Порекло презимена, село Слепчевић (Шабац)

9. новембра 2012.

коментара: 3

Порекло становништва села Слепчевић, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века

 

Досељени у 18. веку

БРАЈИЋИ (Степањдан, 7 к), из Царине (код Пецке), старином су из околине Шибеника; вадили руду по Прослопу и Јаловику; из Царине се раселили у Завлаку, Борину, Слепчевић, и Штитар.

ЈАКШИЋИ (Миољдан, 7-1 к), и од њих ГЛИШИЋИ (5 к), од Лике.

ДОБРИЛОВИЋИ (Јовањдан, 6-3 к),из Тршића, у Јадру; прешли у Слепчевић и Салаш Црнобарски (Добри ловићи и Тодићи); старином су из Црне Горе.

ЈЕРЕМИЋИ (Лазаровдан, 2- 1 к), из Чајетине, на Златибору; по предању, у сеобу су кренула три брата (први застане у Јадру, други остане у Срему – после бежаније, а трећи се насели у Слепчевић.

КАТИЋИ (Степањдан, 7-2 к), из Дворова, у Семберији; један су род са Катићима у Глоговцу и Белотићу.

КАЧАРЕВИЋИ (Никољдан, 2 к), из Балатуна, у Семберији; доселила се два брата, од којих – млађи остане у Салашу Црнобарском, и од њега су данашњи Носовићи.

МИТРОВИЋИ (Ђурђевдан, 5-1 к), старо име Веселиновићи; дошли из Тријешнице, у Азбуковици; доселио се Јован, са сином Сретеном.

ПАНИЋИ (Никољдан, 7 к), од Подгорине; исти су род са Панићима у Штитару и Табановићу.

КРСМАНИЋИ (Никољдан, 9-3 к), од рода Перовић, досељених . из Херцеговине у Дворску, а затим у Мачву; један су род са Пејовићима (Црна Бара и Салаш Црнобарски), Васиљевићима и Ђорђевићима (Дубље), Вићен тићима (Засавица 1), Ј адранским (Салаш Ноћајски), и Гајићима и Пејдићима (Богатић); име су добили по баби Крсми.

ЋАТИЋИ (Степањдан, 1 к), од рода Милосављевића, из Криваје, у Поцерини; по предању, Радоје био ћата (писар) неког Срећка, харамбаше.

ЋИРКОВИЋИ (Лазаровдан, 5-4 к), и од њих ТОМИЋИ (6-1 к); дошла из Босне браћа Ћирко и Тома.

КОМАНОВИЋИ (Аврамије, 13-1 к), и ДОКИЋИ (22-3 К), један су род, досељен из Босне; Комановићи се раније звали Коменовићи.

 

Досељени почетком 19. века – од Првог српског устанка до 1829. године

ЕКМЕЏИЋИ (Ђурђевдан, 2 К), из Херцеговине.

КАРИЋИ (Аранђелов дан, 18-7 к), од Милосављевића из Босне.

МАРИНКОВИЋИ (Степањдан, 8 к), из Босне; од њих су Маринковићи у Липолисту.

ИВАНОВИЋИ (Ј овањдан, 8-1 к), од мајурских Ивановића, досељених из Семберије; један су род са рибарским Ивановићима.

МИЛОШЕВИЋИ (Митровдан, 11-1 к), из Босне.

МАРИЋИ (Игњатије, 11-1 к), из Босне.

ТОПАЛОВИЋИ (Алимпије, 3 к), из Руњана, у Јадру.

РАДОЈЕВИЋИ (Никољдан, 3 к), и ВАСИЉЕВИЋИ (10-7 к), један су род, од Радојевића из Горњег Добрића, у Јадру, преци су им, по предању, били у бежанији, у Срему, из које се вратила браћа Трише (од њега су данашњи Радојевићи), и Васиљ (од њега су Васиљевићи); старином су из Лике.

Не знају порекло ВУКОВИЋИ 1 (Ђурђиц, 6-2 к), и САВИЋИ 1 (Ђурђевдан, 3 к).

 

Досељени између 1829. и 1863. године

ИВАНИЋИ (Степањдан, 9-2 к), од Ужица.

