Порекло презимена, село Клокоч (општина Војнић) Reviewed by Momizat on . Порекло презимена, село Клокоч (општина Војнић)   Презимена у Клокочу 1725. године - Насељавање војнићко-слуњске области (Подаци за 1725. годину преузети с Порекло презимена, село Клокоч (општина Војнић)   Презимена у Клокочу 1725. године - Насељавање војнићко-слуњске области (Подаци за 1725. годину преузети с Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Клокоч (општина Војнић)

Порекло презимена, село Клокоч (општина Војнић)

Порекло презимена, село Клокоч (општина Војнић)

Клокоч

 

Презимена у Клокочу 1725. године – Насељавање војнићко-слуњске области

(Подаци за 1725. годину преузети су из књиге „Карловачки генералат“ Војина С. Дабића)

Клокоч и засеоци који ће се касније развити у посебна села (Дуњак, Кестеновац, Липовац Крстињски…):

  1. Барак
  2. Буњевац
  3. Бусовић
  4. Владић
  5. Вуиновић (2)
  6. Вуковић
  7. Вулетић
  8. Вучковић (3)
  9. Грубић
  10. Гуин = Гуњ
  11. Деановић = Дејановић
  12. Дудуковић
  13. Јагодић
  14. Јемениа ?
  15. Јоснић = Јаснић ?
  16. Карамарковић
  17. Карановић
  18. Кланац
  19. Косир = Косјер
  20. Ковач
  21. Личанин
  22. Лончаревић
  23. Маисторовић = Мајсторовић
  24. Матиевић = Матијевић (2)
  25. Михаиловић
  26. Милић
  27. Мирић
  28. Момчиловић
  29. Новаковић
  30. Огњеновић
  31. Паић (2)
  32. Пеурача (2)
  33. Петровић
  34. Ракинић
  35. Самарџиа = Самарџија
  36. Херор = Ерор (2)
  37. Шаула

 

„Војнићко-слуњска област била је до почетка Великог бечког рата (1683-1699) скоро потпуно пуста, јер су преко ње, као ничије земље, уз аустро – турску границу, стално четовали турски крајишници. Једино је на левој страни реке Коране, између рушевних утврђења у Велемерићу и Белају, постојало од половине 17. века једно мање српско насеље. У њему је било, како је војни инжењер М. Штиер (M Stier) забележио у својим путним белешкама и на скицама сачињеним приликом обиласка Карловачког генералата, најмање 50 нових влашких кућа. Неку сигурност на овом несигурном крајишту пружала су им два војводства жумберачких ускока, која су држала сталну стражу у Велемерићу. Није познато одакле су и када дошли поменути досељеници, јер о њима нема података у другим изворима.

Почетком Бечког рата (1683-1699), који је изазвао велика померања становништва и крупне демографске промене на Балканском полуострву и у Панонској низији, један од већих миграционих таласа запљуснуо је и Карловачки генералат, а посебно војнићко-слуњску област. Тада је неколико хиљада Срба, дотадашњих турских поданика, напустило своја станишта у Босанској крајини и населило се у пустим крајевима у међуречјима Коране и Мрежнице и Коране и Глине. Неке од њих принудиле су на сеобу несређене прилике у Босни и Херцеговини, као и намера турских власти да српско становништво, у које нису имале поверења, преселе из пограничних крајева дубље у унутрашњост земље. Друге су на промену станишта подстакли аустријски крајишки заповедници, нешто наговором, а нешто и силом.

Насељавање српског становништва у војнићко-слуњској области започело је 1686. године, када је неколико стотина породица дошло са турске територије и населило се у Тржићу, Будачком, Скраду, Перјасици, Полоју и Војнићу. Њихово насељавање спроведено је у одсуству карловачког генерала Ј. Ј. Херберштајна, који је, после пустошења Лике и Крбаве 1685. године, отишао на Малту да би се укључио у борбе малтешких витезова са Турцима. По повратку са Малте, схвативши да су нови досељеници „неприлично настањени“ морао је, како је написао у свом акту од 20. априла 1689. године „in persona u krajinu izaiti i za sada, dokle se krajina z voliom božiom na dalie odmakne, stalne meje navlastito med Horvackimi i Vlaškimi sinovi, koi su se u Budačkom i kod Skrada nastanili, stalne i mirne učiniti“. Ништа боље није било ни у погледу међа других насеља, али су ратни догађаји, посебно нови војни поход предузет у лето 1689. године, ради освајања Лике и Крбаве, осујетили његову намеру да уреди границе атара свих насеља у војнићко – слуњској области. То питање њихових међа касније је било узрок многих жалби и мучних спорова међу појединим досељеничким групама. Управо, њихове жалбе, као и судски списи о овим споровима, сада су најважнији извор за проучавање тока насељавања војнићко – слуњске области.

————————————————————————————————————

Према подацима у непотпуним, сумарним пописима крајишника, сачињеним крајем 17. века, имала је српска крајишка заједница у војнићко слуњској области 3670 становника: 1500 у Будачком и његовој околини, 600 у Скраду, 900 у Перјасици, 330 у Полоју и 340 у Војнићу. Оволики број досељеника био је за тадашње прилике прилично велик. Поређења ради, у Огулинској капетанији, највећој и најбоље насељеној капетанији Карловачког генералата, било је тада 5786 становника – 3162 Србина и 2624 Хрвата.

Насељавање српског становништва у војнићко – слуњској области створило је услове за проширење појединих капетанија Карловачког генералата. Бариловићкој капетанији, коју је раније чинило само утврђење у Бариловићу, прикључена су на прелазу из 17. у 18. век српска насеља у Доњем и Горњем Будачком, Перјасици, Скраду и Клокочу. Предано се старајући о насељавању поверених му крајева, бариловићки капетан Ј. Халерштајн населио је у својој капетанији 1711. године још 158 српских породица пребеглих са турске територије. Тада су заснована села Корански Бријег, Мали и Велики Козинац и Косирско (Косјерско) Село, а њихови становници укључени су у већ постојеће крајишке заједнице у Доњем и Горњем Будачком, Перјасици и Скраду. Неколико породица доселило је 1713. године и у Клокоч, али су оне, незадовољне добијеним земљишним поседима, који им нису одговарали ни по величини, нити по квалитету земље, убрзо отишле у Јужну Угарску. У селу је остало, према подацима из 1715. године , само шест српских породица, које су се ту прве населиле и међусобно поделиле најквалитетнија земљишта. На место одсељених дошли су касније нови досељеници, па су у Клокочу 1725. године биле 44 српске породице.

————————————————————————————————————

… На почетку аустро – турског рата 1716-1718. године пребегло је у Карловачки генералат више стотина Срба из Босанске крајине. После обимне преписке са Ратним саветом у Грацу, у којој је детаљно размотрено питање насељавања ове досељеничке групе, карловачки генерал је решио да се населе у Тушиловићу 33 српске породице, које су у метежу пребегле из босанског села Турија на челу са кнезом Радојицом Мандићем. …

————————————————————————————————————

Српско становништво је од краја 17. до половине 18. века засновало у војнићко-слуњској области насеља: Броћанац, Буковицу, Доња Мочила, Доњи Будачки, Доњи Војнић, Доњи Скрад, Горња Мочила, Горњи Будачки, Горњи Војнић, Горњи Скрад, Клокоч, Кључар, Корански Бријег, Косирско (Косјерско) Село, Крстињу, Мали Козинац, Перјасицу, Полој, Поповић Брдо, Примишље, Српски Благај, Тоболић, Тржић Примишљански, Тушиловић, Велики Козинац и Збјег. Она су, због неорганизованог насељавања, а делом и због конфигурације терена, имала већи број заселака, који су се, временом, развили у посебна села. По свом изгледу, судећи на основу бројних оновремених карата, спадала су ова села у насеља тзв. старовлашког типа.

