Американац-воденица између Средора и Доње Ломнице), Цанина воденица (на крај село на гуњетински поток).

* * *

Трле:

Жаркова, Јовинска, Јовински рид, Калина, Мишински рид, Жарци, Сивац, Ливаде (извор), Машћавцке ливаде, Катариште.

* * *

Кафане, бакалнице  и стари занати:

У село Средор је 1951/52.године  постојала кафана (Глишини кућа). Ту се точило вино у чашама кириџијама из Крчимира који су овде пролазили из Власотинца преко Комарице за Крчимир. Била је задруга 1946 године основана и касније је пресељена у село Шишава.  Магационери су били: Чедомир  Николић и и Вељко Цекић (који је био и шнајдер-кројач одела), Воја из Гуњетину (10-15 година), Владимир Цветин и Воја Средорац.

Ковачку радњу је имао 1953. године Јова Лазаревић, који је клепао ралнике, мотике и  точио(оштрио) секире. Познати пинтери су били: баба Росин брат- Воја Мишин, онда братанац Љупче (рођен 1905.г) и Раде (рођен 1910.године).

Јован, Митар Цветановић (1906 г.), Десимир (1912.г), Вацко Миљковић (1932.г), Буда Ђорђевић (Мишинци-Ђорђев потомак, рођен 1934.г), Лима Ђорђевић (Мишинци, рођен 1938.г).                                 

* * *

Музиканти:

ПЛЕХ музика (Трубачи): – Ведронеби (Митићи): Душан (труба), Крста (Брица-басаџија), Дикомир (басаџија), Цветковић Димитрије (кланеташ), Коцић Јоско (трубач), Миленковић Ставра (тупанџија), Ђикић Радисав (тобошар), Коцић Драгомир (кланеташ)-свирали 1926. године по вашарима и свадбама.

Гајдаши: –Радисав Вукадиновић до 1957/58 године на свадбама, а Криста Митић на славама до 1958. године.

* * *

Опис старе куће: Кућа је шиндросана и варосана, окречена варом (кречом -македонска реч). Плафон је од клинаца.Клинац се прави овако: помеша се слама и блато-ретко и онда се узме клипац-летвица и завије се, неколико пута се удари и напрaви четвртно на шишићи. Шише је летва.  Закову се поред кириши-греде и одоздо се омаже блатом.

Први тип куће: Зидови куће су направљени од чакми, која је  покривена ћеремидом, са подрумом, са таваном. У “кући” је огњиште на један крај, а дирек на средину куће.

У “кући” данас је то кухиња као просторија, има водник, сандук за жито, сандук за брашно, а малу собу кревет и ковчег у велику собу, кубе, рагожу; на средини се налазе даске тако да се на рагоже и спавало и седело приликом обедовања.

 Други тип кућа: Таква кућа има дужину 14 метара, састоји се из: велике собе, излазна врата напоље, ајат’-велика врата, улаз у велику собу, мале собе и кревета:улаз из ајата.Кревет је један део ајата који је дигнут 80 сантиметара од пода ајата, а од ајата је преграђен висином ограде 80 сантиметара са малом вракњицом, на коме се у току лета спавало, а под је био шиндрован. У великој соби са стране било је чивилука од дрвета-клинови дрвени набијени у зид, један до другог на растојању по хоризонтали зида заврнути нагоре. Ајат је 2,5 метара. Негде су куће имале дрвене степенице до ајата, а испод се чувала стока.

У средорском атару успева ју добри виногради, па су познати и по вину. Некада су у брдима Средорци били сточари, а сада су остале само колибе, које су напуштене. Некада су њиве обрађивали ручно и се жело српом, док данас се оре трактором и жање комбајном. Некада се живело у задругама и ово село је познато у околини да се још одржавају народни обичаји и да се међусобно Средорчани помажу каде сврше са вршалицом или са комбајном или када се гради кућа.

Нажалост лош однос државе према селу учинио је своје, па је све мање младих у Средору, а и четвороразредна основна школа из годину у годину смањује број ученика. Средорчане мучи телефонски прикључак на мрежу, а проблем слабе телевизијске слике су решили тако што су се већина прикључили на кабловску мрежу.

Запис из 1975.године и Запис из 1977.године, село Средор

* *

Запис о баба Риски:

Баба Рискин Станојевић (девојачко Ивановић-с. Липовица девојка)  имала  је буран живот у стотој години живота, приликом записа 1975.године, када је направљен овај запис и њена казивања о прошлости, док је чувала овце на потесу КАЛИЛА, узвишењу на средокраћи села Средор и Липовица. С леве стране средорског потока се улива у гуњетински поток, на благој падини налази се неколико кућа-на потесу  Калина.

Док је чувала овце веома живахно је играла. Поискакујући као девојчица и казивала њену и прошлост овога краја.

Она је рођена 1875.године и имала је два брака. У први брак:Душан Коцић(Жарци-као комита погинуо у први светски рат), други брак: Тоза звани “Гуска” –“густ”-то је назив по смеси гвожђа) Станојевић.

Према казивању баба Риске по предању потес Калина је добио овако назив: “прекалили се-одселили се турци, а ту има остатака турских кућа и остатака самокова”.

Како каже баба Риска се два пута удавала. Девојачко презиме је Станојевић, пореклом из Дејан. Њен предак Станоје  убио Турчина у Дејан, потом побегао у непроходне шуме преко речице Шишавице,  па се заселио од Средора према село Липовица.

Први пут 1900. године у род Коцића, кога су убили као Комиту 1917.године, а други пут за Светозара “Гуску”, па је дошла да живи код ћерке Младенке у фамилији Милошевић. Баба Риска је живи приповедач. Веселе нарави, док је чувала овце овако је показивала ритмом и игром како је као девојка певала момцима:

седам осам до девет,
 легни цуре у кревет”.

Потом је поред оваца у шљивару и овако запевала:

“леле жено немам волове
жена из комшије нађе волове
леле море немам ралице
жена у комшије нађе ралице
леле море немам палице
жена у комшије нађе палице
диксе муже уста ти повенула
повенула ми, ал ми жено дај водицу”.

Невестина ношња: њена мајка као млада невеста, носила ален свилен превез, свилен кушак преко леђа, бојелек као млада носила испод вутарице, имала ципеле и чарапе.

Татко и мајка су ишли по девојку кад је требало да се жени и удаје. На свадбама се користили музички инструменти гајде и зурла.

Баба Риска се удавала око 1900 године.

У прошлом веку био  неки Илија-Дрангулија, био познат као препродавац девојака.

Илија-Дрангулија, био много леп и просио девојку за њега-иако је био жењен, после је препродавао за другог, а девојка се није смела више враћати својој кући.

Породиљи се носи кравајче, да кад то дете одрасте да се лакше ожени-уда, кад порасте.

Баба Риска је причала овај родослов: свекар Илија-Арса-Ђика.. као девојка била живахна, тепала се , тукла са момчетија, отму јој пешкирче а она им поскидала сатове са руку.

Пешкирче  било везано од памук.

За време Првог светског рата (1914-1918.) у овом крају: планинама Крушевице и Бабичке горе, појавиле су се биле групе које су себе звале “кумитама”-банде, који су пљачкали злато и жито, а народ их је звао зликовцима.

Међу Средорцима најпознати су били  комите Коцић Душан и Милан.

Бандити из Рајно Поље, Гуњетину и Душник  пљачкали су људе у Шишави, Средору, Црној Бари, Рајном Пољу, Гуњетини.                                                                   

Тако су једног човека пратили у Рајно Поље,  док је продавао волове на пијац, одрали га до пола и заклали.  Он није дао новац, да би када су дошле на ред за клање жена и ћерке, онда ћерке рекле да је новац у ћуп у огњиште и нису их заклали, али су онда успут у Средор запретили да закољу и унуче једне бабе (Ранко Здравковић-син Новица Здравковић-подвукао М.М 2012.г) и баце га у воденичну буку.

Узму баби новац и крвавим рукама наставе пут ноћу, а баба је сачувала унуче живо.

Запис: 1975.г.село Средор,

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

                                                       * * *

Село некад и сад:

Негде 70. година 20. века село Средор  је постало махом згуснуто насељено село, јер су са брда се доселиле скоро све породице, које су живеле на бачијама својих стаја са стоком, где су имали и своје старе изграђене куће “чакмаре”, где се махом скривало од Турака.

Становништво се махом бавило сточарством. У побрђу планинских висова према планини Крушевица и Бабичка Гора, свако домаћинство је имало своје домаћинство са стоком.

Ту се жело, орало, сакупљало жито, певало, удавало и сневало о животу. Свако домаћинство је до шездесетих година 20. века имало велики број деце.

У породицама све до половине 20. века се живело у задругама, поштовала правила патријахалног васпитања према старијима од стране дце и осталих чланова задруге. Добро се знало када старешина задруге ујутру даје послове за жене у погледу обављања кућних послова и пољских радова, као и деце и  младих сасаних за рад у печалбу и у поље на тешке посалове око орања њива ралом, кошења ливада, жетве, ношења дрва, спремања зимнице и одлучивања о о свему шро је било везано за друштвени живот у породици. Старешина куће је о свему одлучивао.

Живело  се оскудно на колибама са стоком на БАЧИЈАМА. Било доста деце у породици, која су била оскудно одевена, али увек весела и здрава. Увек је владала ведрина живота и ако се радило у поље од сванућа па до мрака. Јео се ражен хлеб, касније проја од жуте кукурузи која је дотеривана из Војводине, а хлеб се пекао у црепуљама под вршњиком (сачем). Зими се ткало, прело и седењковало, уз песму и шалу.

У нижим деловима села се садио виноград и працило добро вино, а у побрђе од шљива ситница  и маџарки правила добра ракија. Садиле су се парике, парадјс, прооизводио лук, купус а и чували доб ри воћњаци са разним воћем јабука, крушака и шљива.

Све те производе са села се продавало на пијац. Тако се живело, док се није почело намножавати народ у село.                             Та економска тескоба је изнедрила пеачлбаре-цигларе, а при крају 20. века и зидаре и одличне керамичаре.

Некада у село су постојали стари занати: ковачки, поткивачки, плетарски, воденичарски, цигларски, поткивачки и други али су сада потпуно нестали.

До седамдесетих година 20. века скоро све куће су биле старе, али појавом зидарско-цигларских предузимача. Крајем 20. и почетком 21. века село Средор у погледу инфраструктуре се препородило. Сви су саградили нове куће на село и у град Власотинце.

У село је  извршена  електрификцију села, куповали су тракторе, кола, асфалтирали пут према село Ломница и Власотинце, довели драву пијаћу воду са оближњих планинских извора, отворили продавницу у село.