ТРИШИЋИ (Аврамије, 2 к), из Босне.

МАРЈАНОВИЋИ (Врачи, 3-1 к), из Госпића, у Лици; доселио се Живан.

Не знају порекло МИТРАШИНОВИЋИ (Степањдан, 15-1 к), МИЋАНОВИЋИ (Јовањдан, 3-1 к) и СТЕПАНОВИЋИ (Игњатије, 5 к).

 

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

АВРАМОВИЋИ (Игњатије, 2 к), из Корените, у Ј адру; доселио се Живко 1865. године.

АНТОНИЋИ (Јовањдан, 3 к), из Ликодре, у Рађевини; од рода Мигровића је МАРКОВИЋИ П (Томиндан, 4 к); доселио се Реља, из Брасине, 1885. године; прво, држао механу у Петловачи, а затим у Слепчевићу.

МИЛИНКОВИЋИ (Ђурђевдан, 5 К), од Јадра.

ПЕТРИЋИ (Игњатије, 5-3 к); досељена браћа Глиша, Стева и Тома, из Босне, прво – у стражу (Јадар), а потом – Тома, са сином Остојом, населио се у Слепчевић; њихови рођаци у Стражи променили су име у Селиће.

СИМИЋИ (Ђурђевдан, 4-6 к); доселио се Васо, ћурчија, из Скрађана (1880. године).

СТОЈАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 2 к); били доводци уз матер, која се преудала у Кариће; доведени из Штитара (ту Стојановићи више не постоје).

Пребегли из Босне, 1875. године: ГОЈКОВИЋ (Аврамије, 1-2 к); од њих има одсељених у Змињаку.

КРНЕТИЋИ (Томиндан), од рода Крнета из Босанске Крајине.

СЛАДАКОВИЋИ (Јовањдан, 1 к), пребегао Илија, усињен у Ивановиће.

ТРИФУНОВИЋИ (Ђурђевдан, 1-2 к).

Не знају порекло САВИБИЋИ (Ђурђевдан, 5 к), и ВУКОВИЋИ П (Пантелиндан,3 к).

 

Досељени између два светска рата

БОШКОВИЋИ (Степањдан, 1 К), дошли из Шетића (код Зворника), 1930. године.

ЈАНКОВИЋИ (Трифуњдан, 1 к), из Црне Баре, Драгутин КОЛАРИЋ (1 к), из Богосавца.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Poštovani,
    Ovde piše da su krajem 19. i početkom 20. veka iz Rađevine doselili Antonići (3 kuće). Ukoliko neko ima neke podatke o onima koji su doselili ili o nekom od Antonića koji sada žive u Slepčeviću neka mi napiše.
    Ja pokušavam da utvrdim poreklo svih Antonića iz sela Likodre i taj podatak bi mi mnogo značio.

    Unapred zahvalan,
    Goran Antonić

    • Aleksandar Neskovic

      Ima ih ovde dve razlicite porodice. Ne znaju da li su u srodstvu. Prva je starija po doseljenju od druge. Obe slave Jovanjdan. Ovu drugu porodicu zovu Likodrici. Dostu su se raseljavali. Ostalo je oovde jedno stalno nastanjeno domacinstvo sa muskim potomcima.
      Veliki pozdrav.

      • Goran Antonić

        Poštovani Aleksandre,
        Mnogo Vam hvala sto se trudite da mi pomognete. Te porodice su doseljene pre 120-150 godina. To nije preterano dug period i mislim da bi bilo moguće utvrditi koji su to Antonići došli. Ja imam podatke o njihovim precima pre tog perioda (mislim na doseljavanje) i uz njihovu pomoć lako bih povezao podatke.Možete li mi reći nešto o njima, posebno o tim koje zovete Likodrići.Mislim da bi istraživanje porekla i njima bilo veoma interesantno.
        Zamolio bih Vas da mi pomognete da uspostavim kontakt sa njima. Moja mejl adresa je [email protected]
        Molim Vas pišite mi, ako imate neku informaciju o njima ili mi dajte kontakt telefon nekog od njih sa kim bi mogao porazgovarati.
        Nestrpljivo čekam vaše pismo
        S poštovanjem,
        Goran Antonić