Број српских и хрватских насеља у војнићко – слуњској области осетно је повећан крајем 18. века, када су, захваљујући освајањима за време аустро – турског рата 1788-1791, припојене Карловачком генералату цетинградска, дрежничка, подпљешевичка, лапачка и србска област. И овај рат, као и претходни аустро – турски ратови, довео је до великих сеоба становништва, посебно српског. На самом почетку рата пребегла су са турске територије у Карловачки генералат 7.323 Србина, од којих их је чак 1.317 одмах ступило у аустријску војску. По завршетку рата, када је утврђена нова аустро – турска граница, већина ових пресељеника, чија су некадашња насеља припала 1791. године Хабзбуршкој монархији, вратила се на своја стара станишта. Војне власти, које су организовале поновно насељавање освојених крајева, резервисале су за хрватско становништво углавном из Огулина, Модруша и Тоуња, земљу у околини Дрежника, Фурјана и Цетинграда, где је дотад живео муслимански живаљ.“

 

Списак крштене деце, њихових родитеља и кумова који су 1830. године уписани у књигу крштених Српске Православне Цркве за парохију Клокоч – Црква Светог славног пророка Илије у Клокочу.

Крштења је обављао парох Козма Мрђеновић или капелан Павле Шепа

(датум рођења, име детета, имена родитеља, место рођења, кум)

 

1. јануар 1830. Стефан, Георгија и Јелисавете Вулетић, село Михољско, кум Тома Опачић из Михољског

6. јануар 1830. Ангелија, Давида и Ђурђије Момчиловић, село Дуњак, кум Василије Здјелар из Кестеновца

10. јануар 1830. Антоније, Марка и Наранџе Шаула, село Лисина, кум Симеон Вукобратовић из Лисине

16. јануар 1830. Петар, Саве и Божице Грудић, село Клупица, кум Георгије Вучковић из Рајић Брда

20. јануар 1830. Екатарина, Јакова и Јоване Матијевић, село Петрова Пољана, кум Василије Здјелар из Кестеновца

25. јануар 1830. Стана, Тадеја и Петре Бошњак, село Липовац, кум Станоје Пеурача из Дуњака

26. јануар 1830. Станисава, Михаило и Стана Карамарковић, село Кестеновац, кум Сава Здјелар из Кестеновца

 

2. фебруар 1830. Симеон, Николаја и Јелисавете Грковић, село Клупица, кум Андреј Милновић из Клупице

4. фебруар 1830. Стана, Дамјана и Дмитре Матијевић, село Петрова Пољана, кум Петар Мрмић из Кестеновца

6. фебруар 1830. Василије, Симеуна и Ђурђије Зобеница, село Рајић Брдо, кум Милован Рајић из Рајић Брда

6. фебруар 1830. Станисава, Данила и Дмитре Санадер, село Брусовача, кум Петар Вулетић из Брусоваче

7. фебруар 1830. Димитрије, Андреја и Симеоне Шепа, село Рајић Брдо, кум Јоаким Вучковић из Рајић Брда

21. фебруар 1830. Марта, Данила и Саре Маџар, село Брусовача, кум Јеремија Вила из Присјеке

23. фебруар 1830. Ана, Алексија и Јоване Бајић, село Брусовача, кум Арсеније Ромчевић из Брусоваче

26. фебруар 1830. Марија, Јефтимија и Петре Вучковић, село Клокоч, кум Михаило Дејановић из Клокоча

27. фебруар 1830. Матеја, Георгија и Дмитре Рајић, село Рајић Брдо, кум Теодор Грудић из Рајић Брда

27. фебруар 1830. Јелисавета, Максима и Јелисавете Рајић, село Рајић Брдо, кум Теодор Грудић из Рајић Брда

 

1. март 1830. Тимотеј, Симеона и Марте Каран, село Кестеновац, кум Миливој Здјелар из Кестеновца

3. март 1830. Станисава, Јована и Симеоне Вучковић, село Дуњак, кум Михајло Матијевић из Петрове Пољане

3. март 1830. Марија, Јована и Инђије Карамарковић, село Кестеновац, кум Стефан Новковић из Дуњака

4. март 1830. Павлија, Георгија и Макивије Лончар, село Михољско, кум Андреј Маћешић из Михољског

5. март 1830. Нинко, Василија и Инђије Ерор, село Клокоч, кум Петар Вујановић из Клокоча

5. март 1830. Теодора, Михајла и Дмитре Гуњ, село Клокоч, кум Михајло Дејановић из Клокоча

9. марта 1830. Арсеније, Георгија и Сеније Пајић, село Клокоч, кум Илија Михаиловић из Клокоча

12. марта 1830. Ана, Саве и Ђурђије Рогић, село Михољско, кум Петар Хркман из Крстиње

15. марта 1830. Марија, јереја Павла и Петре Шепа, село Рајић Брдо, кум Марко Павловић из Мрачаја

27. марта 1830. Марта, Георгија и Љубице Вујановић, село Клокоч, кум Алексије Ерор из Клокоча

28. марта 1830. Ана, Луке и Стоје Мартиновић, село Михољско, кум Петар Видић из Михољског

 

2. априла 1830. Георгије, Саве и Инђије Здјелар, село Кестеновац, кум Јефтимије Вучковић из Клокоча

4. априла 1830. Цвета, Леонтија и Анастасије Козлина, село Брусовача, кум Станислав Вила из Брусоваче

6. априла 1830. Јелисавета, пароха Козме и Милице Мрђеновић, село Клокоч, кум Јован Живковић из Крстиње

14. априла 1830. Инђија, Василија и Петре Шепа, село Рајић Брдо, кум Давид Момчиловић из Дуњака

18. априла 1830. Нинко, Филипа и Ане Момчиловић, село Дуњак, кум Рафаил Гуњ из Клокоча

23. априла 1830. Георгије, Атанасија и Марије Вулетић, село Липовац, кум Михаило Вучковић из Дуњака

 

4. маја 1830. Милија, Јована и Симеоне Оштреља, село Брусовача, кум Николај Мартиновић из Крстиње

7. маја 1830. Марко и Марија, Матеја и Петре Здјелар, село Кестеновац, кум Давид Каран из Кестеновца

10. маја 1830. Павле, Нинка и Марте Вулетић, село Михољско, кум Тома Лончар из Јохове

11. маја 1830. Илинка, Филипа и Петре Шаула, село Лисина, кум Филип Шепа из Рајић Брда

28. маја 1830. Петар, Михаила и Милије Момчиловић, село Дуњак, кум Дамјан Кнежевић из Липовца

 

1. јуна 1830. Марта, Михаила и Ане Барак, село Липовац, кум Давид Момчиловић из Дуњака

