Порекло презимена, село Ба (Љиг)

Порекло становништва села Ба, општина Љиг. Стање из 1907. године, према студији ”КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА”, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Село Бах (данас Ба) је у суподини Сувобора, на обема обалам реке Љига, који извире у овом селу. Љиг избија из пећине врелом. Башани имају доста земље, али немају за кукурузе, с тога слазе у доња љишка села и тамо закупљују имања, те на њима сеју кукуруз и исхрањују с пролећа своју стоку.

Шума је од лиснатог дрвета, а има је у изобиљу.

Бах је село особеног типа, каквога нема на Балканском полуострву. Бах је село речног типа. Уз куће су мале окућнице, врло блиске, само оградама и малим окућницама растављене. Сав Бах није речно насеље, него и насеље разбијеног типа. Тако Речани су башког, речног типа, а Брђани старовлашког, докле Грађеник чини прелаз између једног и другог.

У Речанима су ове породице: Лазићи, Аћимовићи, Милинковићи, Живановићи, Миловановићи, Веловуловићи (Милисављевићи), Рајнићи, Новаковићи, Драгојевићи, Миљићи (Урошевићи), Лазарићи, Матијевићи и Илићи.

Брђани су: Ђурђевићи и Степановићи.

На Грађенику су: Поповићи, Поповићи (други), Цвијовићи (Филиповићи), Илићи, Танасијевићи, Топаловићи, Петровићи и Пантелићи.

Бах је према извршеном попису од 1735. год., као село рудничког дистрикта, имао 8 домова. Према попису од 1866. год.: 54 дома са 408 становника….докле према најновијем попису од 1900. год.: 96 домова са 672 становника.

Бах је саставни део башке општине у окр. рудничком, срезу таковском.

За име селу везана је ова народна прича: некакав богат властелин из доба немањићског, прича се, зидао је усти мах 3 цркве: Маркову цркву, Степање и башку. На сва три места од једанпут отпочет је рад, свуда су бии настојници учени људи, кји су роководили послом јер се властелин није нигде непосредно мешао. Једнога дана реши да обиђе сва три места и да прегледа започете радове. У Марковој цркви и Степању допадну му се започети рдови и нареди да се послови продуже до краја, а кад је дошаоу Бах, тада му се ништа не допадне, те нареди да се посао прекине, настојник отпусти и радници исплате и радтерају. Кад се властелин враћао својој кући, је рекао: ”Ба, ба, овде не иде како треба”, па је кажу од туда и дошло име селу. И данас Башанин кад ово прича, додаће: ”Па Бах и не може се свакоме допасти!”.

При извору реке Љига, на 52 м од уста пећине,…налази се стара башка црква, која је данас оправљена и сва од камена. Оваква је црква од 1873. Године, а оправили су је сами сељаци о свом трошку, мада не ради преко целе године, осим извесних одређених дана. За ову цркву народно предање вели да је из велике давнине, ”из немањићског доба”. Она је у турско доба више пута паљена, а међу запаљеним црквама ваљевског округа од стране Махмуд – Паше Бушатлије, помиње се и црква у Баху. Под Рујевцем, с источне стране, близу данашњих кућа, налази се неко место, које се зове Згариште. По народном предању овде су биле велике топионице и зграде за становање рударског особља, као и зграде за смештај прерађене и сирове руде. Мало ниже овог места налазе се Кућишта, на којима по предањима била су насеља рударских раденика.

 

Порекло становнштва и оснивање села

За Бах се прича да је село из велике давнине. Старост села Баха утврђена је непобитним доказима на близу 200 година. Истина у списку села од 1738. год. нема Баха, али постоји на карити из тога времена, које је Лангер (Langer) публиковао уз своју расправу. Бах се помиње међу селима потученим градом у јулу 1719. год., где се пише Paah.

У народном предању постоји мишљење да су ово село основале многе некакве породице, туђе народности и вере, по занимању рудари. Ништа изблилже не зна се о овим породицама, зна се само то, да су овде биле докле нису ови крајеви потпали под Турке, па су отеране и исељене у угарске земље, а њихове куће и зграде попаљене и порушене. Како су онда биле порушене све сеоске куће и село било расељено, онда су одмах нагрнуле друге породице и населиле село.иако је то било давно, ипак су још свеже успомене о досељењу и из суседног рудничког села Ивановаца. Прича се да су прешле само три породице, које су биле задружне и прво се населиле у Љигу, испод Скока. По предању, ово досељење пада у почетку 16. столећа. Представници ових породица јесу данашњи:

• ЛАЗИЋИ (СТЕПАНОВИЋИ)
• РАЈНИЋИ,

а са њима су у сродству: Аћимовићи, Милинковићи, Танасијевићи, Топаловићи, Петровићи, Пантелићи, Живановићи, Миловановићи, Речани Илићи, Веловуловићи, Новаковићи, Драгојевићи, Миљићи, Лазарићи и Матијевићи. Сви су првобитно били на реци, па су се неки због тескобе преместили. Њих је у селу 78 домова, славе Светог Арханђела.

• ПОПОВИЋ (2 к) – кад су у почетку 17. Века били оправили цркву, нису имали попа, већ отишли тражити га. Прича се да су нашли некаквог залуталог попа у рудничкој нахији и довели га да им попује. Од овог попа доводе порекло данашњи Поповићи у Б. Реци, Старом Влаху и овде; славе Св. Николу.
• ПОПОВИЋИ (6 к) – доселили су се из села Штитова у Старом Влаху, и њихов предак доселио се као поп; славе Св. Арханђела.
• ЂУРЂЕВИЋИ и ЦВИЈОВИЋИ – досељени су из Сељана у Полимљу, а доселили су се кад и Поповићи, заједно с њима, покренута другом сеобом нашег народа. Ђурђевића има данас 3 задружне куће и славе Св. Николу, а Цвијовића 3 куће и славе Св. Стевана.
• ИЛИЋИ – досељени кад и Ђурђевићи и Цвијовићи; предак се досели из Трудова у Ст. Влаху; њих је данас на Грађенику 3 куће, славе Св. Николу.

У Баху је данас 95 домова од 6 породица.

Башани се занимају земљорадњом, сточарством и воћарством. Башани се не селе из свога села.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА”, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић