Порекло презимена Сарапа

14. децембар 2012.

коментара: 6

О настанку презимена Сарапа

– основа: хипокористик Сарапа од рум. sara apă »онај који соли воду« [1]

Први помен презимена на Банији

– 1751. потврђено на Банији (Szarapa); крајишник Милосав Сарапа [2]

Презиме Сарапа у црквеним књигама

 – презиме Сарапа је потврђено у црквеним књигама из 1831. и 1857. године.

1831. године се јавља у црквеној књизи парохије Класнић, а 1857. године у црквеној књизи парохије Брезово Поље.

– Сарапа, крсна слава Никољдан.

– Сарапа, крсна слава Никољдан; протопрезвитерат новоградишки, парохије Бодеграји и Рајић Доњи. [3]

Питомци, повјереници и послодавци

– на списку питомаца, повјереника и послодаваца Српског привредног друштва “Привредник” из Загреба помиње се више Сарапа. Девет питомаца и три повјереника. [4]

Жртве Другог свјетског рата

– на списку жртава Краљевине Југославије (1941-1945) налази се 25 Сарапа са Баније. [5]

Попис становништва СР Хрватске из 1948. године

– Сарапа:

1) Чавловица, Двор (1 кућа, 6 особа)

2) Дабрина, Глина (1 кућа, 9 особа)

3) Глина (3 куће, 4 особе)

4) Класнић Доњи, Глина (5 кућа, 17 особа)

5) Класнић Горњи, Глина (7 кућа, 26 особа; 1 особа без своје куће)

6) Равно Рашће, Глина (4 куће, 15 особа)

7) Сисак (1 кућа, 1 особа)

8)Влаховић, Глина (2 куће, 5 особа)

укупно: 24 куће, 84 особе [6]

Топоними

Сараповина (данас Подлугови, општина Сарајево, Средња Босна); братство Сарапи у племену Љуботињ – Божина Сарап око 1468. године бјежи из Сараповине у Зету и ступа у службу код Ивана Црнојевића, господара Зете. Његов син Бранко Сарап помиње се 1494. године у једној повељи Ђурђа Црнојевића, као властелин, а посље и као кнез Љуботиња. Сарапи се гранају на осам братстава, посталих од четири Бранкова сина. Сви славе Никољдан.

 

Литература:

[1] Др Велимир Михајловић, Име по заповести: императивни ономастикон српскохрватског језика, Београд, 1992.

[2] Др Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне крајине у XVIII. вијеку; Банска Крајина XVII-XVIII. вијек, књига 2, Београд, 1997.

[3] СПЦ, Црквене књиге крштених, вјенчаних и умрлих, 1831. 1857.; СПЦ, Шематизам Православне српске дијецезе Горњо-Карловачке, Панчево, 1883.; СПЦ, Шематизам Православне српске епархије Пакрачке, Пакрац, 1898.

[4] Српско привредно друштво “Привредник”, Списак питомаца, повјереника и послодаваца, Загреб, 1897-1946.;  www.privrednik.net

[5] Списак жртава Краљевине Југославије, 1941-1945; www.jasenovac.org; www.jadovno.com

[6] Др Валентин Путанец и Др Петар Шимуновић, Лексик презимена СР Хрватске, Загреб, 1976.

 

Приредио: Петар Демић, сарадник портала Порекло

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Dragan Sarapa

    Prezivam se Sarapa moja porodica takođe dolazi iz Banije tačnije iz Gline no mi ne slavimo Svetog Nikolu nego Svetog Jovana Кrstiteljа. Мožete mi objasnit kako je od Svetog Nikole došlo do Svetog Jovana?
    S poštovanjem zahvaljujem unapred Dragan Sarapa

    • Дејан

      Поздрав Драгане,

      На Банији су некада постојали Сарапи, који су дефинитивно дошли из Црне Горе, од Вукићевић-Сарапа. Да ли су Сарапе рођаци Сарапима, то је врло отворено питање, а лако би се могло утврдити генетским тестирањем. Да ли знате иједног Сарапу да се подрвргао генетском тестирању. Ја зна, да су се тројица потомака Јована Сарапа из Љуботиња, који живио у 16 в. тестирали и имају идентичне резултате, тако да нема сумње у тај профил са те стране.

      Дејан

  2. Петар M. Демић

    Поздрав, Драгане.
    Подаци о крсним славама су из Шематизма Православне српске дијецезе Горњо-Карловачке, из 1883. године. Ту су обрађена скоро сва презимена са простора Баније, Кордуна, Лике и Горског Котара. За Сарапе стоји само Никољдан као слава.
    Значи, 1883. године сви Сарапи на Банији славили су Никољдан.
    Занимљиво је да су 1898. године у Славонији Сарапи славили исто Никољдан.
    Исто тако, Никољдан слави и старо братство Сарапа у Црној Гори.
    Сарапи су се ширили по Банији из села Класнића (са њима сам род) и из Равног Рашћа.
    Честе су биле промјене крсних слава, ако би се неко приженио у другу кућу, обично је преузимао славу породице у коју се приженио.

    Поздрав, Петар.

  3. Нијсам сигуран да је презиме Сарапа истог коријена као и презиме Сарап.
    Ја сам Сарап, са Љуботиња, знам податак да је Бранко Сарап био властелин да двору Ивановом у 15. вијеку, и од њега се гранају три основна братства од којих и даље.
    Свакако мислим, да Бранков отац, односно да су његови преци, су изворни становци овог поднебља дакле, данашње Босне, но данашња наука, односно данашња средства која могу да се користе у науци, дају за право сваком становнику земље, да истражује његово поријекло до групе народа, ако не до јединке, од настанка свијета, Адама и Еве.

    • Дејан

      Поздрав рођаче,

      ја сам ево потомак Бранка и Божине Сарапа и има нас тројица, за које знам да смо радили генетске тестове и сви су они дали исти резултат. Наш посљедњи заједнички је предак је Јован Сарап, син Бранка Сарапа и резултат не показује да смо балканског поријекла, него германског. Наши преци су хиљадама година живјели у долини ријеке Рајне и били сасвим сигурно Франци прије хиљаду и више година. Како је наш предак дошао на Балкан је отворено питање.

      Срдачно.

      Дејан

  4. Небојша Бабић

    Бошко, мало више о вашим Сарапима, на:

    https://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/