4. јуна 1830. Марта, Томе и Теодоре Вучковић, село Дуњак, кум Гаврил Матијевић из Петрове Пољане

8. јуна 1830. Инђија, Алексија и Данице Дејановић, село Клокоч, кум Стефан Кнежевић из Клокоча

14. јуна 1830. Јован, Николаја и Симеоне Ракинић, село Кестеновац, кум Максим Матијевић из Петрове Пољане

20. јуна 1830. Екатерина, Јована и Саве Гуњ, село Клокоч, кум Станоје Ерор из Клокоча

22. јуна 1830. Нинко, Петра и Петре Ракинић, село Кестеновац, кум Јаков Кокир из Кестеновца

25. јуна 1830. Петра, Алексија и Милије Кораћ, село Брусовача, кум Теодор Бајић из Брусоваче

28. јуна 1830. Павле, Кирила и Саве Матијевић, село Петрова Пољана, кум Петар Карамарковић из Кестеновца

 

6. јула 1830. Петра, Атанасија и Паве Матијевић, село Петрова Пољана, кум Јован Здјелар из Кестеновца

16. јула 1830. Инђија, Боже и Саве Шепа, село Рајић Брдо, кум Пантелејмон Вујновић из Клупице

17. јула 1830. Илија, Теодора и Стоје Мартиновић, село Михољско, кум Филип Мил(ј)новић из Јохове

17. јула 1830. Илинка, Петра и Анице Карамарковић, село Кестеновац, кум Симеон Владић из Дуњака

 

4. августа 1830. Пантелејмон, Арсенија и Василије Вулетић, село Михољско, кум Симеон Опачић из Михољског

5. августа 1830. Стана, Станоја и Петре Ерор, село Клокоч, кум Стефан Кнежевић из Клокоча

12. августа 1830. Јелисавета, Алексија и Стоје Ромчевић, село Брусовача, кум Игњатије Живковић из Крстиње

14. августа 1830. Андреј, Теодора и Марије Вучковић, село Дуњак, кум Милић Здјелар из Кестеновца

16. августа 1830. Јован, Петра и Теодоре Владић, село Дуњак, кум Алексије Зобеница из Рајић Брда

24. августа 1830. Јоаникије, Јована и Симеоне Грудић, село Рајић Брдо, кум Дамјан Вучковић из Рајић Брда

25. августа 1830. Мила, Кирила и Василије Санадер, село Јагровац, кум Михаило Пајић из Јагровца

26. августа 1830. Николај, Михаила и Деве Козлина, село Михољско, кум Петар Еркман (Хркман или Ркман) из Крстиње

 

2. септембра 1830. Ђурђија, Данила и Марије Кораћ, село Брусовача, кум Трифон Вила из Брусоваче

4. септембра 1830. Лазар, Јована и Ангелине Милић, село Клокоч, кум Сава Вујановић из Клокоча

7. септембра 1830. Мила, Благоја и Данице Грудић, село Клупица, кум Петар Вуиновић из Клупице

18. септембра 1830. Симеона, Димитрија и Станице Раић, село Рајић Брдо, кум Јаков Жунић из Рајић Брда

18. септембра 1830. Теодора, Андреја и Стоје Вукобратовић, село Лисина, кум Стојан Лончар из Михољског

22. септембра 1830. Михаило, Јована и Стане Шаула, село Лисина, кум Василије Шепа из Рајић Брда

23. септембра 1830. Андреј, Василија и Ђурђије Карамарковић, село Кестеновац, кум Георгије Кнежевић из Липовца

26. септембра 1830. Кирил, Георгија и Јелисавете Вучковић, село Рајић Брдо, кум Василије Шепа из Рајић Брда

 

5. октобра 1830. Јелисавета, Теодора и Илинке Бошњак, село Липовац, кум Василије Опачић из Михољског

7. октобра 1830. Тома, Саве и Јелисавете Шаула, село Лисина, кум Божо Шепа из Рајић Брда

15. октобра 1830. Трифон, Милића и Стоје Дејановић, село Клокоч, кум Николај Ерор из Клокоча

16. октобра 1830. Тома, Григорија и Марије Гуњ, село Клокоч, кум Јоаким Ерор из Клокоча

20. октобра 1830. Милица, Симеона и Цвете Шепа, село Рајић Брдо, кум Јован Мил(ј)новић из Клупице

 

4. новембра 1830. Марта, Симеона и Анице Ерор, село Клокоч, кум Георгије Ерор из Клокоча

5. новембра 1830. Станислав, Симеона и Теодоре Грубишић (Грубјешић), село Клокоч, кум Лука Матијевић из Петрове Пољане

5. новембра 1830. Василија, Милете и Марије Вучковић, село Рајић Брдо, кум Василије Марчетић из Перјасице

6. новембра 1830. Нинко, Василија и Данице Ерор, село Клокоч, кум Василије Басара из Гојковца

7. новембра 1830. Јаков, Михаила и Симеоне Вундук, село Липовац, кум Константин Матијевић из Кусаје

7. новембра 1830. Нинко, Николаја и Ангелине Вундук, село Липовац, кум Станко Павић из Присјеке

10. новембра 1830. Марија, Јована и Ане Вулетић, село Михољско, кум Симат Опачић из Михољског

12. новембра 1830. Нинко, Теодора и Миле Завишић, село Дуњак, кум Јаков Карамарковић из Кестеновца

13. новембра 1830. Филип, Јована и Милице Здјелар, село Кестеновац, кум Јаков Матијевић из Петрове Пољане

13. новембра 1830. Станица, Гаврила и Ангелине Раић, село Рајић Брдо, кум Јоаким Вуиновић из Клупице

13. новембра 1830. Марија, Василија и Илинке Матијевић, село Петрова Пољана, кум Милован Пеурача, село Дуњак

14. новембра 1830. Филип, Стефана и Милије Кнежевић, село Клокоч, кум Станоје Ерор из Клокоча

20. новембра 1830. Андреј, Михаила и Илинке Бошњак, село Липовац, кум Стојан Павић из Присјеке

22. новембра 1830. Андреј, Георгија и Дмитре Лончар, село Михољско, кум Лука Вила из Купљенског

28. новембра 1830. Андреј, Боже и Ирине Вучковић, село Дуњак, кум Милић Пеурача из Дуњака

 

2. децембра 1830. Нинко, Станоја и Јоке Гуњ, село Клокоч, кум Симеон Завишић из Дуњака

7. децембра 1830. Ана, Георгија и Ксеније Бошњак, село Липовац, кум Георгије Девић из Присјеке

9. децембра 1830. Нинко, Јована и Милије Матијевић, село Дуњак, кум Георгије Матијевић из Петрове Пољане

19. децембра 1830. Георгије, Стефана и Миле Сернадар (Санадер), село Јагровац, кум Јоаникије Петровић из Јагровца

20. децембра 1830. Екатерина, Василија и Јоване Вукобратовић, село Лисина, кум Василије Мил(ј)новић из Јохове

24. децембра 1830. Божица, Петра и Петре Вулетић, село Михољско, кум Лазар Опачић из Михољског

25. децембра 1830. Божо, Симеона и Петре Вулетић, село Брусовача, кум Алексије Вранић из Брусоваче

25. децембра 1830. Стефан, Георгија и Јоване Мартиновић, село Михољско, кум Петар Видић из Михољског

ИЗВОР: Интернет страница FamilySearch.org – Croatia Church Books
Посредни извор: Хрватски државни архив – матичне књиге рођених Српске православне цркве

*   *  *

Поименичан списак жртава Другог Светског рата за село Клокоч:
Пали борци:

1. ДЕЈАНОВИЋ Петра ДУШАН, сељак, Србин. Ступио у НОВ 10. 8. 1941. Капетан тенковске јединице. Погинуо код Шида 1. 4. 1945.

2. ДЕЈАНОВИЋ Милића ЂУРО, 1900, сељак, Србин. Члан КП-е од 1939. Ступио у НОВ 1. 8. 1941. Борац 8. бриг. 7. див. Погинуо на Сутјесци јуна 1943.

3. ДЕЈАНОВИЋ Драгића МИЛЕ, 1888, сељак, Србин, Члан КП-е од 1938. Убијен од сељака приликом дизања устанка у Широкој Ријеци 30. 7. 1941.

4. ДЕЈАНОВИЋ Михајла МИЛОШ, 1916, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 8. 1941. Борац 2. бриг. 8. див. Погинуо на Ралетини код Примишља 18. 4. 1945.

5. ДЕЈАНОВИЋ Миливоја МИЛОШ, 1910, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 7. 1942. Борац 3. бриг. 8. див. Погинуо код Оштарија 3. 10. 1943.

6. ДЕЈАНОВИЋ Драгића ПЕТАР, 1895, сељак, Србин. Члан КП-е од 1939. Умро од тифуса код куће 1. 3. 1944.

7. ДРАГОЈЕВИЋ Павла РАДОВАН, 1928, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 6. 1944. Борац 3. бриг. 8. див. Погинуо код Слушнице 27. 3. 1945.

8. ЕРОР Милића ДРАГИЋ, 1923, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 6. 1942. Борац 2. бриг. 8. див. Погинуо у Жумберку 1. 7. 1944.

9. ЕРОР Драгића ЂУРО, 1923, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 8. 1941. Борац 1. пролетерске чете. Погинуо код Примишља 1. 6. 1942.

10. ЕРОР Симе МИЛЕ, 1922, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 8. 1942. Борац 2. бриг. 8. див. Погинуо код Кестенка 5. 6. 1944.

11. ЕРОР Драгића МИЛИЋ, 1902, сељак, Србин. Ступио у НОП децембра 1941. Заклале га усташе у Кођану шуми 6. 5. 1942.

12. ЕРОР Симе МИЛИВОЈ, 1896, сељак, Србин. Ступио у НОБ априла 1942. Убијен у Карловцу 15. 4. 1942.

13. ЕРОР Лазе МИЛОШ, 1909, сељак, Србин. Ступио у НОП 10. 11. 1941. Умро од тифуса као члан КП-е и млинар код куће 5. 5. 1943.

14. ЕРОР Петра МИЛОШ, 1917, сељак, Србин. Ступио у НОВ 8. 1. 1942. Борац 2. бриг. 8. див. Погинуо код Дрежника 18. 11. 1944.

15. ЕРОР Миливоја НИКОЛА, 1924, сељак, Србин. Ступио у НОВ 20. 5. 1942. Борац 1. бриг. 8. див. Погинуо у Крашићу 2. 1. 1943.

16. ЕРОР Милоша РАДЕ, 1909, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 11. 1941. Борац 3. бриг. 8. див. Рањен 12. 1. 1943. у Личкој Јесеници и подлегао ранама у партизанској болници Бијели Потоци 20. 2. 1943.

17. ГРУБЈЕШИЋ Раде МИЛАН, 1925, сељак, Србин. Ступио у НОВ 20. 5. 1942. Борац 1. бриг. 8. див. Погинуо у Жумберку љета 27. 6. 1944.

18. ГРУБЈЕШИЋ Петра НИКОЛА, 1920, сељак, Србин. Ступио у НОВ 20. 5. 1942. Борац 2. бриг. 8. див. Погинуо код Чемернице 23. 11. 1942.

19. ГРУБЈЕШИЋ Јована РАДЕ, 1902, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1941. Борац 2. бриг. 8. див. Погинуо у Доњем Лапцу фебруара 1943.

20. ГУЊ Станице БОЖО, 1920, сељак, Србин. Ступио у НОВ 19. 8. 1941. Погинуо као припадник одреда Отмић у селу 19. 8. 1941.

21. ГУЊ Драгића ДРАГИЦА, 1924, сељанка, Српкиња. Члан СКОЈ-а од 19. 12. 1941. Ступила у НОВ 22. 1. 1943. Болничарка 8. бриг. 7. див. Умрла у селу маја 1945.

22. ГУЊ Драгића ЂУРО, 1911, сељак, Србин. Члан КП од 1941. и члан опћинског НОО. Ступио у НОВ 23. 1. 1943. Борац 8. бриг. 7. див. Погинуо на Сутјесци јуна 1943.

23. ГУЊ Миле ГОЈКО, 1924, сељак, Србин. Ступио у НОВ 22. 1. 1943. Борац 8. бриг. 7. див. Погинуо у Црној Гори 15. 2. 1943.

24. ГУЊ Драгића МИЛЕ, 1910, сељак, Србин. Ступио у НОВ 3. 8. 1942. Борац 3. бриг. 8. див. Погинуо код Раковице 27. 1. 1943.

25. ГУЊ Драгића МИЛИЋ, 1921, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 12. 1942. Борац 2. бриг. 8. див. Рањен и подлегао ранама код куће 1945.

26. ГУЊ Раде ПЕТАР, 1915, сељак, Србин. Ступио у НОВ 2. 7. 1942. Борац 3. бриг. 8. див. Погинуо на Дреновачи 13. 2. 1943.

27. ГУЊ Лазе РАДЕ, 1904, сељак, Србин. Ступио у НОВ децембра 1941. Борац одреда Отмић. Ухватиле га усташе у Петровој гори маја 1942. и спровеле у Земун гдје је нестао.

28. КНЕЖЕВИЋ Станка ГОЈКО, 1925, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 10. 1941. Борац 1. хрватског батаљона. Погинуо код Книна маја 1942.

29. КНЕЖЕВИЋ Лазе МИЛОШ, 1916, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 12. 1942. Борац 2. бриг. 8. див. Погинуо на Дреновачи 6. 2. 1943.

30. КНЕЖЕВИЋ Петра МИЛОШ, 1920, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 6. 1942. Борац 2. бриг. 8. див. Погинуо код Јосипдола 15. 10. 1943.

31. КОСИЈЕР Петра ЂУРО, 1923, сељак, Србин. Ступио у НОВ аугуста 1941. Борац одреда Отмић. Погинуо у Клокочу 19. 8. 1941.

32. МИХАЈЛОВИЋ Петра ЂУРО, 1915, сељак. Србин. Ступио у НОВ аугуста 1941. Борац одреда Отмић. Погинуо у Клокочу 19. 8. 1941.

33. МИХАЈЛОВИЋ Милића МИЛЕ, 1920, сељак, Србин. Члан СКОЈ-а од 1. 12. 1941. Члан резервне омладинске чете Отмић. Погинуо у Старој Градишки 3. 4. 1942.

