26. децембра 1968. – У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово.
Ево како су гласили амандмани којима је прокрчен пут тежњама албанских сепаратиста:
УСТАВНИ АМАНДМАН VII
Социјалистичку Федеративну Републику Југославију сачињавају: Социјалистичка Република Босна и Херцеговина, Социјалистичка Република Македонија, Социјалистичка Република Словенија, Социјалистичка Република Србија са Социјалистичком Аутономном Покрајином Војводином и Социјалистичком Аутономном Покрајином Косовом које су у њеном саставу, Социјалистичка Република Хрватска и Социјалистичка Република Црна Гора.
Овим амандманом замењује се одредба члана 2. став 1. Устава.
УСТАВНИ АМАНДМАН XVIII
1. Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина и Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово настале су у заједничкој борби народа и народности Југославије у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији и, на основу слободно изражене воље становништва — народа и народности покрајина и федералне Србије, удружиле су се у Социјалистичку Републику Србију у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
2. Аутономне покрајине су социјалистичке демократске друштвено-политичке заједнице са посебним националним саставом и другим особеностима, у којима радни народ остварује друштвено самоуправљање, уређује покрајинским законима и другим прописима друштвене односе, обезбеђује уставност и законитост, усмерава развитак привреде и друштвених служби, организује органе власти и самоуправљања, обезбеђује равноправност народа и народности, стара се о припремању и организовању одбране земље и о заштити Уставом утврђеног поретка и врши друге послове од заједничког интереса за политички, привредни и културни живот и развитак покрајине, — осим послова од интереса за републику као целими који се утврђују републичким уставом.
Права и дужности аутономне покрајине утврђују се покрајинским уставним законом у складу са начелима Устава Југославије и са републичким уставом.
За вршење задатака и послова из области Уставом утврђених искључивих права и дужности федерације, на територијама аутономних покрајина одговорне су и аутономне покрајине у оквиру својих права и дужности, утврђених у складу са уставом.
Федерација штити Уставом утврђена права и дужности аутономних покрајина.
У случају несагласности савезног закона и закона покрајине, до одлуке Уставног суда Југославије примењује се савезни закон.
3. Територија аутономне покрајине не може се мењати без сагласности скупштине аутономне покрајине.
4. Аутономна покрајина има врховни суд и друге правосудне органе. Врховни суд покрајине врши за територију покрајине права и дужности републичког врховног суда. Начин обезбеђивања јединствене примене закона од стране врховног суда покрајине и врховног суда републике утврђује се у складу са републичким уставом.
Покрајинска скупштина има право да пред Уставним судом Југославије покреће поступак за оцењивање уставности и законитости. Исто право има покрајинско извршно веће, осим у погледу оцењивања уставности и законитости покрајинских закона…
УСТАВНИ АМАНДМАН XIX
1. У Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији народи и народности су равноправни. . .
2. Ради остваривања равноправности народа и народности, законом и статутом друштвено-политичке заједнице и општим актима радних и других организација обезбеђује се примена равноправности језика и писама народа и народности на подручјима на којима живе поједине народности, и утврђују се начин и услови њихове примене,
3. Припадници народности имају, у складу са уставом републике и са законом, право на употребу свог језика у остваривању својих права и дужности, као и у поступку пред државним органима и организацијама које врше јавна овлашћења.
ИЗВОР: Службени лист СФРЈ, бр. 55/1968.
Коментари (0)