“Молба”(Моба): Село Средор је било 70.година препознатљиво по “испомоћи” (“молба”-моба), када је у току лета вршидба на вршалици, жетва, берба грожђа или берба кукуруза. Сви су се помагали, тако да је и писац овог текста о селу имао прилике да по родбинској “”вези” сестре више пута ради на вршалици и берби грожђа на више места у село Средор. У средорском атару су успевали виногради, па су Средорчани били познати по вину. Увек када је била берба увек се све то радило на “испомоћ”-“молбе”-“Мобе”; где се уз песму и веселости дружељубља брали виногради, желе њиве, сакупљало снопље, косило, врло. Помагало се колективно “мобом”(“молбом”) у изградњи куће, орање тракторима, вршидбом на вршалицу. Тако је и писац овог чланка имао прилике да учествује у “мобама” око врше на вршалици у село Средор 70. година 20. века.

То су били остаци живота у сеоским задругама по родовима, где је колективна свест о заједничком животу било обичајно право, па су тако заједнички се ослањали и у печалбама, онда у погледу прављења свадби и дугих весеља, Нарочито су поштовани обичаји и традиција. Вера и обичаји су били основ за једну хармонију здравог живота чувајући стоку и живећи у колибама у брдима села, без обзира што је владала оскудица, увек су се чуле песме у време жетви, Ђурђевдана, Божића, свадби, испраћаја у војску и крсним славама. Средорчани су били побожни људи, али часни и гостопримљиви да се сваком помогне у невољи.

Њихова кротка нарав, дружељубље, племенитост, осећајност за помоћ другима у невољи, честитост, радиност, весела нарав су итекако биле праве карактеристике доброте и племенитости човека овог дела југа Србије 19. и 20. века, јер у свим невољама и борби за биолошки опстанак је народ само уједињавао и чинио их племенитијим и саосећајнима према другим људима.

Нажалост, те људско-племените осбине, раслојавањем друштва и распада система вредности на крају 20. и почетком 21. века као да су потпуно нестале, што је и те како забрињавајуће какава су се сва отуђења за задњих 30 година догодила на селу и уопште у Србији.

После  Другог светског рата у село Средор било је 50-60 кућа, данас око 70 кућа на почетку 21. века,  а фамилије су се иселиле у: Власотинце, Вршац, Ратково, Панчево, Орловат, Београд, Пожаревац, Ћуприју, Лесковац.

Запис: јун 2008. године  село Средор Власотинце                     

                                 * * *

Предузимачи:

Зидарски  предузимач Бошко Ђикић (1925.г), био 20 година, од 1952. до 1962. године, онда цигларски предузимачБошко  Миљковић 1917.године)-Барза, од 1966. све до краја 20. века у: Ечки, Томашевац (закуп), Мали Пијац (своју), Северин (Хрватска-закуп)-син Миљковић Илија (1948.г) је наставио  као цигларски предузимач на својим цигланама у Војводини. Данас познатији предузимач на крају 20. века и почетком 21. века је Вита „Барза“ Миљковић, који живи у Власотинце.

** *

ПРИЧЕ СА СЕЛA

Приче о пљачкашима

Прва прича: У времену тешких времена првог светског рата, чешће су биле оружане пљачке и убиства у власотиначком крају. Тако је било и у средорском атару и околини. Неки су злоупотребљавали сам симболичко-слободарски назив тада борцце за слободу “комите”-па су у то име пљачкали широм околине око бабичке Горе и Средора. Народ је био преплашен, јер су пљачкали залто и на тешке муке наводили  старе људе и децу, јер су тада сви мушкарви били у рат за одбрану отаџбинеу првом светском рату(1914-1918.г.). Њима су се често супростављали остарели ратници из предходних ратова и буна противу Турака.

Тако је у том времену 1915/1916.године један сељак из село Рајно Поље отишао на пијац у Лесковцу и продао волове. Наравно да су га ти “пљачкаши-комите  пратили успут, све   до куће у села Рајно Поље. Онда су ушли у кућу и од њега затражили новац од продатих волова.

Када је сељак одбио, онда су га пред породицом заклали, да би онда остали чланови пордици спасили да се не кољу деца, дали тај новац “пљачкашима“ од продатих волова.

Та иста група “комите”-пљачкаша, кренелу је и у село Липовица-Средор-Ломница. Уценом су узели мало дете: Ранко Здравковић(отац Новице Здравковића-подвукао М.М 2012.г.); потом  носили Ранка на јаз да га  затрују, док његова   баба није дала паре напалиони.  Тако је Ранкова баба спасла живот свом унуку од пљачкаша и кољача. У село Средор су пак уценом за живо- ставили једној бабиусијани  на вршњик-сачна главу; све док им није дала злато из ћупа. То је данас  фамилија Лазаревић (Цветкови).

Тим “комитама”-пљачкашима се супроставио Крста Јовић из село нСредор(који је био посињен из с. Комарица у село Средор, аксније је био и први преседник општине Власотинце- који није имао деце и  посинио Вучка Јовановића из Комарицу)- убио једног од “комите”-пљачкаша Милана “комиту” 1915/16 године.

*

Друга прича: Криста Гуњетинац “комита”-пљачкаш (фамилија ЦЕБЕЧАРИ) кад је побегао из затвора у Лесковцу, убио га је Гуте Ђикић-солунац (после Првог светског рата 1918.г). Прича се да је из затвора побегао са железом (оковима од гвожђа на ногама) у село Скрапеж.

Први га је видео Младен из село Скрапеж када је носио да прави копач; јурили га сви у свим  околним селима, јер је правио велика зла људима. Ухватили ли га, онда   убили га у Широку Падину-према Гуњетину(средорски пут).

Жандари  га мртвог дотерали код  воденице Глишине куће (Средор) и отишли да пију, а баба Даница (његова жена) узела дукате из опанака, тканице и капе шајкаче-па га мртвог отерали у општину да га предају.

Запис:1975/1977.г. дсело Средор

                                                       * * *

Мечкина рупа

Потез на средини села Липовица-Средор-Гуњетина, код јаза некада старе воденице, испод млаза Гуњетинско речице, налази се „иза млаза“ речице „Гуњетинка“ нејдан „рупа“- пећина, под називом „Мечкина рупа“.  Ту се, испод тог млаза речице, налази вир некада старе воденице, а изнад камен од кога се скакало у тај вир и купало у току летњих дана очара и говедара суседних села. Нестанком воденице, запуштањем самог места и урушењем села, од свега тога остало је само предање о „Мечкиној рупи“, где се деца у току пролећа окупљају из радозналости ОШ „Браћа Миленковић“ села  Шишава-Ломница, са децом осталих села: Липовица, Средор, Црна Бара – обилазећи „Мечкину рупу“ само „играју“ разних „пустолова“.

Некада деца овчара и говедара из суседних села купала су се и „пустоловила“ по тој пећини, у којој је некада давно боравила „црна мечка“, па је и пећина по предању добила назив „Мечкина рупа“.

Данас је само деца и ловци обилазе и мало из радозналости „прођу“ унутра и изађу на другу страну.
Старији људи села Средор су деци причали да је некада у тој „пећини“ – „рупи“ боравио „црни вук“ – или „црна мечка“.
Други део приче је да се у времену под Турцима (а и против Бугара у Првом и Другом светском рату) често ту мештани свих суседних села скривали у бежанији од турског зулума и бугарских злочинаца.
По легенди, постојало је језеро (јер и данас постоји топоним ЈЕЗЕРО у село Липовица) на потезу села Липовица, па је вероватно после отицања воде тог језерца постала та пећина.
Остале су и приче да су људи у времену бежанија пред турским зулумом, скривајући се у тој пећини, често из „мечкине рупе“ наниже стизали у село Средор.
Приликом записа о „Мечкиној рупи“- из свих околних села ОШ у с. Шишава нарочиту радозналост, интересовање и пустоловља имала су су деца шестог и седмог разреда села Шишава, Ломница, Средор, Липовица.

Запис новембар 2012. г. ОШ „Браћа Миленковић“ с. Шишава-Ломница–Средор-Липовица, Власотинце

Забележили: Ученици села Средор, Липовица, Ломница и наставник Мирослав Младеновић, наставник дотичне школе и локални етнолог

Свађа око казана

У фамилији Цветковић у село Средор посвађала се два брата око казана за печење ракије. Парница ко парница. Српска посла. Тој било у турско време. Терали се до крај. Куде пукло да пукло. Такој се терали чк до суд у Призрен. Судили се такој по судови, никако да се помире. Турчин судија ги молија на помирење, браћа несу пристала, па судија Турчин пресудија на крај. Овакој донеја пресуду: “Да се казан за ракију подели на по пола“.

Такој несложна браћа га располове по половину и остали оба без казан за печење ракије. Несложна браћа – готова штета.

Запис: 2009. Године у селу Средор

                                              * * *

Образовање, Политика и Друштво

Образовање: Велики број Средораца завршио је највише школе, од учитеља, наставника, официра, правника, електроинжењера, генерала, предузимача до судија.  Тако је одсељени средорац Зоран Цветановић,  постао судија у Оџацима у Војводини.

Средорци су познати мајстори керамичари и зидарски предузимачи широм земље, а и цигларски предузимачи у прошлости. У селу постоји четвороразрдена основна школа, у којој сада ради учитељица Винка Михајловић.

Средорци су се у прошлости бавили и политиком. Тако је Крста Јовић био први преседник општине Власотинцео.

Просветни радници: Вера Ђикић (српски језик – 1948.г), Раша Петровић (историја-географија), онда инжењер Светислав Ђикић (1956.г), архитекта Иван Митић и милиционер Никола Лазаревић (1946.г).

Официри: Душан Цветковић (мајор), Цане Савић (мајор), Милорад Вукадиновић (заставник у Нишу), Борко Цекић (заставник у Загребу), Лаза Цветановић (начелник војног санитета Југославије у Београду), Сретен Цветковић (пуковник у пензији, рођен 1942.г, радио у Херцег Новом, живи у Београду и има приватне апотеке са синовима), Славиша Ђикић (пуковник и начелник штаба).

Политика: Оснивач КПЈ у селу био је Илија Лазаревић (рођен 1918.г), а после Другог светског рата из села Средор на војним дужностима је било доста.                          

                                       * * *            

Учесници ратова:

Средорци су учествовали у свим ратовима за национално и социјално ослобођење. Међу Средорцима у борби за слободу били су познат хајдук Миленко, а и Сава “Дебарац” је убио Турчина, као и Миленко. Међу њима су били и други хајдуци који су из околних села нашли уточиште у овом непроходном шумовитом планинском крају.

Средорци су узели учешће у свим устанцима и побунама против Турака од петовековног ропства, а и у балканским ратовима, првом и Другом светском рату многи су за слобосду дали и своје животе.

Било је Средораца који су имали учешћа и у братоубилачком рату између партизана и четника у овом крају, што се не сме никада догодити у српској историји да “удари брат на брата” због идеологије

Од Средораца у овом крају у борби против Бугара у Првом светском рату познате су биле комите:  Криста Гуњетинац, Милан Коцић (Жарци) и Душан (Жарци).

У Првом светском рату узело је учешће 20 Средораца, међу њима 3 солунца – Ставра Миленковић, Криста Милошевић, Ђикић, Јовић, Митићи други. Много њих је погинуло, а највише из рода Вукадиновци – отац Милисав и три сина.

