На данашњи дан: Умро новинар Ђоко Вјештица

17. новембар 2012.

коментара: 0

17. новембра 2008. – Умро Ђоко Вјештица, новинар, један од оснивача радија “Студио Б” и иницијатор одржавања Београдског маратона.

Ђоко Вјештица рођен је 9. маја 1939. у Отрићу код Грачаца (Лика).

Новинарску каријеру почео је у листу „Борба“. Од 1971. године ради у Студију Б и један је од оснивача те радио-станице. Многи га памте као уредника и водитеља радио емисије Београдске разгледнице.

Добитник је многих награда и признања, међу којима награда „Светозар Марковић“, а 2005. године Удружење новинара Србије додељује му награду за животно дело.

На иницијативу Ђоке Вјештице 1988. године одржан је први „Београдски маратон“.

О животу и делу Ђоке Вјештице дирљиве речи написао је његов дугогодишњи колега у Студију Б Александар Аца Костић. Његов опроштај од Ђоке преносимо у целини:

Лаку ноћ вам жели Ђоко Вјештица

Скоро три деценије, почев од 1970. године, на радио станици Студио Б, од седам сати ујутру после инструментала „Pjaca grande” (том шпицом и данас почиње емисија „Београдска разгледница”) чуо се одсечан баршунаст глас: „Драги слушаоци, добро јутро вам жели Ђоко Вјештица”.

Ђоко Вјештица је умро у 69. години, у понедељак 17. новембра и по изричитој жељи сахрањен је у кругу најуже породице, у четвртак 20. новембра. Пред смрт, рекао је супрузи Нади да не жели никакве комеморације и славоспеве, поготову не у Студију Б!? Претпостављам зашто је то рекао, али то сада више није важно.

Студио Б је, у оквиру редакције „Борбе”, почео емитовање програма 1. априла 1970. Оснивач и први директор Студија Б спољнополитички новинар пок. Драган Д. Марковић позвао је тада мене, а убрзо потом и Ђоку Вјештицу, да пређемо из „Борбе” да „правимо” радио. Из „Вечерњих новости” придружили су нам се нешто касније покојни Драган Јелић, као и Звонко Пантић. Дакле, нико од нас новинара није имао искуство на радију, било је лоших акцената и лоше дикције, лапсуса. Међутим, све је то звучало спонтано, па се зато и допало слушаоцима. Био сам у студију (један собичак на деветом спрату зграде „Борбе”) да најавим први прилог Ђоке Вјештице. Изненадило ме је како је он течно и одсечно неколико минута говорио о новинама у градском саобраћају.

Нешто касније Вјештица је покренуо легендарну емисију „Београдска разгледница”. Поред свакодневних информација о времену, саобраћају, прекидима у снабдевању грађана струјом и водом, он је почео да се бори и против многих неправди разних градских институција. Стекао је тако велики значај и утицај у граду да је то почело чак и да смета многим политичарима. Забога, како то да један новинар може да има већи значај од њих! Тај проблем је морала да решава чак и тадашња партијска организација Савеза комуниста Студија. Наравно, сви ми смо стајали у одбрану Вјештице, па и пок. Душко Радовић који је, такође, из истих разлога био нападан од политичара.

Ђоко Вјештица, пореклом Личанин, био је у послу врло упоран и вредан. Он је сваког јутра устајао у пет сати, долазио на посао у шест, спремао се за емисију и почињао је у седам. Међутим, оно што је оставио иза себе и данас се види и памти. Његова је идеја била да се у Београду одржава Београдски маратон, који сада има и светски значај. Некадашњи Трг Маркса и Енгелса (данас Трг Николе Пашића) био је паркиралиште за аутомобиле. Вјештица се упорно, на таласима Студија Б, борио са надлежнима и изборио да се ту засаде платани, који сада у току лета праве хладовину, расту високо и улепшавају центар Београда. Испред „Београђанке” вечито ће жуборити фонтана, која је по Ђокиној идеји саграђена у спомен на жртве бомбардовања Београда, 6. априла 1941. Било је и других, можда мање значајних идеја овог врсног новинара. На пример, пешачка зона од Славије до Теразија једне суботе у месецу, па трка уз „Београђанку” сваког 1. априла у част дана Студија Б, триатлон на Ади Циганлији, ски-стаза низ Кошутњак…. У многим београдским насељима и данас звоне телефони, који су инсталирани после вишедневних и вишемесечних Ђокиних притисака на ПТТ.

Ђокин стил је био да ујутру телефоном позове неког важног директора, „навали” на њега да нешто уради, овај обећа, али га Ђока за који дан поново позове да провери да ли је обећано и урађено. Кад год је Вјештица одлазио на одмор или неко дуже путовање, мени је био редакцијски задатак да га замењујем у „Београдској разгледници”. Искрено речено, тешко ми је то падало, због раног устајања, а још више због сазнања да не могу Ђоки да будем достојна замена. Чак ми је једном у програму једна слушатељка дословце рекла: „Друже Костићу, лепо ви то радите, али лоповима не умете да подвикнете као Ђоко Вјештица”. И, признајем, била је у праву.

Живео је Ђоко Вјештица врло скромно. Дуго је возио „фићу”, потом мало бољег „југића”. Није протекцијом желео да чини услуге ни себи, али ни другима, па чак и нама колегама из Студија Б, а увек је могао, јер је био врло утицајан у граду.

Краће време Вјештица је водио емисије и на телевизији Студио Б, али екран је мање волео од радија. Такође, било је за очекивати да се после дужег времена одвоји од градско-комуналних тема и да почне да се бави проблемима на нивоу Србије, па и светском политиком, што је неки уобичајени и професионални пут сваког новинара. Међутим, Ђоко ни то није желео: остао је до краја да помаже само Београђанима. По одласку из Студија Б, последњих година је у „Блицу” писао и уређивао рубрику „Аташе читалаца”, у којој је такође помагао људима у разним њиховим невољама.

Верујем да се са мном слажу сви Београђани, који су три деценије на Студију Б слушали Ђоку Вјештицу, да се приликом следеће доделе имена улицама бар једна додели његовом имену.

На крају, драги Ђоко, опрости ми што ударам по твојој скромности и што ово пишем без твоје дозволе. Дубоко верујем, као и многи други, да си поштено заслужио парче новинског папира.

ИЗВОР: Александар Аца Костић (22.11.2008. Политика), Википедија

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.