34. МИХАЈЛОВИЋ Д. РАДЕ, 1904, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1941. Борац 2. бриг. 8. див. Погинуо у Босни 17. 2. 1943.

35. МИХАЈЛОВИЋ Петра СИМО, 1900, сељак, Србин. Ступио у НОП априла 1942. Погинуо на задатку на Дубовцу код Карловца 15. 4. 1942.

36. ПЕКЕЧ Милића ДРАГИЋ, 1918, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 6. 1942. Борац 2. чете партизанске страже Перјасица. Погинуо у Дубравама 15. 5. 1943.

37. ПЕУРАЧА Николе МИЛЕ, 1924, сељак, Србин. Члан СКОЈ-а од децембра 1941. Интернирале га усташе 3. 5. 1942. у логор Земун и тамо убиле.

38. ПЕУРАЧА Јована РАДЕ, 1923, сељак, Србин. Ступио у НОВ 20. 5. 1942. Командир вода 2. бриг. 8. див. Погинуо код Пребоја 1. 4. 1945.

39. ПОПОВИЋ Петра ЈОВАН, 1906, сељак, Србин. Ступио у НОВ 20. 11. 1942. Борац 3. бриг. 8. див. Погинуо код Дрежника 18. 12. 1944.

40. ПОПОВИЋ Милића МИХАЈЛО, 1907, сељак, Србин. Члан сеоског НОО од децембра 1941. Умро од тифуса код куће 20. 3. 1943.

41. ПОПОВИЋ Милоша МИЛЕ, 1923, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 6. 1943. Борац 1. бриг. 8. див. Погинуо код Лешћа у Лици 2. 5. 1943.

42. ПОПОВИЋ Петра МИЛИЋ, 1919, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 8. 1941. Борац 2. чете 2. бат. 2. КПО. Погинуо на Неретви 20. 2. 1943.

43. ПОПОВИЋ Марка МИЛОШ, 1920, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 6. 1942. Борац 16. мославачке бригаде. Погинуо код Чазме 1944.

44. ПОПОВИЋ Милоша НИКОЛА, 1902, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 10. 1942. Борац 2. бриг. 8. див. Погинуо код Дабра 20. 4. 1943.

45. ПОПОВИЋ Петра ПАВАО, 1917, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1. 8. 1942. Борац 8. бриг. 7. див. Погинуо на Сутјесци јуна 1943.

46. ПОПОВИЋ Милоша РАДЕ, 1923, сељак, Србин. Члан СКОЈ-а од децембра 1941. Ступио у НОВ 20. 5. 1942. Борац 1. бриг. 8. див. Погинуо код Чемернице 23. 11. 1942.

47. ПОПОВИЋ Миле СТАНКО, 1914, сељак, Србин. Ступио у НОВ 20. 1. 1943. Борац 8. бриг. 7. див. Погинуо код Сутјешке јуна 1943.

48. СУДАР Симе БОЖО, 1925, сељак, Србин. Ступио у НОВ 1941. Борац 6. личке див. Погинуо код Дрвара априла 1943.

49. ВУЧКОВИЋ Милана ДУШАН, 1921, сељак, Србин. Ступио у НОВ 20. 5. 1942. Борац 1. бриг. 8. див. Погинуо код Ласиње 15. 7. 1943.

50. ВУЧКОВИЋ Миле ДУШАН, 1922, сељак, Србин. Ступио у НОВ 20. 5. 1942. Борац 3. бриг. 8. див. Погинуо код Горњих Дубрава 14. 1. 1944.

51. ВУЈАКЛИЈА Лазе МИЛИЋ, 1895, сељак, Србин. Ступио у НОВ 23. 1. 1943. Борац 2. бриг. 8. див. Погинуо на Дреновачи 6. 2. 1943.

52. ВУЈАНОВИЋ Станка НИКОЛА, 1922, сељак, Србин. Ступио у НОВ 20. 5. 1942. Борац 2. бриг. 8. див. Погинуо у Крашићу 2. 1. 1943.


Цивилне жртве фашистичког терора:

1. БУНЧИЋ Раде БОРИВОЈ, 1937, дијете, Србин. Умро од страха у селу 15. 2. 1942.

2. ДЕЈАНОВИЋ Милоша ДРАГИЦА, 1941, дијете, Српкиња. Умрла од страха у селу 10. 5. 1942.

3. ДЕЈАНОВИЋ Милића МИЛИВОЈ, 1886, сељак, Србин. Стријељале га усташе у селу 19. 8. 1941.

4. ДЕЈАНОВИЋ Миле НИКОЛА, 1925, трговац, Србин. Стријељале га усташе у Гејковцу 20. 6. 1941.

5. ДОМИЋ Раде БОСИЉКА, 1922, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у селу Жрвница 19. 8. 1941.

6. ДОМИЋ Стевана ДУШАН, 1941, дијете, Србин. Заклали га Нијемци у селу 23. 2. 1943.

7. ДОМИЋ Ђуре КАТА, 1913, сељанка, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

8. ДОМИЋ Јанка МИЛИЦА, 1883, сељанка, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

9. ДОМИЋ Стевана МИЛИЦА, 1937, дијете, Српкиња. Убили је Нијемци код куће 23. 2. 1943.

10. ДОМИЋ Томе МИЛИЦА, 1896, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у селу 19. 8. 1941.

11. ДОМИЋ Раде МИЛКА, 1883, сељанка, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

12. ДОМИЋ Стевана РАНКА. 1937, дијете, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

13. ЕРОР Петра БОЖО, 1895, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 4. 5. 1942. и тамо убиле 8. 8. 1942.

14. ЕРОР Дамјана ДАМЈАН, 1894, сељак, Србин. Стријељале га усташе у Глиница селу 3. 5. 1942.

15. ЕРОР Јандре ДРАГИЋ, 1897, сељак, Србин. Стријељале га усташе у селу 4. 5. 1942.

16. ЕРОР Драгића ГОЈКО, 1924, сељак, Србин. Стријељале га усташе у селу 4. 5. 1942.

17. ЕРОР Раде ИЛИЈА, 1878, сељак, Србин. Стријељали га Нијемци у селу 23. 3. 1943.

18. ЕРОР Ђуре ЛАЗО, 1903, сељак, Србин. Стријељале га усташе у Крстињи 9. 5. 1942.

19. ЕРОР Милоша МИХАЈЛО, 1913, сељак, Србин. Интернирали га Нијемци у логор у Њемачку 1941. и, тамо убили.

20. ЕРОР Раде МИЛЕ, 1901, ковач, Србин. Интернирале га усташе у логор Стара Градишка 1941. и тамо убиле.

21. ЕРОР Симе МИЛЕ, 1903, ковач, Србин. Интернирали га Нијемци у логор у Њемачку 1941. и тамо убили.

22. ЕРОР Драгића МИЛИЋ, 1902, сељак, Србин. Стријељале га усташе у селу 4. 5. 1942. (уписан и у борце)

23. ЕРОР Милића МИЛИВОЈ, 1898, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Стара Градишка 1941. и тамо убиле.

24. ЕРОР Милена МИЛКА, 1901, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе код куће аугуста 1941.

25. ЕРОР Милића МИЛКА, 1896, сељанка, Српкиња. Стријељале је усташе у селу 19. 8. 1941.

26. ЕРОР Јандре МИЛОШ, 1882, сељак, Србин. Убијен несмотреношћу партизана у селу 14. 5. 1942.

27. ЕРОР Драгића НИКОЛА, 1924, сељак, Србин. Стријељале га усташе у селу 15. 4. 1942.

28. ЕРОР Драгића СОФИЈА, 1913, сељанка, Српкиња. Интернирале је усташе у логор у Њемачку 14. 5. 1942. гдје је умрла.

29. ЕРОР Станка СТАНКО, 1891, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 14. 5. 1942., затим у логор Јасеновац и тамо убиле 8. 8. 1942.

30. ГУЊ Николе ДРАГИЋ, 1877, сељак, Србин. Стријељале га усташе у селу 3. 5. 1942.

31. ГУЊ Петра ДРАГИЋ, 1879, сељак. Србин. Убиле га усташе у селу 25. 4. 1942.

32. ГУЊ Станка МАРИЈА, 1871, сељанка, Српкиња. Стријељале је усташе у Петровој гори 5. 5. 1942.

33. ГУЊ Јована МИЛИЋ, 1914, сељак. Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 4. 5. 1942, и тамо убиле 8. 8. 1942.

34. ГУЊ Ђуре МИЛИВОЈ, 1886, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун маја 1942. и тамо убиле.

35. ГУЊ Лазе РАДЕ, 1903, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 4. 5. 1942. и тамо убиле 8. 8. 1942.

36. ГУЊ Јандре СТАНА, 1912, примаља, Српкиња. Стријељале је усташе у Сремској Митровици 1943.

37. КАРАН Милована НИКОЛА, 1920, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 4. 5. 1942. и тамо убиле 8. 8. 1942.

38. КНЕЖЕВИЋ Симе ДАРА, 1938, дијете, Српкиња. Стријељали је Нијемци код куће 23. 2. 1943.

39. КНЕЖЕВИЋ Драгића ДРАГИЋА, 1939, дијете, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

40. КНЕЖЕВИЋ Милана ДРАГИЋА, 1937, дијете, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

41. КНЕЖЕВИЋ Симе ДРАГИЋ, 1936, дијете, Србин. Заклали га Нијемци у селу 23. 2. 1943.

42. КНЕЖЕВИЋ Симе ДУШАН, 1938, дијете, Србин. Заклали га Нијемци у селу 23. 2. 1943.

43. КНЕЖЕВИЋ Милана ДУКА, 1930, дијете, Србин. Заклали га Нијемци у селу 23. 2. 1943.

44. КНЕЖЕВИЋ Лазе КАТА, 1880, сељанка, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

45. КНЕЖЕВИЋ Николе КАТА, 1874, сељанка, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

46. КНЕЖЕВИЋ Миће ЛАЗО, 1879, сељак, Србин. Убили га Нијемци у селу 23. 2. 1943.

47. КНЕЖЕВИЋ Петра ЛАЗО, 1883, сељак, Србин. Заклали га Нијемци у селу 23. 2. 1943.

48. КНЕЖЕВИЋ Симе ЉУБИЦА, 1933, дијете, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

49. КНЕЖЕВИЋ Петра МИЋО, 1872, сељак, Србин. Убили га Нијемци у селу 23. 2. 1943.

50. КНЕЖЕВИЋ Миле МИХОЉКА, 1871, сељанка, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1942.

51. КНЕЖЕВИЋ Теодора МИХОЉКА, 1883, сељанка, Српкиња. Убили је Нијемци у селу 23. 2. 1942.

52. КНЕЖЕВИЋ Драгића МИЛАН, 1934, дијете, Србин. Заклали га Нијемци у селу 23. 2. 1943.

53. КНЕЖЕВИЋ Лазе МИЛИЦА, 1907, сељанка, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

54. КНЕЖЕВИЋ Милића МИЛИЦА, 1920. сељанка, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

55. КНЕЖЕВИЋ Раде МИЛИЦА, 1907, сељанка, Српкиња. Убили је Нијемци у селу 23. 2, 1943.

56. КНЕЖЕВИЋ Милана МИЛИЋ, 1934, дијете, Србин. Заклали га Нијемци у селу 23. 2. 1943.

57. КНЕЖЕВИЋ Симе МИЛИЋ, 1936, дијете, Србин. Заклали га Нијемци у селу 23. 2. 1943.

58. КНЕЖЕВИЋ Станка МИЛИЋ, 1872, сељак, Србин. Убили га Нијемци код куће 23. 2. 1943.

59. КНЕЖЕВИЋ Марка МИЛКА, 1906, сељанка, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

60. КНЕЖЕВИЋ Милоша МИЛКА, 1898, сељанка, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

61. КНЕЖЕВИЋ Симе МИЛКА, 1930, дијете, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

62. КНЕЖЕВИЋ Драгића РАНКА, 1940, дијете, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

63. КНЕЖЕВИЋ Милана РАНКА, 1936, дијете, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

64. КНЕЖЕВИЋ Милића РАНКА, 1938, дијете, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 2. 1943.

65. КНЕЖЕВИЋ Драгића СИМО, 1904, сељак, Србин. Заклали га Нијемци у селу 23. 2. 1943.

66. КНЕЖЕВИЋ Милића СТАНКА, 1908, сељанка, Српкиња. Убиле је усташе у селу априла 1943.

67. КНЕЖЕВИЋ Милића СТАНКО, 1940, дијете, Србин. Заклали га Нијемци у селу 23. 2. 1943.

68. МАТИЈЕВИЋ Раде ИЛИЈА, 1897, сељак, Србин. Спалиле га усташе у Загребу 8. 7. 1941.

69. МАТИЈЕВИЋ Илије НИКОЛА, 1925, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Јасеновац 7. 7. 1941. и тамо убиле 1. 4. 1945.

70. МИХАЈЛОВИЋ Илије ДУШАН, сељак, Србин. Интернирали га Нијемци у логор Земун 3. 5. 1942. и тамо убили.

71. МИХАЈЛОВИЋ Пере ДУШАН, 1902, сељак, Србин. Интернирали га Нијемци у логор Земун 3. 5. 1942. гдје је умро од глади аугуста 1942.

72. МИХАЈЛОВИЋ Миле ИЛИЈА, 1900, сељак, Србин. Интернирали га Нијемци у логор Земун 3. 5. 1942. гдје је умро од глади аугуста 1942.

73. МИХАЈЛОВИЋ Петра МИЛАН, 1898, сељак, Србин. Интернирали га Нијемци у логор Земун 3. 5. 1942., гдје је умро од глади аугуста 1942.

74. МИХАЈЛОВИЋ Петра МИЛОШ, 1909, жандар, Србин. Стријељали га Нијемци у Београду 1942.

75. МИХАЈЛОВИЋ Раде ПЕТАР, 1876, сељак, Србин. Интернирали га Нијемци у логор Земун 3. 5. 1942., гдје је умро од глади аугуста 1942.

76. МИЛИЋ Лазе МИЛЕ, 1887, сељак, Србин. Стријељале га усташе у Крстињи 9. 5. 1942.

77. МИЛИЋ Петра МИЛОШ, 1893, сељак, Србин. Убиле га усташе у Белају 1944.

78. МИЛИЋ Николе САРА, 1881, сељанка, Српкиња. Заклале је усташе у селу 23. 8. 1941.

79. МИЛИЋ Петра СИМО, 1900, сељак, Србин. Стријељале га усташе у Карловцу 11. 8. 1941.

80. ПАЈИЋ Николе МИЛКА, 1879, сељанка, Српкиња. Заклале је усташе у селу 19. 8. 1941.

81. ПЕКИЋ Милића МИЛИЋ, 1871, сељак, Србин. Убиле га усташе у Гојковцу 19. 8. 1941.

82. ПЕУРАЧА Ђуре МИЛЕ, 1911, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 3. 5. 1942., гдје су га убиле и бациле у Дунав 8. 8.1942.

83. ПЕУРАЧА Николе МИЛЕ, 1926, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Стара Градишка 1942. и тамо убиле.

84. ПЕУРАЧА Ђуре МИЛИЋ, 1909, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 4. 5. 1942. и тамо убиле.

85. ПЕУРАЧА Јанка НИКОЛА, 1894, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 4. 5. 1942. и тамо убиле 8. 8. 1942.

86. ПОПОВИЋ Драгице МАРКО, 1899, сељак, Србин. Стријељале га усташе у Слуњу 20. 12. 1941.

87. ПОПОВИЋ Јована СИМО, 1887, сељак, Србин. Стријељали га Нијемци код Дрвара марта 1943.

88. ПОПОВИЋ Марка СИМО, 1897, сељак, Србин. Убиле га усташе у Крстињи 13. 5. 1942.

89. ПОПОВИЋ Милића СТАНКО, 1901, сељак, Србин. Интернирали га Нијемци у логор у Њемачку 1941. гдје је погинуо као таоц штитећи повлачење њемачке војске код Берлина априла 1945.

90. РАШИЋ Марка ЂУРО, 1873, сељак, Србин. Стријељале га усташе у селу 19. 8. 1941.

91. ТАРБУК Лазе ЛАЗО, 1902, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 4. 5. 1942. и тамо убиле 8. 8. 1942.

92. ТАРБУК Лазе МОЈСИЈА, 1905, сељак, Србин. Интернирале га усташе у логор Земун 4. 5. 1942. и тамо убиле 8. 8. 1942.

93. ВУЧКОВИЋ Станка ЉУБА, 1921, сељанка, Српкиња. Стријељале је усташе у селу 2. 5. 1942.

94. ВУЧКОВИЋ Душана МИЛЕ, 1942, дијете, Србин. Умро у селу од посљедица прехладе задобивене у бјекству 8. 8. 1942.

95. ВУЈАКЛИЈА Лазе ДРАГИЋ, 1895, сељак, Србин. Стријељале га усташе у Крстињи 9. 5. 1942.

96. ВУЈАКЛИЈА Лазе СОФИЈА, 1900. сељанка, Српкиња. Заклали је Нијемци у селу 23. 1. 1943.

97. ВУЈАНОВИЋ Ђуре АНЂЕЛИЈА, 1884, сељанка, Српкиња. Умрла у селу од посљедица прехладе задобивене у бјекству 15. 4. 1943.

98. ВУЈАНОВИЋ Јанка СТАНКО, 1899. сељак, Србин. Стријељале га усташе у Крстињи 9. 5. 1942.


Умрли од тифуса и других болести:

1. БАСАРА Лазе МАРИЈА, 1909, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 7. 5. 1943.

2. БАСАРА Стевана СИМО, 1908, сељак, Србин. Умро код куће 1. 4. 1942.

3. БОЖИЋ Томе ДРАГАНА, 1890, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 3. 3. 1943.

4. ДЕЈАНОВИЋ Петра ДРАГИЦА, 1897, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 10. 1. 1945.

5. ДЕЈАНОВИЋ Ђуре ЂУРО, 1934, дијете, Србин. Умро у Фркашићу 7. 3. 1943.

6. ДЕЈАНОВИЋ Милића КАТА, 1896, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 17. 5. 1943.

7. ДЕЈАНОВИЋ Миливоја МИЛЕ, 1918, сељак, Србин. Умро код куће 15. 4. 1943.

8. ДЕЈАНОВИЋ МИЛКА, 1881, сељанка, Српкиња. Умрла код куће маја 1943.

9. ДЕЈАНОВИЋ Д. ПЕТАР, 1897, сељак, Србин. Умро код куће маја 1943. (уписан и у борце)

10. ДОМИЋ Милке ДЕСПОТ, 1893, сељак, Србин. Умро код куће 5. 5. 1943.

11. ДОМИЋ Симе КАТА, 1913, сељанка, Српкиња. Умрла код куће маја 1943.

12. ДОМИЋ Николе МИЛКА, 1882, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 5. 5. 1943.

13. ДРАГОЈЕВИЋ Николе ПАВАО, 1894, сељак, Србин. Умро код куће 25. 4. 1943.

14. ЕРОР Милића ДУШАН, 1933, дијете, Србин. Умро код куће 11. 5. 1943.

15. ЕРОР Симе ЂУРО, 1873, сељак, Србин. Умро код куће 20. 4. 1943.

16. ЕРОР Јанка ЈОКА, 1891, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 10. 4. 1943.

17. ЕРОР Миле ЈОВАН, 1888, сељак, Србин. Умро код куће 4. 5. 1943.

18. ЕРОР Николе МАРИЈА, 1870, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 1943.

19. ЕРОР Стојана МАРИЈА, 1904, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 7. 4. 1943.

20. ЕРОР Јандре МИЛА, 1880, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 15. 8. 1943.

21. ЕРОР Милутина МИЛЕВА, 1905, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 7. 5. 1943.

22. ЕРОР Николе МИЛКА, 1887, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 1. 5. 1943.

23. ЕРОР Нинка РАДЕ, 1891, сељак, Србин. Умро код куће 20. 4. 1943.

24. ЕРОР Петра РАДЕ, 1894, сељак, Србин. Умро код куће 5. 5. 1943.

25. ЕРОР Станка РАДЕ, 1888, сељак, Србин. Умро код куће 15. 3. 1943.

26. ЕРОР Ђурђа РАНКА, 1921, сељанка, Српкиња. Умрла код куће априла 1943.

27. ЕРОР Јанка СТАНА, 1891, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 1. 4. 1943.

28. ГРУБЈЕШИЋ Марка ДРАГИЋ, 1884, сељак, Србин. Умро код куће 11. 3. 1943.

29. ГРУБЈЕШИЋ Миле ИНЂИЈА, 1883, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 4. 4. 1943.

30. ГРУБЈЕШИЋ Лазе Петар, 1890, сељак, Србин. Умро код куће 15. 4. 1943.

31. ГУЊ Милоша БОЖО, 1941, дијете, Србин. Умро код куће априла 1943.

32. ГУЊ Милоша ДУШАН, 1940, дијете, Србин. Умро код куће априла 1943.

33. ГУЊ ЈОВАН, 1880, сељак, Србин. Умро код куће марта 1943.

34. ГУЊ Драгића МИЛА, 1921, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 17. 4. 1943.

35. ГУЊ Јанка МИЛА, 1883, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 1. 4. 1943.

36. ГУЊ Станка МИЛА, 1882, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 30. 3. 1943.