У партизанском покрету су учествовали Маден Ђикић, Лука Милошевић, Виден Савић, Љупча Миленковић, Сима Милошевић.

Средорци су узели учешће и у свим ратовима током распада старе социјалистичке Југославије на крају 20. века. Нарочито је стопостотан учинак у рату на Косову с НАТО алијансом приликом агресије на нашу земљу Србију.

* * *

Народни обичаји

Средорци су веома били посвећени традици и поштовању старих обиучаја у прошлости. Као патријахално оређене пордичне зједнице овчара, тако су биули посебно посвећени пролсави верских празника и извођљењу ритуала разних обичаја:на свадбама, крштењима, ђурђевдану, божићу, ускрсу(велигдену), прве бразде орања, премлазу,….

Нарочито је младеж певала и играла када се жело, врло, косило , правило весеље, чувала стока. Некада кје село било пуно живота у игри и весељу извођења старих традиционалних ритуала разних обичаја на село. Данас су остали ретки обичаји а и у село такорећи више и нема младеж. Село полако нестаје.

                                 *

 Лазаричке игре и песме

У времену од Лазаричког петка до Распетог петка (недеља дана), група 6-7 девојака – некада и 5 девојака – ишла је од куће до куће и певала обредне песме везане за домаћинство, поље, укућане и за лични живот у породици. Групу је водио мушки вођа, махом неко од старијих људи из села. Девојке су с вођом улазиле у авлију. „Вођа“ – Лазар, први напред улази, а у дворишту их дочекује домаћица с одобрењем за песму. Две или три девојке су певале, док су остале шетале по дворишту током песме. У међувремену „вођа“ – лазар, са домаћином пије ракију. Вођа-лазар, скупљао је бакшиш: 2 до 3 јаја за песму, по један грош за песму. Девојке су касније с вођом то поделиле. Као „дуг“ за вођење се вођи потом током лета враћала услуга у жетви или окопоавања кромпира или кукуруза. Он се лазарицама често захвалио у току неког летњег вашара или сабора, где је девојакама плаћао да одиграју покоје коло уз музику народног свирача. Лазарице су постојале у свим селима брдскопланинског дела у власотиначком крају све до после другог светског рата (1945.године), кад је декретом тадашње комунистичке власти било забрањено да се пева у Лазарицама, јер се сматрало да то има везе с религијом, која је, према комунистичком једноумљу, била „опијум за народ“. Али у неким селима брдско-планинског краја тај обичај се изводио све до `60-их и `70-их. година 20. века, да би потом настао прекид све до почетка 21. века. Јер, у запису о лазарицама види се да је Јован Миленковић (1958.године) био последњи „лазар“ – вођа у лазарицама у селу Средор, а да, ето, сада, на почетку 21. века, његове две ћерке, ученице основне школе, иду у групу лазарица у село Средор и певају лазаричке песме. У запису групе лазараица ученица из села Ломница у 2008.године види се да је њихова баба Бранислава (девојачко Миленковић, из села Орашје) удата у Ломницу у фамилију Здравковић (рођена 1940 г.) била у лазарицама пет година (од своје 13. до 17. године), односно од 1953. године до 1957 године, у селу Орашје.

На почетку 21. века су почеле поново да се певају лазаричке песме, али у новом, измењеном облику, сходно времену и начину живота. У разговору са девојчицама петог, шестог и седмог разреда у осмогодишњој основној школи „Браћа Миленковић“ села Шишава, бележежећи народне умотворевине, дознао сам и да девојчице од првог до седмог разреда певају лазаричке песме у селима Липовица, Средор и Доња Ломница.

У селу Средор у власотиначком карају постоји изворна група лазарица, које иду од куће до куће и певају лазаричке песме, а сачињавају је девојчице петог и седмог разреда: Јована Ђикић, Марија и Татјана Миленковић, Сања Арсић. Оне су биле без „вође“, а ову годину се пријавио вршњак „вођа“ Марко Петровић. За отпеване песме од домаћица добијау јаубјке, новац (20-50 динара), орахе, слаткише, јаја.

Лазаричке песме – пева „лазаричка група“

За улазак у двор:

Добро јутро равни двори
Што су равни и широки
Што су лепо ограђени
Да Бог да добро бре
Лазаре, ој Лазаре
Ово је цветна недеља
Много цвета донела. 

За невесту:

Невестице, росице
Капни Војуну на лице
Да се Војно пробуди
Да ти лице пољуби.

За девојку:

Моме мела равни двори
Куде мета туј заспала
Под главом ву ситна метла
Лопата ву црвен јастук
Прекрила се с танко крпче
Избила гу ситна роса
Одзго иде лудо младо
Подигне ву танко крпче
Избрисаву ситну росу
Три пута гу поњубија
Три пут му се уста пука
Три су капи крви
са момчино бело лице капле. 

За венче:

Ој убава млада момо
Два се млади огледаше
На шарено огледало
Па кој од ког поубави
Невестица проговара
Ја сам тебе поубава.

За домаћина:

Ој убава млада момо
Седи дома домаћине
Седи дома домаћине
Преда тобом
Кило вине и ракије.

За момка :

Младо моме
Село зађе, село зађе
На збор дође
До какво му коњче беше
Коњче му је
Змијче му је
До какво му
Узде беше
Узда му је
Звезда му је
До какво му
Седло беше
Седло му је
Сребро му је.

За бебу:

Има мајко босиљак
Повива га, развива га
У свилене пелене
И сребрене колевке. 

За децу:

Ој убава млада момо
Питај те га зашто гуче
Да л` је гладан ил је жедан
Нит је гладан, нит је жедан
Већ си гуче за девојче.

За воду:

Добро јутро, студен водо
Пуче звезда на небо
Тој не беше звездица
Тој ми лазар на воду. 

Запис:  фебруар 2008. године село Средор Власотинце

Казивач: Симон Ђикић (1934. г)

Младо момче:

Младо момче село зађе
Село зађе на збор дође
До какво му коњче
Коњче му је змиче му је
До какво му узде беше
Узда му је звезда му је
До какво му саедло беше
Седло му је сребро му је.

Запис: 8. фебруар 2008.године  село Средор Власотинце

Казивач: Сретен Миленковић (1934.г)

Забележили: Марија Миленковић ученица и наставник Мирослав Младеновић            

* * *

Ђуђевдански обичај (Ђурђевштина)

Ђурђевштина: На Ђурђевштину девојке иду да беру цвеће, од које се праве венчићи и стављају их овцама око врата, а потом их измузу. Када жене беру цвеће певају ђурђевданске песме.

Док оне плету венчиће у потоку, тако дође неки момак, кога оне ухвате, окупају га уз смех и шалу.

Запис: Мај 2008. године, село Средор

Казивач: Сретен Миленковић Средор

Забележили: ученица Марина Миленковић и наставник Мирослав Младеновић

*

„ЂУРЂЕВКЕ“

Брала Ђурђа китке
Три ми брала
Три китке набрала
Здравче момче
Беру ли те моме
Беру ме беру ме
У венац ме плету.

Запис: 1980-1981. године село Крушевица (махала Петковци) Власотинце

Казивач: баба Васиљка Ицић

Забележили: Стојана Јовић, ученица, и наставник Мирослав Младеновић

*

Премлаз: Сакупе се девојке и жене и иду да плету венци куде река протиче, и после, кад дођу кући, ставе на овцу венац, ставе венац и на котле што млеко музу, и такој помузу све овце. Где овце пролазе исплете се венац и закити се. Онда се пустају овце у пашу – за здравље, за напредак за стоку.Прави се БЕЛМУЖ од НЕСЛАНОГ СИРА И БЕЛОГ БРАШНА на Бачевини, која се и звала Чобанчевица. Премлаз у плнаниским селима Повласиња је 19 дана после Ђурђевдана (25. мај), а у околним селима Средора је на дан Ђурђевштина (један дан пред Ђурђевдан). Овде је додат И РЕЦЕПТ ПРАВЉЕЊА белмужа НЕКАДА У СЕЛО Средор-Дана овчара.

                                           *                     

Додоле: девојке се обуку у бело и зађу малу и певају. Када заврше купају се у реку. Једна другу плискају и певају. Певају да пада киша.

*

Литије (Сеоска слава у село Средор је СПАСОВДАН): Под крст се носи колач,  славски колач и остала јела, па се сече колач, једе, пије, слави се слава.

Запис: Мај 2008. године

Казивач: Верица (девојачко Маринковић-село Липоцица) Ђикић-удата у село Средор

Забележили: Ученица Јована Ђикић и наставник Мирослав Младеновић

* * *

Народни рецепти:

РЕЧЕЉ ОД ГРОЖЂА:

Састојци: грожђе, шећер и вода.

Припрема: Стави се шећер и грожђе, па се све то стави у топлу воду. Онда се скува. Тако се прави речељ као посластица. Онда се то све док је вруће стави у врчву – земљану посуду, која се чувала у подруму старих кућа. Таква посластица се јела у току зиме.

Запис: Село Средор, фебруар 2008.године

Казивач: Сретен Миленковић (1934.г.) и Симон Ђикић (1834.г.)

Забелешили: Ученице Марија Миленковић, Јована Ђикић и наставник Мирослав Младеновић

*

БАНИЦА (ПИТА) ОД КУПУСА:

Узме се рендана главица купуса, онда се ручно (а може и купљене коре) усучу оклагијом(сукаљком дрвеном) коре, па се испеку на вршњик – сач, или на плотну шпорета. Онда се упржи купус у маст и после се увије у кору. Када се испече баница (пита), онда се сече на „коцкице“ и служи за совром-асталом (трпезом). Баница „купусара“ се најчешће правила уочи бадње вечечери, у време Божића, али посна баница.

Запис: 2003. године село Средор

Казивач: Славица савић (60 г.)

Забележили: Ученица Александра Савић и наставник Мирослав Младеновић

                                     *

Рецепт прављења БЕЛМУЖА у село Средор:

Материјал: 1 литара млека, 200 грама младог сира, 10 грама соли, па се то све стави да се кува обавезно у бакарни котао на огњиште, па се меша варјачом (дрвеном кашиком). Потом, када се маса искува, додаје се кукурузно брашно по потреби.

Када се уз мешање то све скува, онда се сипа у бакарни плек (тепсију), и кад се охлади, онда се сече на коцке и служи, било негде на сеоској ливади или за асталом-совром.

Запис: 2002. годсине, село Средор

Казивач: Савић Славица (60. г.)

Забележили: ученица Александра Савић и наставник Мирослав Младеновић 

* * *

Топоними (називи места)

Средња чука: Имање купио деда Вучко и Крста Јовић од Ранђела (Савинци), који се одселио у Стајковце, а порекло фамилија Савинци су из Дебра (Македонија), па их називају и ДЕБАРЦИ.

Јовински рид:- Постоји хрсат стар 500 година.

