Poreklo prezimena, selo Suvi Do (Lipljan)

Poreklo stanovništva sela Suvodol (zvanično Suvi Do), opština Lipljan (Kosovo i Metohija). Prema studiji „Kosovo“ Atanasija Uroševića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo je u ravnici, u tzv. Širokom polju. Sadašnji glavni deo sela je pored same kosovske železničke pruge, na 2 km severno i severozapadno od Lipljana, a kuće manjeg dela sela su skoro na dvostruko kraćem rastojanju od Lipljana. Južnom stranom kolonije pruća se korito potoka Suvi Do, po kome je selo dobilo ime.

Selo ima dva dela. Veći deo sela čini kolonija (na istočnoj strani) i neke arbanaške kuće (na zapadnoj strani). Na zapadnoj strani je bila i kula čifličkog gospodara, koje je porušena 1912. Kuće stočara Ašana su na pola kilometra prema Lipljanu. U oba odvojena seoska dela kuće su zbijene. Delovi sela nemaju posebna imena.

Selo se kao Souhodol pominje u Gračaničkoj povelji kralja Milutina iz 1321. Krajem 18. veka je selo kao čiflik obnovio “Crni beg” iz Prištine. Nešto docnije su tu na kupovinu preselio jedan arbanaški rod sa Robovačkih Pojata, pa je i on držao čifčije. Ali, od obnavljanja sela čifčije su u njemu bili samo Arbanasi.

Rodovi:

Nuhović (1 k.), od fisa Krasnića. Doseljen krajem 18. veka iz Skadarske Malesije.

Ašan (5 k.), od fisa Sopa. Preselio se od istoimenog roda u Robovačkim Pojatama oko 1820, ali su tu bili samo na zimovanju sa stokom, jer su leto provodili na Korabu. Porodice su iz Novog Sela u Topojanu (kod Ljume) doveli tek 1915.

Guncat (1 k.) od fisa Gaša. Doseljen iz Guncata (Podrima) oko 1870.

Bregovin (2 k.) od fisa Tsača. Muhadžir je iz 1878. iz Bregovine (Toplica).

Bajramović (1 k.) od fisa Bitiča. Doselio se oko 1900. iz Merene (Drenica) za čifčiju.

Srbi muslimani:

Hadžovići (2 k.) Kao muhadžiri se 1878. iselili iz varošice Kolašina (Crna Gora) po njenom oslobođenju i nastanili se u Bijelom Polju, gde su bili čifčije. Posle nekoliko godina prešli u okolinu Sjenice. Krenuvši 1912. dublje u Tursku, zatekli se na Kosovu u balkanskom ratu i začifliče se u Suvom Dolu.

Kolonisti:

od Bosanskog Petrovca: Krtinići (6 k.), Dukići (5 k.), Balabanovići (4 k.), Radakovići (1 k.), Drljača (1 k.), Romić (2 k.), Filipović (2 k.), Šarac (2 k.), Radošević (3 k.), Brkljač (1 k.), Dautović (1 k.), Vignjević (1 k.), Ožegović (3 k.), Labus (2 k.), Petrović (1 k.), Mirković (1 k.), Ružić (1 k.);

Od Foče: Mijanović (1 k.).

Od Bileće: Milićevići (12 k.), Dželetovići (4 k.), Ilići (5 k.), Vujević (1 k.), Grbušić (1 k.), Mišević (1 k.), Jokanović (1 k.), Bajčetić (1 k.), Samardžić (3 k.), Zvijer (1 k.), Dendići (3 k.), Milidragović (1 k.), Sikimić (1 k.), Šarenac (1 k.), Lečić (1 k.).

Od Trebinja: Radović (1 k.), Milanović (1 k.), Tomašević (1 k.), Tarajlo (1 k.);

Od Ljubinja: Došlić (1 k.);

Od Karlovca (Hrvatska): Papići (3 k.);

Iz Like: 

a) iz Zrmanje: Sučević (2 k.), Đalić (1 k.), Zaklan (1 k.), Krnjajić (1 k.), Kričković (1 k.), Čanković (1 k.)

b) iz Udbine: Kosanović (1 k.)

v) iz Gospića: Obradović (1 k.)

g) iz Lapca: Došen (2 k.) i Medić (3 k.);

Iz Boke: Gunjajević (1 k.), Lalošević (2 k.);

Iz Cuca: Krivokapić (1 k.);

Iz Njeguša: Duda (1 k.);

Od Nikšića: Mitrović (1 k.), Đalić (1 k.);

Od Danilovgrada: Gašovići (3 k.), Nešovići (2 k.), Jovovići ( 1 k.), Bešići (1 k.). Ovaj poslednji doseljen iz Jablanice, gde je živeo 12 godina;

Iz Banata: Piperski (1 k.).

Svi su kolonisti doseljeni od 1920-1923.

IZVOR: SANU, Srpski etnografski zbornik, knjiga LXXVIII, Odeljenje društvenih nauka, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 39, ATANASIJE UROŠEVIĆ: KOSOVO, IU “Naučno delo“, Beograd, 1965. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić