15. децембра 1997. – Умро књижевник Борисав Михајловић Михиз.
Рођен је 17. октобра 1922. у Иригу. Његов отац Гојко Михајловић био је свештеник и епархијски администратор. Његова мајка Вукосава (дев. Јефтић) је била родом из Лединаца. Осим Борислава Гојко и Вукосава су имали и ћерке Екатарину и Веру. Његови Михајловићи славе Светог Јована.
Михиз је од првог разреда школе становао у интернату који су звали Свештенички конвикт. Њихов питомац био је осам година. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а Филозофски факултет у Београду. Био је асистент у Вуковом и Доситејевом музеју, књижевни критичар НИН-а, управник библиотеке Матице српске у Новом Саду, сарадник Политике, уметнички директор “Авала филма” и уметнички саветник Атељеа 212, све до одласка у пензију.
Михиз је један од најистакнутијих српских критичара и есејиста, писац изузетног надахнућа и речитости. У књижевности се јавио књигом поезије Песме, 1947, а затим су следили: Огледи, Од истог читаоца, Књижевни разговори, Портрети, Аутобиографија о другима 1- 2 и Казивања и указивања. Бавио се и драматизацијом Домановићеве Страдије, Нушићеве Аутобиографије, Лопова Леонида Леонова и романа Дервиш и смрт Меше Селимовића. На изузетан пријем код публике и критике наишле су његове драме Бановић Страхиња и Командант Сајлер.
Био је ожењен Милицом (дев. Риђевац), чији су родитељи били Станко Риђевац (из околине Стопање) и Катарина (дев. Пихлер). Из брака Борислава и Милице родила се ћерка Мила.
ИЗВОР: Радован Поповић, “Михиз, одгонетање једног живота (Службени гласник, 2011), РТС
28. јул 2022. у 08:49
Војислав
Михиз – барометар књижевног укуса
https://p-portal.net/mihiz-barometar-knjizevnog-ukusa/