Баћев Дол:-На око 500 метара ндморске висине, шумовит потез са извором. На овом месту постоји место звано  хајдучки кладенац – извор воде, где је од камена уклесан кладенац, где се пије хладна вода.

Баћевица (Глишина):-  Постоји Глишина њива, на надморској висини око 500 метара, а налази се у црнобарски атар.  У Баћевици, у Глишиној њиви, налази се старо римско (латинско) насеље, а у том потезу постоји и место звано Рудиште, где се копала и прала руда. Ту и данас постоји шљака од топљења руде, а вода за испирање руде преко вада је довођена из Гуњетинску реку. На ораницама њива овог потеса налазили су сељаци цреп, ћеремиде, бакарни новац-са већом и мањом круном.

Калило(а): –Големи вир, мечја рупа – има пећине, стене уз Гуњетинску реку.

Рудиште:- По прање руде, у место звано Станци, према Црној Бари – Станцка река, а извире из Страње испод Црну Бару. Вода је наврнута из Гуњетину и ту је руда испирана. Постојале су шљаке, Римски стари пут пролази поред махале Жарци у Средор до Рудиште и данас је изорано, а вода постоји.

Сивац:- Овај потез је на путу Средор-Липовица-Скрапеж. Приповеда се да је се некада налазило старо насеље и српска црква, о коме постоји предање да су је Турци растурили и да постоји подземни канал у коме је смештена црквена “златна књига“! Кад су орали њиве 1965.године, Милошевићи из село Средор налазили су разне остатке од самог насеља. Сматра се да је насеље било српско и да је била српска црква негде из 14. века

* * *

Порекло становништва

Село Средор, општина Власотинце, насељено је становништвом према пореклу из Старе Србије, власинско-црнотравске области, Косова, знепољске области, Лужнице, Црне Горе и околних села. Сви су српске националности. Село је било насељено првенствено по колибама, често бежећи пред Турцима од „крвне освете“, а бавило се искључиво сточарством.

У село Средор  на почетку 21. века у махали МИШИНЦИ постоје родови:ПЕТРОВИЋ (1к) и МИЛОШЕВИЋ (3к), док у махали МИШИНСКИ РИД живи род МИЛОШЕВИЋ(3к).

Становништво је засељено по родовима у неколико махала: КатариштеСивац, Калила, Мишински Рид, Јовински Рид, Жарци, Средорек (поред речице Средорке, на месту где се спајају две речице, Црнобарска и Гуњетинка)

Дебарци-Савинци (Савић, 8 к):- крсна слава Свети Никола. Најстарија фамилија у село, пореклом из Дебра (Македонија – Стара Србија Прва фамилија која се населила су Савинци (“Дебарци”), родом из околине Дебра из Македоније (Стара Србија),  убио Турчина па побегао преко Шишавачког потока, па се ту крио у пазињак и ту је направљено насеље.

Мишинци(Мишић 6к):-  Доселили се  из Црвене Јабуке (општина Бабушница-лужнички крај) . Овај род слави исту крсну славу Свети Ранђел, са другим родом и потичу од различитог родоначелника МИША. Населили се прво у село Доња Ломница, па онда у село Средор у времену  под Турцима.

Жарци: Из Бабичкобили “нововреци”. Ишле жене недељном са магарићима у Вртоп према Крчимир у Семче. Другу недељу су долазиле код њих у Средор. Читале књиге, молиле се и све се поклопе кад буде ручак. Нису палиле свеће и нису веровали у Бога. Нису давали крст-секта. Спремају банице, јагањци кољу и неседом нису радили. Нововерци су били до 1970. године и изашли. Њихова деца нису хтела да прихвате нововерство – долазиле бабе и страији из Семче код Крчимир у село Средор код њих.

Јовинци (1)(Арсић, Коцић, Стојановић):-из Бабичко(с.Шишинце) познат родослов: Зарије-Арса-Коља-Стојан.

МИЛЕНЧИНИ (Миленковић) (6к):- славе Светог Николу. Миленчини су  из села Скрапеж су се доселили у Средор. Миленчина фамилија је дошла у село Средор из села Скрапеж за време Турака. У Скрапеж чувао жито и побегао код Ниша. Кад су Турци напуштили ове крајеве, поново се вратио у Скрапеж. Познат је родослов: Миленча-Сретен-Ставра-Сава-Петар.

Лазарови (Цветновци) се доселили из село Дарковце (Црна Трава, а и Милошевићи (Ђорђевићи)), а славе исту крсну славу Свети Ранђел,

Орџа-Орџилци (Митић): –крсна слава Свети Никола.

Врцани (Митић, 1 к): крсна слава Свети Никола.

Калила(Милошевић): -Влада “Бугарин” (порекло из Гуњетину и призетио се у фамилију Милошевић-Калила-Симона, имао само ћерку Живку и одселио се у Банат)

“Мрзинци”(Павловић): –Павловић, славе Светог Николу зимског, а у село Средор сеоске литије СПАСОВДАН.

Јовинци(2)(Јовић, Петровић, 8 к): славе Свети Ђорђе(Ђурђиц) 16. новембар

Маслари (Николић):- Славе Светог Николу 19. децембра; Митић.

Ведронебци (Митић): -славе Светог Николу 19. децембра.

Лулинци (Цекић, 3к):- Цекић, славе Светог Ранђела 21. новембра. Одсељени у Власотинце.

Станци-Барзинци-Барза:- (Миљковић): Миљковци: Браћа Илија и Дина (1825.г). Илијини синови су: Бошко(1917.г. – цигларски предузимач) и ?; Дина – ћерка Загорка (1918.г. – има 90 г. -сада у 2008.г), син Вацко (1932.г.),Деска (1932,г, ) – сви у фамилији Миљковић славе крсну славу Свети Јован зимски 20. јануара.Одсељени у Власотинце

Уљинци – Уљини (Тодоровић):-славе Светог Николу 19. децембра (посна слава).

Катариште (Митићи):- ФАМИЛИЈА  наставник Петра,  чији се отац призетио или посињен у село Скрапеж.

Врцанови:- Славе Светог Николу 19. децембра (посна слава).

Цанини-Вукадинови (Вукадиновић): –Вукадиновић, славе Светог Николу 19. децембра).Пореклом из Црне Горе (Даниловград). У родослову с Миленковићима из с. Црна Бара и Вукадиновцима из села Црнатово.

Жарци (Коцић, Арсић) (6 к.):-Коцићи друга фамилија – слави Светог Николу 19. децембра. Родослов: син Душан, рођен 1890. године (живео 60 година), а његов отац Кристодор (грчко име) рођен 1870. године. Кућа у Горњу малу, где је Цанина кућа. Цанина кућа задња према Гуњетину.У родолсову с Арсић из села Црна Бара

Лазарови (Цветановић, Лазаревић, 1 к.):-добили назив по деда Лазару. Доселили с еиз село Дарковце (Црна Трава). Крсна слава је Свети Ранђел 21. новембра.Цветановићи одсељени у Оџаке (Војводина), један од њих је судија у Оџацима.

КатариштеСтојановић, Митић (Филиповићи и Павловићи иста фамилија-браћа):- славе Светог Николу. (Ратко Павлов – Павловићи).

Вучкова фамилија(Ицић):-призећен Војислав Ицић из село Крушевица у село Средор). Вучко посињен у Средор из Комарице са баба Росом из Мишинске фамиле и имали су баба Стану (1912.г.)-где се призетио Воја Ицић (крсна слава у с. Крушевица је Свети Никола) из Крушевице. Као призетак славио је славу Ђурђиц (Свети Ђорђа).

Јовински рид (Јовићи, Петровићи, Савићи) – (Петар-Јовићи и Петар – Тодоровићи нису иста фамилја). Тодоровићи славе Светoг Ђорђа(Ђурђиц) а остали Светог Николу.

Ђуринци (Ђурић, 1 к)-крсна слава Свети Ђорђе (посна слава – Свети Алимпије), у родослову с Миљковићима (БАРЗЕ ит с. Средор и Миљковићима из с. Црна Бара)

Мишиски рид (Мишићи-други род,) – Мишићи (по Владу Мишиног) повезани с Милошевићима)-(3 к.):-крсна слава Свети Ранђел. Према баба Риски Станојевић(1875.г) досељени из село Граове (род Мишинци) код Грделице, прво у село Доња ломница, па онда у село Средор негде у времену под Турцима друге половине 19. века.

Мишинци (Милошевић, Ђорђевић, 10 к.):  друга фамилија од Мишића из Црвене Јабуке -Милошевић, Ђорђевић. Крсна слава је Свети Ранђел, пореклом из села Дарковце (Црна Трава). Предходно су живели на потезу СИВАЦ.

Сивац (Милошевић):- крсна слава Свети Ранђел

Машићевци (Ђикићи) (10к):- славе Свети Николу.

Цветковци  (Цветковић)(7к):-Славе Свети Николу.Три пута “хиљадили” са овцама, били познати сточари.

“Румунци” (Цветковић)-крсна слава Свети Никола.

                                        * * *

Порекло презимена Родслова  у селу Средор:

Порекло презимена СТАНОЈЕВИЋ-КОЦИЋ (Арсић) (Калила):-Риска (ивановић-Коцић-Станојевић)- Душан Коцић (Арсић) ињегов брат Милан – преудала се за Тозу Станојевића звани Гуска – презимена Станојевић: Мићко (1927) Бор, Добривоје (1946 – син Алекса)у Власотинце – сестре Зорка (1927). у Николићи (маслар – Свети Нола, зимска), Младенка (1934), удата за Петровић Јована (1944) у Средор (Свети Ђорђа – Ђурђиц) – фамилија Јовинци, а ћерка Љиља у Милошевићи, а Јасмина за Александра Раденковић, а Ђурђа за Ђорђевић Горана Лиминог. Природила с Тозу ћерку Перса (1923), а ту се призетио Сима Мишински Милошевић, а сада славе Свети Ранђел

Запис: 1979. године село Средор

                                         * * *

Порекло презимена Милошевић, Ђорђевић, Јовић(Мишинци):

Родоначелник Милошевића је Милош,

Родоначелник Ђорђевиђа је Ђорђе

Родоначелник Мишића је Миша

Крсна слава(Милошевић, Мишић, Ђорђевић) је Свети Ранђел

Родоначелник презимена је Ђорђе Милошевић (колар), који је са коњечетом  ишао по Шумадију и доносио у бисаге  новац у злату.  Ђорђе Милошевић(1875.г.) је имао коларску радњу и у Смедеревску Паланку, а његов брат од стрица је био Кристидор(друга фамилија Мишић), а његови синови су били: Михајло (1898) и Душан (1902).  Потомци Ђорђа Милошевића се презивају Ђорђевић, а Ђорђетова сестра Роса се удала у фамилију Јовић.

Отац Кристе-имао радњу коларску у Крушевицу 1910. године и ишао с коња у печалбу.

У бисадзи доноссо паре и откупио земљу у Сивац од Шишавци.  Умро 1960. године  а жена била баба Јованка

Криста Милошевић(1884.г) брат Ђорђе Милошевића и сестре Роске Милошевић. Умро 1969. године. Живео око 85. године.

                            *

Познат родослов Милошевића:-Милош-Криста:                        

Сима Милошевић(1920):-Ненад(1942.г).умро у Средор-синови Мирослав(1968) живи у Средор) а Жика (1974-(призећен код  сина  Витка-Видоје Јовановић (1948) родом из село Јаворје а досељени у  село Манастириште; 

син:Тома(1946.г) живи у  село Средор-свекар Данијеле (девојачко Миленковић из с. Црна Бара)-синови Саша(1971) и Бранислав-Бранислав-Баке (1973,);

 Син Љуба(1951.г,) живи у Средор а син Горан(1978.г)-момак, ћерка Горица(1982.г.).удата у  село Липовица  и живи у Власотинце;

син Драган(1958.г)-ожењен и живи у Средор син Далибор.

 Симине ћерке:- Младенка(1950).г-удата у Градашницу а живи у Томашевац. Младенкина ћерка  удата за политичара у Војводини Бојана Костреша у Нови Сад (преседник скупштине Војводине) и Снежана(1962.г) а удата за Миленковић Драгана(1957.г) из Средор и живе у Власотинце-пензионер предузимач.

Лука Милошевић погинуо код Крагујевац у Други светски рат.

Милошевићи по Милошу, а одсељени у Ратково као колонисти и зато су добили земљу од државе због погибије Луке Милошевић.

Запис: 1975.године село Средор

Казивач Живко Ицић рођен 1949.године и Риска Станојевић(1875.г.) село Средор

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце

                          *

Познат родослов Ђорђевић:-Милош-Ђорђе:

Синови:- Љупча(1905), Род-.Милорад (1910) и Сима(1918,г).

Љупче:-Будимир(1934,г-пензионер и живи у Придворицу код Смедеревсјку Паланаку), Лима(1939-отац Горана (1964.г-Ђорђевићпо деда Ђорђу, живе у  у Средр, Ћереке: Вера(1926.г) удата за Вацка  Миљковић у Средор(Витина мајка-предузимача рођен 1950. године), Ружа(1929)удата у Ломницу за Роду-Милорад Стаменковић  (ћерка Душка докторица у Врање).

Милорадови синови: Јован(1936,) живи у село  Шишава, Стана(1929-Драгина мајка из Средор- Драги Савић из Средор), а Стана-Жеркови (Миловановићи-славе посну Свети Ђорђе 9 дец.)) је у Скрапеж.

Близнакиње Стана и Стевана.

Запис: 1975.године село Средор

Казивач Живко Ицић рођен 1949.године и нРиска Станојевић(1875.г.) село Средор

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце

                               *

Познат родослов Мишић (Милошевић):

Родоначелник Миша:-Кристидор(друга фамилија-Мишићи)-      Кристидор(друга а његови синови су били: Михајло (1898.г) и Душан (1902.г). Пошто је Кристидолов отац био Миша, зато је фамилија Михајла  уместо презиме  Милошевић добила  презиме Мишић.

 

Потом Михајлов (Мишићи) родослов:  синови Сима (1922г), Влада (1933),  Витомир(1920.г),  Стеван (1930.г)-живи у Придворицу  код Смедеревске Паланке;  и ћерке Милунка(1925.г), Живка 1928.г.

 

 Душанов родослов:- синови и ћерке: Дража(1927.г), Мара(1930.г), Ђурђа( 1942.г), Петар (1934.г), Јулка (1945.г),  Најда(Милошевић-син Лука био борац у рату до 1945 године и живи у Ратково), Жика и ћерка Стана у Ратково. Само  Петар( Јовица и Драги) су Мишићи а остали су Милошевићи.

 

Ђорђе је имао брата Кристу (Милошевић) и  сестр Росу– жена Вучка Јовановића, кога је посинио Крста Јовић(Јовинци)-која је била мајка Стане (девојачко Јовановић) Иицић (1910.г), удата за призећеног Војислава Ицића(1910.г.) из село Крушевица.

Запис: 1975. године село Средор

Казивачи: Војислав Ицић(1910.г.-пореклом из с. Крушевица, призећен у Средор) и Стана (девојачко Јовановић) Ицић рођена 1910.г.с. и син Живко Ицић(1949).) село  Средор

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце

* * * 

Порекло презиме Димитријевић (Вузјаши):

Родоначелник:Димитрије, па је презиме Димитријевић изведено од родоначелника фамилије.

Крсна слава: Свети Никола.

Сеоски биров наћа Димитријевић (пре Првог светског рата), добили назив по  политичкој странци Вузјаши (био једини члан те политичке странке у село Средор), славе Свети Николу 19. децембра. Наћа Димитријевић, био шурак Крсте Јовића.

Запис: 1980. године село Средор

                        * * *

Порекло презимена Митић (Митањини -Кевини):

Крсна слава: Свети Никола

Митићи: – браћа  Радисав, Коле и Борко (у село Ломница) славе Свети Николу 19. децембра, а браћа од тетеке баба Стани Ицић (Јовановић – рођена 1910), а унуци на Ђорђу Милошевића колара – од ћерке Кева, а њихов отац се затруо с кукуреком да не иде у Први светски рат, а фамилија живи према село Гуњетина. Постоји и посебна фамилија.

Запис: 1980. године село Средор  

                              * * *

Порекло презимена: Цветановић (иста фамилија-Лазаревићи), Милошевић, Лазаревић

Насељени из село Дарковце (Црна Трава).

Крсна слава Свети Ранђел.

Иста фамилија са Милошевићи (Мишићи-други род, а први род Мишићи су из Црвене Јабуке(Лужница)).

 Родоначелник: Лазар.

Презимена:Лазарревић и Цветановић.

Лазара Лазаревића  син Цветан је погинуо са два сина у први светски рат.

* * *

Порекло презимена Ицић (Вучкова фамилија):-

Родоначелник Вучко-Војислав

Крсна слава: Ђурђиц-Свети Никола

Родослов  презимена Ицић (ЈОВИНЦИ):-Фамилија  Ицић  има  презиме по Војиславу(Воји) Ицић(1912.г.) рођеног 1912.г), призећеног  за Стану Јовановић (Вучкову ћерку). Вучко Јовановић био „посињен“ од Крсте Јовића(јовинска фамилија).   Јовановић и Јовић су  из село Комарица.                                                                                                         

Вучко Јовановић  је посињен фамилији Јовић из село Комарица у село Средор- кад је остао само са  мајком и једним братом, јер му је отац био погинуо у рату.                                                                                       

Интерсантно је да је Вучкова слава Јовановића у Комарицу била Свети Ранђел (то су били „староседеоци“ Срби) а слава Јовића је била Ђурђиц, док крсна слава Ицића у село Крушевица је била Свети Никола (19 децембар).                                                                                   

Иначе фамилија Војислава Ицића у Средор је узела крсну славу ЂУРЂИЦ(16 новембар), јер се то узима на „земљу“ када се призети момак код девојке.                                                                                       

Станина мајка се звала Роса из рода МИШИНЦИ (Милошевић, Ђорђевић). Како су деца ВУЧКУ и РОСИ стално умирала, онда су СТАНУ једину имали живу и тако призетили Воју Ицића.

Стари родослов ове фамилије потиче из село Крушевица.  Касније су се „раселили“ у села:Равни Дел,  Била су три брата:Миленко, Спаса и Стојан.  Од Миленка је син: Васиљко, а Васиљка су Бугари стрељали 1915.године као Преседника крушевачлке општине. Тако је Воја са пет година и сестра Перса са три године су  остали сирочићи.                                                                                                                      

Мајка Јанинка  се  преудала за Пешу голембарског у  Голему Бару у Крушевицу, који је све распродао злато и наките  Васиљка оца Војислава Ицића.                                                                                           

Његов брат по мајци је стрељан као четник у Другом светском рату. Касније  РОД ИЦИЋ се раселио из село Крушевица у села:Равни Дел, Средор, Стајковце-а одатле даље су расељени по Србији на крају 20. века.

Познат родослов:

 Миленко:- Васиљко (стрељан 1915.г).                                                                         

Васиљко-Јанинка: Војислав (1910), Перса (1913).                                                 

Стана Јовановић (1912.г.с.Средор)-Војислав Ицић(1912.г.с.( Крушевица):-Витомир(1921.г.)-умро, Мица(удата у Лазаревић у с. Средор)-одсељени у Разково у Војводину, Владимир (1935.г.).умро 2005.г., Лаза (живи у Ниш), Борко (посињен у Шишаву-Стаменковићи), Савка(1941.г.), Јелена (1946.г.), јелена (1946.г.), Живко (1949.г.),                                                                                                                 

Владимир –Зорка (Симоновић, ћерка Тисе бомбонџије из с. Крушевица):-Божа и Стева.                                                                                                                                       Божа (1953)- Слађана (с. Средор):-Ненад и Предарг(близанци) и Драгана(удата у с. Комарицу). Стева се женио па се развео.                                                                               

Лаза-Славица (сестра Зорке, Симоновић, с. Крушевица):- Син Миле живи у Ниш (Ново Село).                                                                                                                      

Борко-Нада (с.Конопница):-Александар, Марина.                                             

Александар: Сашка и Саша.                                                                                            

Марина удата у Стоиљковић(Шишава):-Марко, Милош.

Савка удавала се у Росоман у Македонију, развела се и отишла на рад у немачкој. Тамо сада живи.                                                                                                                      Јелена се удала у с. Црну Бару у КАДИЈЕ(Милошевић). Њихова крсна слава је ЂУРЂИЦ (16 новембар) .

Јелена Ицић-Лука Милошевић:-Стеван, Горица-удала се за Стевана Миладиновића у село Црна Бара. Имају двоје деце.  Живе у Власотинце. Стеван Милошевић  се оженио. Имају двоје деце, али је погинуо као зидар почетком 21.века несрећно.                                                                                                                  

Живко(1949.г.)-Стојана (1952.г-рођ. У махалу Преданча село Горњи Дејан) :- Ивица-Ице (1973), Богољуб-Боге(1975.г.).                                                                                

Ивица Ицић (1973.г.) – Слађа (1981.г.):- Јована(2003) , Анђела(2009).                   

Богољуб Ицић-Тања(1976.г):-Миљана(2004), Марко(2010). 

                                       * * *

Родослов презимена  ПЕТРОВИЋ (махала Мишинци)

Познат родослов:

МИОДРАГ(Дража) Петровић (1925.г.)-НАДА(1931.г. девојка из с. Стајковце):-: ИЛИЈА(призећен у Буниброд), ЂУРИЦА( призећен у Рајно Поље),                     

СРЕТЕН. Илија има децу: САША, ВЛАДА.  Влада има децу: НИКОЛИНА-живи у Лесковац. Саша нема деце. Ђура има децу: ЈОВИЦА и ЖАКЛИНА.  Јовичина деца су: ИВАН и ДАРКО. Жаклина је удата и има децу:АЛЕКСАНДРА, МАРИЈА, МАРТА.  Марија је удата.                                                                                                                             

СРЕТЕН ПЕТРОВИЋ(1958)-НАЈДА (девојачко СТОЈАНОВИЋ, рођ.1969.г. у махали КЛЕТИШТЕ с. Средор)-имају двоје деце: ДУШАН(1998) и МИЛИЦА (р.1999.г.уч. седмог разреда-подвукао М.М 2012.г).                                                                                             ЂУРИЦА:-МИЛУТИН и МИЛЕНА.                                                            

МИЛУТИН:- Биљана, Бисерка. Милена је удата и има децу:Сава, Василије. Братислав има децу:Марко и Далибор. Горан има једно дете:Саша, који је ожењен има сина: Мића. Мића има децу: Марко и Милена-неожењен и не удата. Јовановић Божидар ожењен има децу: наташа, Дејан. Дејан има децу:Јелена и Лазар-не удата и неожењен. Драган има децу: Силвана и Јовица. Силвана н удата. Деца: Јован и Предраг. Јовица не ожењен.                                                                                                  Запис: 2012.г. село Средор, забележила од оца: Милица петровић(1999.г) ученица седмог разреда и наставник Мирослав Младеновић, локални етнолог Власотинце

* * *

Родослов презимена Николић (МАСЛАРИ):                                                                                                                  

Крсна слава Свети Никола

БЛАГОЈЕ Николић („Маслар“)-ЗОРКА:-БРАНА (удата у с.Крушевицу, има три ћерке, муж ради на циглану  у Батуловце), друга старија се удала у село Пискупово.  Син ДРАГЕ (1957.г.)  „Маслар“ је најстарији и неожењен.                                                                

 Благојин брат живи у махалу КАТАРИШТЕ у село Средор .  Борко има две ћерке удате у Батуловце и Пискупово-млађи брат звани „Чедомирови“-отац  Чедомир, рођен 1945.године

Запис 1998.г село Средор, Забележио Мирослав Младеновић                                                                                                     

* * *

Родослов презимена СТОЈАНОВИЋ (махала КАТАРИШТЕ):

Познат родослов:

МИЛУТИН -ДРАГИЊА:-ЂОРЂЕ и три сестре.                                                                                                    

МИЛУТИН је био солунац 9(девет) године у рат (1912-1918).                                                                                                                                                                                            ЂОРЂЕ(Здравковић)-МИРОСЛАВА:-Благоје(1945).                                                                          

БЛАГОЈЕ(Стојановић-Здравковић)-СИМКА(1941.г. с. Стајковце):-Нада(1969) и брат,………………. На почетку 21. века Благоје и Симка  Стојановић су дошли код своје ћерке  у махалу Мишинци у род Петровић Сретена.

Запис: 2010.г. с. Средор,                                                              

  Забележио: Мирослав Младеновић

                          * * *

Родослов презимена  МИТИЋ (1):                                                                          

Крсна слава Свети Никола

Познат родослов:                                                                                                  

 ЂОРЂЕ Митић (1906)-СТАНА Миленковић(1912):-„МРНРЗЕ“(Калила)-БОЖИДАР (р.1940.г.у с. Црна бара), СТЕВАН (р.1946.г.у Врчин-Београд), ДАНИЦА (у Велику Плану), ПЕРСА (р.1939. удата у Ломницу), ВЕРИЦА (1941.г.)…                

Запис: 2010.г. с. Средор,                                                                                                             

Забележио: Мирослав Младеновић локали етнолог

*

Родослов презимена МИТИЋ (2):                                                                                                  

Родоначелник: Димитрије                                                                                                

Познат родослов:                                                                                                             

Димитрије:- Ђока:-Драган(1956), Новица(1958). Драган:-Бојана (1976). Новица неожењен. Бојан:-Милица (2006), Никола (2010).                                                                      

Запис: 2012г.с. Средор                                                                                                                    

Казивач: Драган Митић   с.Средор.                                                                                                    

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог                                                                

                                                                        

* * *

Родослав  презимена Савић (САВИЋИ-ДЕБАРЦИ):                                                                        

Крсна слава Свети Никола                       

Познат родослов:

Родоначелник: САВА

Васиљко:-Станија, Драгутин, Урош.                                                                            

Драгутин:-Јованка:-Светозар, Живан, Ф(В)илип81920.г.), Лаза(1924).                             

Урош-Зојка:-Видан, Александар(1926), Борко, Стана.                                                

Светозар-Загорка:-Добривоје(1930), Виса.                                                                        

 Живан-Живка:-Влада (1936),                                                                                          

Ф(В)илип-Јулка:-Љубисав(1935), Добровоје(1942), Јелка.                                                     

Лаза-Драгиња(1925):-Стеван(1949), Славко(Славо) (1942), Симка 81941).                                                                                                                   Ђока-Нада:-Драгољуб(1956), Небојша (1963), Новица, Мирјана(1952),                       

Видан.                                                                                                                            

Александар-Марија:-Гордана(1960).                                                                                 

Борко-Цана:-Стојана, Горан,                                                                                           

Даница-Жика:-Бисерка, Вера, Нада.                                                                                     

Стана-Љубиша:-Драгиша.                                                                                              

Добровоја-Живка:-Борко, Сава(1963), јелка(1966), Станија(1964).                                   

Вида-Тома:-Горан81965), Жаклина (1976).                                                                           

Влада-Драгиша:-Новица, Жаклина.                                                                          

Љубисав-Стеван:-Драге(1956), Љубиша(1976).                                                           

Добривоје-Јадранка:-Јелка-Љиља.                                                                                        

Стева-Верка:-Горан(1971), Иван(1972).                                                                          

Славко-Верица:-Јоца (1973), Наташа(1981).                                                                        

Симка-Сретен:-Живорад(1969), Новица(1967).                                                                          

Драге-Гордана:-Саша(1979), Александар (1991), Лака(1981), Латинка (1986).                                                                                                                                    Небојша-Мирјана:-Тања(1988), Милена(1991). Новица умро.                                          

Мирјана-Драге:-Милоранка, Дејан(1971).                                                             

Александар-Мирјана:-Горан(неожењен), Стојан(неожењен),                                           

Борко-Сузана:-Милан, марко(1989). Сава нежењен.                                                       

Станија-Буда;-Јелена-Милош.                                                                                                

Саша-Кристина:-Марјан(2009), Миљана(2001).                                                               

Латинка Савић-Драган Станојевић(с.Комарица):-Јован(199), Веља(2002).                                                                                                  Тања-Драган:-Миљан (2007), Стефан.                                                                             

Милена-Љубинко:-Дарко(2002),  Давид(2005).                                             

Горан.Бисерка:-Милан(2001). Иван неожењен.

Запис 2012.г.село Средор.                                                                                                  

Казивач Симон  Ђикић(1934) село Средор                                                                  

забележили: ученици петог разреда: Никола Ђикић , Милан Савић село Средор и наставник математике Мирослав Младеновић, локални етнолог Власотинце

Порекло презимена Савић (1)

Порекло: Насељени из село Рајно Поље (Лесковац), а ту се насеили из Дебра (Западна Македонија).

Крсна слава: Свети Никола

Одсељени крајем 20. века у Панчево, Зрењанин и Београд

Познат родослов:

Браћа: Дикомир и Душан Савић

Дикомир: Влада, Лаза, Живко, Милина

Милина-удата у Томашевац и има два детета.

Лаза:-има 2 сима и живе у зрењанин.

Влада:-2 сина, живе у Томашевац.

Живко:-син и ћерка.

Душан: Миља, Божика, Косара, Милунка, Мара.

Божика: удата у Милошевићи (Мишински Рид) с. Средор – има два сина:Борко(1957), Стеван(1959).

Борко-Гоца: Јелена (1986), Јована (1988).

Косара: удата у Залужњу код Лесковца, нема деце.

Мара: удата у Батајницу, има сина Зорана.

Миља-ћерка Олга удата у Средор (Милошевић), ћерка Вера (1954.г.), син Раде (1957), син Влада(1948.г.) живи у Средор (Катариште).

Вера (1945) удата за Братислава у Липовицу.Има сина:Зоран, неожењен.

Милунка:-ћерка Зорица има два сина:Бојан, Дејан-удата у Конопницу.

Запис: мај 2013.г.с. Средор

Казивач: Савић Стеван (1948.г.) с. Средор

Забележили: Савић Милан (2001.г) уч. петог разреда с. Средор и наставник Мирослав Младеновић

* * *

Порекло презимена Тодоровић (Стојановић)

Крсна слава: Свети Никола

Порекло: Призетили се из село Црна Бара (призећен Драгољуб Стојановић-Тодоровић)

Познат родослов:

Драгољуб-синови: Милорад (воденичар), умро са 34.године живота; Петар, који се са шталом и трлом са стоком населио у Јовински Рид. Изгорела је штала а стоку извео напоље. Умро 1955.године.

Петар: Горан (1966.г) Тодоровић живи у Средор, Јован, Слађана удата у Средор.

Запис: мај 2013.г.с. Средор

Казивач: Савић Стеван (1948.г.) с. Средор

Забележили: Савић Милан (2001.г) уч. петог разреда с. Средор и наставник Мирослав Младеновић.

*   *   *

Родослов  презимена Вукадиновић (ВУКАДИНОВИ):                                                               

Крсна слава: Свети Никола          

Познат родослов:

Милан:Вукадин.  Вукадин:-Александра, Жика, Милисав. Александар:-Војислав, Милорад, Жика. Милисав је са три сина:Бора, Драге, Јова- погинуо на Церу 1914.године у Првом светском рату. Војилсав:-Бранислав. Милорад:-Бора, Звонко. Бранислав:-Славиша(1966), Јасмина. Звонко:-Марија. 

Запис 2012.г.село Средор.                                                                                       

Казивач Симон  Ђикић(1934) село Средор                                                    

Забележили: ученици петог разреда :Никола Ђикић , Милан Савић село Средор и наставник математике Мирослав Младеновић, локални етнолог Власотинце

* * *

Родослав  презимена Миленковић (МИЛЕНЧИНИ):                                       

Крсна слава:Свети Никола                                                                                   

Познат родослов:                                                                                                                       

Ставра Миленковић(учеснки Првог светског  рата 1914-1918)-СОЛУНАЦ:-Сретко(1935), Љупча. Сретко:-Јован(1956), Драге(1958). Љупча:-Власта, Никола(1959), Никола(1959), Бранко(1952). Јован:-Милош(1993) , Марија, Ана-удате почетком21.века. Драге:-Иван. Власта:-Перица.  Никола:-Тома(1974), Зоран (1976). Бранко:Бојан(1979)-ожењен крајем 20.века.                                                              

Запис:2012.г. с. Средор                                                                                           

Казивач: Верка Миленковић с.Средор; забележили: ученици петог разреда: Савић Милан и Ђикић   Никола с.Средор и наставник Мирослав Младеновић

                                            * * *                                                                                         

Родослов  презимена Ђикић (МАШЋЕВЦИ):                                          

Крсна слава:Свети Никола                                                                  

Родоначелник: Ђика                                            

Познат родослов:                                                                                                     

Ђика:-Урош, Наун. Урош:-Петар, Вида, Стана. Наун:-Драгутин, Радисов. Петар:-Лаза, Бошко, Благоја, Сима, Борко, Косара, Милева, Велко. Вида:-Мирјана, Гордана. Стана:-Славица, Илија, Мирјана. Драгутин:-Драгиња, Рода,  Чедомир, Лепосава(Лепка). Радисов:-Бошко, Јован, Миљока.

 Лаза Ђикић погинуо са 16 година када је 6.септембра 1944.године бомбардован Лесковац од савезника НОР-а-када је пошао као рабаџија  са запрежним  колима за кукуруз у Пусту реку.

Бошко:-Милица, Тиса,  Драгица, Зоран, Рада. Благоја:-Миле, Небојша. Сима.-Горан(1965), Слађа(1961), Снежана(1963). Борко:-Цветко, Горан. Косара:-Неша. Милева:-Драган(1969), Гордана, Велко:-  Срђан, Каја. Славица:-Богољуб, Петар. Илија:-Иван. Мирјана:-Аца. Горан(1965)-  Никола (2002), Јована(1996).                                                

Запис 2012.г.село Средор.                                                                                       

Казивач Симон  Ђикић(1934) село Средор                                                    

Забележили: ученици петог разреда :Никола Ђикић , Милан Савић село Средор и наставник математике Мирослав Младеновић, локални етнолог Власотинце

*  * *

Порекло презимена  Цветковић(ЦВЕТКОВЦИ):                                    

Родоначелник: Микаил                                                                                           

Крсна слава:Свети Никола  (били „нововерци“)                                               

Познат родослов:                                                                                                  

Микаил:-Никола (био  кмет у времену владавине Турака), Сима. Никола:-Драгољуб, Душан, Петар. Сима:-Борко, Славица, Борко(1939):-Драгољуб-Слободан. Душан:-Живка. Петар:-Јасмина. Борко:-Горан (1969). Славица:-Неша. Слободан:Саша(1972). Живка: -Славиша. Јасмина није удата. Горан_Милош(1991). Саша:-Маријан(1995), Аца(1994).  Један од Дветковића се призетио у село Ломница.                                                                                                                        

Били познати сточари-три пута „иљадили“ са овцама.                                     

Запис: 2012.г. село Средор                                                                               

Забележили од старијих људи села: ученици петог разреда  из село Средор и наставник Мирослав Младеновић                                                                                                   

                           * * *

АУТОР: Сарадник портала Порекло Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар, 20. јануара 2013. године, Власотинце, Јабланички округ, југ Србије

ИЗВОРИ:

[1] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “ Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[2] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ  Из рукописа: „Печалник (приче, легенде и предања из власотиначкога краја)“, 2012.г., Власотинце

[3] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Народне умотворевине из власотиначкога краја (Народни обичаји и веровања), 2009.г., Власотинце

[4] Казивачи из село Средор, општина Власотинце:-  баба Риска Станојевић(око 1875.г.), Војислав Ицић (1910) и Стана (Јовановић Ицић(1910), Симон Ђикић (1934), Сретен Миленковић (1934.г.),  Драгољуб Арсић (1939), Живко Ицић рођен 1949.годинеи Градимир Арсић (1964), село Средор, Савић Стеван(1949).

 [5] Забележили: Мирослав Младеновић(1948), локални етнолог и историчар и наставник математике ОШ “Браћа Миленковић” с. Шишава-Ломница СО Власотинце(бележио:од 1970-2012.г), ученици из село Средор: Тања Арсић (пети разред, 2008.г.), Јована Ђикић (пети разред, 2008. г.), Марија Миленковић (пети разред, 2008. г.),Милош Мишић (уч. осмог разреда, 2008.г.), Алескандар Ђорђевић (шести разред, 2007.г.).Никола и Иван Ђикић уч. петог разреда, 2012.г,Савић Милан уч. петог разреда, 2012.године.

 

 


Коментари (7)

  • zaklina

    60 posto netacne informiciji i napisali ih

    ispravite to!

    Одговори
    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Ко то (зло)употребљава име Жаклина из Средора, јер су њих неколико биле моје ученице у школи; а и та деца су одрастала поред мене у село Средор-јер сам по родбинској линији од 1972.године везан за село и у њему сам породично имао веома лепе успомене. Нажалост данас(сем неколико породица) све се иселило из села.
      Онај ко овако лупета вез доказа, само може да себе исмеје испред јавности села Средор и целе околине. Наставник.М.М

      Одговори
  • Lazar Savic

    Ima mnogo netacnih informacija na raspolaganju sam ono sto znam da se ispravi pozdrav svim Sredorcima

    Одговори
    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Лазаре, ако знаш више него што је овде у запису ти овде упиши а ми ћемо ако је то тачно(лако је проверити за село Средор са моје стране)-одмах то додати у тексту ПОРЕКЛА када се буде писала књига. Аутор:М.М(2017.Власотинце).

      Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    УРЕДНИКУ САЈТА ПОРЕКЛО:
    Поштовани,
    Убаците овај део ПОРЕКЛА РОДОСЛОВА-порекла ових фамилија за село Средор (Власотинце)
    С поштовањем
    АУТОР
    12.март 2017.г. Власотинце, Србија

    НАПОМЕНА:
    Испод овог тескта:“ Порекло презимена: Цветановић (иста фамилија-Лазаревићи), Милошевић, Лазаревић”( http://www.poreklo.rs/2013/01/13/poreklo-prezimena-selo-sredor-vlasotince/)

    ДОДАТИ ОВО:

    *

    ПОРЕКЛО презимена: Вељковић, Цветановић, Лазаревић и Мишић (село Средор, општина Власотинце)

    Родоначелник рода је Вељко (Велко) из село Дарковца (Црна Трава).
    Међу првим дољеницима ДУНЂЕРИМА) у Црној Трави су били македонци, па је од њих и тај занат неимарства стигао у ове крајеве у власинском крају и у Црној Трави. Па је тако на основу његовог сина ЗДЕНО(„Превод“ македонски-српски:-македонска реч иста као и српска реч)-могла да се лингвистички „открије“ македонско име и порекло рода и на основу имена родоначелника и његових потомака.

    Два сина :ЗДЕНО (пише на споменику у средорском гробљу)-од кога је род:ЛАЗАРЕВИЋИ и ЦВЕТАНОВИЋИ и од другог сина је род МИШИНЦИ-Мишићи(Милош-Миша брат од стрица ЦВЕТАНУ, односно братанац на ЗДЕНА; име оца непознато).

    Према истраживању Вељко (Велко) је био предходно насељен у село Јаковљево из Македоније, радио код турског бега као слуга, потом изгледа да је као дунђер се један део рода преселио у село Дарковце, а одатле расељавање је трајало наниже у власотиначком крају.

    У селу Јаковљеву и на почетку 21 века тај род ВЕЉКОВИЋА(са крсном славом Св. Ааранђеловдан има већи број домаћинства који су устали да живе на село са породицама).

    Насељвање Вељковића било је и у селима: Доњем Дејану и Крушевици у власотиначком крају(поред села Средора).

    Деда Димитрије Цветановић (1894-1960) је причао свом унуку Николи(1946) када су 1900 године у Мишински рид правили племњу рођаци из село Дарковце(Црна Трава).
    Његов деда Цветан према тадашњим мајсторима се ословљавао са „рођаче“.
    Дакле, Цветан Вељковић се доселио из Црне Траве (брат од стрица Милоша-Миша-Мишинци-Мишићи).

    Предпоставка је да је ЗДЕНО погинуо у рату са Турцима, па је ЦВЕТАН као дечак усвојен код стрица МИЛОША, што се вероватно са бежанијама догађало после устаничких побуна у овом крају противу Турака.

    Један од рођака је испричао и једну причу да постоји могућност да је чукундеда Цветан посињен у род Мишинци и да је као дечак био веома мучен.
    Но, на основу истраживања потомака и читања на спомемицима у средорачком гробљу(где је постојала и стара црква која је пребачена у село Конопница-припала конопничкој цркви); село Средор је старије насеље, где је засељено са десне стране на коси шумовитог дела села Ломнице, да би после“убиства“ Турчина, су морали да „пребегну преко реке“ у павитњак (средорек)-где је и село засељено, да би се касније село настанило са кућама а стаје и колибе су остале на планинским висовима побрђа према селиама:Липовица, Гуњетина, Црна Бара и Горња Ломница. Један део махала је остао са кућама поред својих колиба и стаја за стоку.

    Крсна слава је АРАНЂЕЛОВДАН (21 новембар

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: Вељковић, Цветановић, Лазаревић и Мишић

    Познат је овакав родослов:

    Вељко (Велко) –Здено-Цветан(рано остао без оца, стричви га чували и малтретирали пуно) Вељковић (1840-1912.г.)

    Цветан Вељковић (1840-1912)-Аница (из с. Крајинце-Лесковац):- Лазар Вељковић (Цветановић)-рођен 1866 године а погинуо у Првом светском рату(ВЕЛИКОМ РАТУ) 1916.године на Солунском фронту (на спомен обекежју написана два презимена:Вељковић и Цветановић). Имао је 12 деце.

    Лазар Вељковић (1866-1916)-Стана (умрла 1929.г из рода Митић с. Средор, сестра Кристе Митића из Средора):

    РОДОСЛОВ презимена ЦВЕТАНОВИАЋА:
    Цветан-Аница:-Лазар Вељковић-Стана:

    – 1) Атанас Цветановић (1885-1916, погинуо на Солунском фронту). Имао ћерку Наталију која се удала за Тозу(Светозара)-кафеџију у село Крушевица(Ливађе-доселио се у махалу Власина поред пута у село Крушевица и држао мејану);

    2) син Душан Цветановић (био у заробљеништву 1914-1918 у Мађарској;

    3) Димитрије Цветановић (1894-1960):-Илија Лазаревић(1922)-Стана(1929)

    4) син непознатог имена живео 10-12 година(умро);

    5) Бошко Цветановић (1904-1974, живео у Ратково(насељеници-колонисти после Другог светског рата) код Оџака).
    Бошко Цветановић (1904-1974):-синови:
    (1) Милорад Цветановић- Мица (Ицић, с.Средор):-Александар и Анкцица,
    (2) Благоје Цветановић:-синови: Зоран(1961-2007.г.)., убијен 2007.г. у судници као општински судија у Оџацима и Горан.
    Судија Зоран Цветановић је у општинском суду у Оџацима радио 19 година. Иза њега су остале две кћери. Јуче ујутру је својим колегама рекао да је млађој данас рођендан, а старија је матурирала и спрема се да упише Правни факултет. Живе у Раткову(колонисти послеДругог светског рата) код Оџака.
    6) Владимир (Тихомир) Цветановић-1907-1963.г. Стана (мајка Владимира) и Атанасова жена ( снајка) се породе у исто време свекрва и снајка са два мушка детета: Владимир(Тихомир). Тихомир је био од свекрве а Влдимир од снајке дете.
    Од снајке умре мушко дете. Поп „посмрти“ Тихомира(живог) а „оживи“ Владимира (мртвог).
    Па је тако створена велика невоља око имена.
    Па тако је један човек
    Од Цветановића имао два имена:“посмртно“ живог човека у име: Тихомр(Дикомир) и „мртвог“ човека у „живог“ на име Владимир. Било је невоље око служења војног рока.

    и још 6(шест ћерки).

    РОДОСЛОВ презимена ЛАЗАРЕВИЋ:
    Цветан-Аница:-Лазар Вељковић-Стана
    Лазар Вељковић (1866-1916)-Стана (умрла 1929.г из рода Митић с. Средор, сестра Кристе Митића из Средора):-Димитрије Цветановић (1884-1963)-Јелица (Станковић, с. Липовица):-Илија Лазаревић (1922-2002.г).

    Илија Лазаревић(1922-2002.г.)- Јелика (девојачко Живковић, с. Личје, 1927-2014.г):- Никола Лазаревић (1946), Зора (1947.г., удата у с. Шишава у Миљковић), Милева (1949., удата у с. Шишава у Милановић), Витомир (1950), Сретен (1953)-сви по презимену Лазаревић.

    Никола Лазаревић (1946)-Мирослава:-Драган (1978) и Драгана (1971). Живе у Ваљево.
    Витомир Лазаревић (1950)- Мирјана (1957):-Сана (1983). Живе у Власотинце.
    Сретен Лазаревић-Ковиљка (с.Гуњетина, Ђорђевић, 1955.г.):-имају два детета рођена. 1976(Наташа) и 1982.године. живе у Власотинце.

    Запис фебруар 2017.г. село. Средор, општина Власотинце
    Казивач: Никола Лазаревић (1946) с. Средор, Власотинце
    Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац етнограф, Власотинце, Србија
    *

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    ДОПУНА порекла фамилија за село Средор (Власотинце) Отпад
    Miroslav B Mladenovic Mirac 12. март 2017. 15:56
    Коме: Jovica Krtinic , miracyu@gmail.com
    Одговори | Одговори свима | Проследи | Одштампај | Прикажи оригинал
    УРЕДНИКУ САЈТА ПОРЕКЛО:
    Поштовани,
    Убаците овај део ПОРЕКЛА РОДОСЛОВА-порекла ових фамилија за село
    Средор (Власотинце)
    С поштовањем
    АУТОР
    12.март 2017.г. Власотинце, Србија

    НАПОМЕНА:
    Испод овог тескта:“ Порекло презимена: Цветановић (иста
    фамилија-Лазаревићи), Милошевић, Лазаревић”(
    http://www.poreklo.rs/2013/01/13/poreklo-prezimena-selo-sredor-vlasotince/)

    ДОДАТИ ОВО:

    *

    ПОРЕКЛО презимена: Вељковић, Цветановић, Лазаревић и Мишић (село
    Средор, општина Власотинце)

    Родоначелник рода је Вељко (Велко) из село Дарковца (Црна Трава).
    Међу првим дољеницима ДУНЂЕРИМА) у Црној Трави су били македонци, па
    је од њих и тај занат неимарства стигао у ове крајеве у власинском
    крају и у Црној Трави. Па је тако на основу његовог сина
    ЗДЕНО(„Превод“ македонски-српски:-македонска реч иста као и српска
    реч)-могла да се лингвистички „открије“ македонско име и порекло рода
    и на основу имена родоначелника и његових потомака.

    Два сина :ЗДЕНО (пише на споменику у средорском гробљу)-од кога је
    род:ЛАЗАРЕВИЋИ и ЦВЕТАНОВИЋИ и од другог сина је род
    МИШИНЦИ-Мишићи(Милош-Миша брат од стрица ЦВЕТАНУ, односно братанац на
    ЗДЕНА; име оца непознато).

    Према истраживању Вељко (Велко) је био предходно насељен у село
    Јаковљево из Македоније, радио код турског бега као слуга, потом
    изгледа да је као дунђер се један део рода преселио у село Дарковце,
    а одатле расељавање је трајало наниже у власотиначком крају.

    У селу Јаковљеву и на почетку 21 века тај род ВЕЉКОВИЋА(са крсном
    славом Св. Ааранђеловдан има већи број домаћинства који су устали да
    живе на село са породицама).

    Насељвање Вељковића било је и у селима: Доњем Дејану и Крушевици у
    власотиначком крају(поред села Средора).

    Деда Димитрије Цветановић (1894-1960) је причао свом унуку
    Николи(1946) када су 1900 године у Мишински рид правили племњу рођаци
    из село Дарковце(Црна Трава).
    Његов деда Цветан према тадашњим мајсторима се ословљавао са „рођаче“.
    Дакле, Цветан Вељковић се доселио из Црне Траве (брат од стрица
    Милоша-Миша-Мишинци-Мишићи).

    Предпоставка је да је ЗДЕНО погинуо у рату са Турцима, па је ЦВЕТАН
    као дечак усвојен код стрица МИЛОША, што се вероватно са бежанијама
    догађало после устаничких побуна у овом крају противу Турака.

    Један од рођака је испричао и једну причу да постоји могућност да је
    чукундеда Цветан посињен у род Мишинци и да је као дечак био веома
    мучен.
    Но, на основу истраживања потомака и читања на спомемицима у
    средорачком гробљу(где је постојала и стара црква која је пребачена у
    село Конопница-припала конопничкој цркви); село Средор је старије
    насеље, где је засељено са десне стране на коси шумовитог дела села
    Ломнице, да би после“убиства“ Турчина, су морали да „пребегну преко
    реке“ у павитњак (средорек)-где је и село засељено, да би се касније
    село настанило са кућама а стаје и колибе су остале на планинским
    висовима побрђа према селиама:Липовица, Гуњетина, Црна Бара и Горња
    Ломница. Један део махала је остао са кућама поред својих колиба и
    стаја за стоку.

    Крсна слава је АРАНЂЕЛОВДАН (21 новембар

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: Вељковић, Цветановић, Лазаревић и Мишић

    Познат је овакав родослов:

    Вељко (Велко) –Здено-Цветан(рано остао без оца, стричви га чували и
    малтретирали пуно) Вељковић (1840-1912.г.)

    Цветан Вељковић (1840-1912)-Аница (из с. Крајинце-Лесковац):- Лазар
    Вељковић (Цветановић)-рођен 1866 године а погинуо у Првом светском
    рату(ВЕЛИКОМ РАТУ) 1916.године на Солунском фронту (на спомен обекежју
    написана два презимена:Вељковић и Цветановић). Имао је 12 деце.

    Лазар Вељковић (1866-1916)-Стана (умрла 1929.г из рода Митић с.
    Средор, сестра Кристе Митића из Средора):

    РОДОСЛОВ презимена ЦВЕТАНОВИАЋА:
    Цветан-Аница:-Лазар Вељковић-Стана:

    – 1) Атанас Цветановић (1885-1916, погинуо на Солунском фронту). Имао
    ћерку Наталију која се удала за Тозу(Светозара)-кафеџију у село
    Крушевица(Ливађе-доселио се у махалу Власина поред пута у село
    Крушевица и држао мејану);

    2) син Душан Цветановић (био у заробљеништву 1914-1918 у Мађарској;

    3) Димитрије Цветановић (1894-1960):-Илија Лазаревић(1922)-Стана(1929)

    4) син непознатог имена живео 10-12 година(умро);

    5) Бошко Цветановић (1904-1974, живео у Ратково(насељеници-колонисти
    после Другог светског рата) код Оџака).
    Бошко Цветановић (1904-1974):-синови:
    (1) Милорад Цветановић- Мица (Ицић, с.Средор):-Александар и Анкцица,
    (2) Благоје Цветановић:-синови: Зоран(1961-2007.г.)., убијен 2007.г. у
    судници као општински судија у Оџацима и Горан.
    Судија Зоран Цветановић је у општинском суду у Оџацима радио 19
    година. Иза њега су остале две кћери. Јуче ујутру је својим колегама
    рекао да је млађој данас рођендан, а старија је матурирала и спрема се
    да упише Правни факултет. Живе у Раткову(колонисти послеДругог
    светског рата) код Оџака.
    6) Владимир (Тихомир) Цветановић-1907-1963.г. Стана (мајка Владимира)
    и Атанасова жена ( снајка) се породе у исто време свекрва и снајка са
    два мушка детета: Владимир(Тихомир). Тихомир је био од свекрве а
    Влдимир од снајке дете.
    Од снајке умре мушко дете. Поп „посмрти“ Тихомира(живог) а „оживи“
    Владимира (мртвог).
    Па је тако створена велика невоља око имена.
    Па тако је један човек
    Од Цветановића имао два имена:“посмртно“ живог човека у име:
    Тихомр(Дикомир) и „мртвог“ човека у „живог“ на име Владимир. Било је
    невоље око служења војног рока.

    и још 6(шест ћерки).

    РОДОСЛОВ презимена ЛАЗАРЕВИЋ:
    Цветан-Аница:-Лазар Вељковић-Стана
    Лазар Вељковић (1866-1916)-Стана (умрла 1929.г из рода Митић с.
    Средор, сестра Кристе Митића из Средора):-Димитрије Цветановић
    (1884-1963)-Јелица (Станковић, с. Липовица):-Илија Лазаревић
    (1922-2002.г).

    Илија Лазаревић(1922-2002.г.)- Јелика (девојачко Живковић, с. Личје,
    1927-2014.г):- Никола Лазаревић (1946), Зора (1947.г., удата у с.
    Шишава у Миљковић), Милева (1949., удата у с. Шишава у Милановић),
    Витомир (1950), Сретен (1953)-сви по презимену Лазаревић.

    Никола Лазаревић (1946)-Мирослава:-Драган (1978) и Драгана (1971).
    Живе у Ваљево.
    Витомир Лазаревић (1950)- Мирјана (1957):-Сана (1983). Живе у Власотинце.
    Сретен Лазаревић-Ковиљка (с.Гуњетина, Ђорђевић, 1955.г.):-имају два
    детета рођена. 1976(Наташа) и 1982.године. живе у Власотинце.

    Запис фебруар 2017.г. село. Средор, општина Власотинце
    Казивач: Никола Лазаревић (1946) с. Средор, Власотинце
    Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац етнограф, Власотинце, Србија
    *

    Одговори | Одговори свима | Проследи | Одштампај | Прикажи оригинал

    Одговори
  • Miroslav B Mladenoviç Mirac

    https://www.poreklo.rs/2013/01/13/poreklo-prezimena-selo-sredor-vlasotince/
    Poreklo roda ICIĆ od parababe ICKE MILENKA.
    Познат родослов::-
    Миленко:- Васиљко (стрељан 1915.г).
    Васиљко-Јанинка: Војислав (1910), Перса (1913).

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top