37. ГУЊ Боже МИЛИЋ, 1904, сељак, Србин. Умро код куће 1943.

38. ГУЊ Душана МИЛКА, 1937, дијете, Српкиња. Умрла код куће марта 1943.

39. ГУЊ Милоша МИЛКА, 1938, дијете, Српкиња. Умрла код куће марта 1943.

40. ГУЊ Јандре МИЛОШ, 1884, ковач, Србин. Умро код куће марта 1943.

41. КНЕЖЕВИЋ Милића ДРАГИЦА, 1938, дијете, Српкиња. Умрла код куће 2. 4. 1943.

42. КНЕЖЕВИЋ Миле ДРАГИЋ, 1877, сељак, Србин. Умро код куће маја 1943.

43. КНЕЖЕВИЋ Нинка ДРАГИЋ, 1875, сељак, Србин. Умро код куће 7. 4. 1943.

44. КНЕЖЕВИЋ Милоша ДУШАН, 1941, дијете, Србим. Умро код куће 1. 6. 1943.

45. КНЕЖЕВИЋ Павла ЈАНДРЕ, 1900, сељак, Србин. Умро код куће 5. 5. 1943.

46. КНЕЖЕВИЋ Милића ЉУБИЦА, 1938, дијете, Српкиња. Умрла код куће 20. 4. 1943.

47. КНЕЖЕВИЋ Милоша ЉУБИЦА, 1914, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 18. 6. 1943.

48. КНЕЖЕВИЋ Ђуре МАРТА, 1897, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 15. 4. 1943.

49. КНЕЖЕВИЋ Ђуре МИЛА, 1911, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 15. 6. 1943.

50. КНЕЖЕВИЋ Николе МИЛИЦА, 1884, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 17. 4. 1943.

51. КНЕЖЕВИЋ Марка РАДЕ, 1882, сељак, Србин. Умро код куће 16. 4. 1943.

52. МИХАЈЛОВИЋ Ђуре МИЛЕ, 1872, сељак, Србин. Умро код куће 17. 3. 1943.

53. МИХАЈЛОВИЋ Раде МИЛКА, 1897, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 10. 3. 1943.

54. МИХАЈЛОВИЋ Станка МИЛКА, 1872, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 19. 3. 1943.

55. МИХАЈЛОВИЋ Ђуре СТАНКА, 1918, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 5. 5. 1943.

56. ПЕТРОВИЋ Ђуре АНЂЕЛИЈА, 1875, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 10. 4. 1943.

57. ПЕТРОВИЋ Миле МИЛИЋ, 1906, сељак, Србин. Умро код куће маја 1943.

58. ПЕТРОВИЋ Павла МИЛИЋ, 1904, сељак, Србин. Умро код куће 7. 4. 1943.

59. ПОПОВИЋ Адама АНЂЕЛИЈА, 1897, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 13. 5. 1943.

60. ПОПОВИЋ М. АНЂЕЛИЈА, 1900, сељанка, Српкиња. Умрла код куће маја 1943.

61. ПОПОВИЋ Милоша МИЛЕ, 1900, сељак, Србин. Умро код куће 7. 5. 1943.

62. ПОПОВИЋ Раде МИЛИЦА, 1888, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 25. 4. 1941. ?

63. ПОПОВИЋ Стојана СОФИЈА, 1877, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 7. 5. 1943.

64. ПОПОВИЋ Петра СТОЈА, 1874, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 4. 5. 1943.

65. ВУЧКОВИЋ Станка МИЛИЦА, 1922, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 9. 4. 1943.

66. ВУЧКОВИЋ Стевана МИЛКА, 1884, сељанка, Српкиња. Умрла код куће 8. 5. 1943.

67. ВУЈАНОВИЋ Милића ПЕТАР, 1903, сељак, Србин. Умро код куће 15. 4. 1943.

Извор: књига „Котар Војнић у НОР-у и социјалистичкој револуцији“, Ђуро Затезало, Хисторијски архив Карловац 1989

 

*   *   *

Према књизи „Презименик СР Хрватске“, уредника др Путанец Валентина и др Шимуновић Петра, 1948. године у селу Клокоч постојала су следећа презимена:

• Ерор 102 (20), 2 – (102 становника у 20 кућа и 2 без куће), Свети Врачи Козма и Дамјан (зимски – 14. новембар)

• Кнежевић 64 (14), 1 –, Свети Никола

• Гуњ 53 (13), Свети Никола

• Поповић 39 (8), Свети Архангел Михаил (Аранђеловдан)

• Вучковић 38 (5), 1 –, Свети Ђорђе

• Вујановић 38 (6), Свети Никола

• Михајловић 31 (7), Свети Никола

• Дејановић 15 (3), Свети апостоли Вартоломеј и Варнава (тзв. „Вратоломије“ – 24. јун)

• Пеурача 15 (5), Свети Јован

• Милић 11 (3), Свети Ђорђе

• Пекеч 11 (2), Свети Ђорђе

• Бунчић 10 (2)

• Паић/Пајић 10 (2), Свети Никола

• Домић 9 (2), Свети Никола

• Вујаклија 9 (2), Свети Ђорђе

• Грубјешић 6 (2), 4 –, Свети Јован

• Петровић 5 (1)

• Драгојевић 4 (1)

• Рибић 4 (1), Свети Никола

• Рашић 2 (1), 1 –

• Каран 2 (1)

• Косјер 2 (1)

• Матијевић 2 (1)

• Дудуковић 1 (1)

• Тарбук 1 (1)

• Банда 1 –, Свети Ђорђе

• Бошњак 1 –, Свети Ђорђе

• Божић 1 –

• Јукић 1 –

• Врањеш 1 –

• Радовић 1 –

• Судар 1 –

 

Презименик СР Хрватске настао је на основу резултата пописа становништва СР Хрватске, одржаног 1948. године. У књизи су нека презимена погрешно уписана (Ерор као Ерар, Домић као Дамић, Каран као Коран и Дудуковић као Дудаковић). Услед погрешно уписаних презимена тешко је пронаћи још презимена 6 особа, колико недостаје да би се дошло до 506 становника пописаних 1948. године.

 

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Јован Ерор


Коментари (8)

  • Синиша Јерковић

    Интересантно да су готово сва имена код горе набројаних библијска тј. хришћанска, да словенских има веома мало. Интересантно због просте чињенице да су крајишки Срби у првим аустријским пописима имали углавном словенска народна имена и онда видимо да је у неком наредном периоду дошло до промјене што може само да се објасни стабилизацијом Црквене организације након формирања Карловачке митрополије и епархија. Вјероватно је Црква приликом крштавања инсистирала на хришћанским именима, све ово кореспондира са појачаним везама са Русијом(гдје су имена такође у поптуности хришћанска) и упливом руске редакције српскословенског. Послије Другог свјетског рата опет су са слабљењем улоге Цркве почела да доминирају народна, словенска имена.

    Одговори
  • Окир

    Што се тиче имена у црквеним књигама, и на Банији је био исти случај.

    Одговори
  • Eрор

    Да, и за мене је то било изненађење. Заиста је мало „народних, словенских“ имена. Тек покоји Милић и Драгић, Божо и Раде. Углавном православна хришћанска имена која су данас готово исчезла, док су у 20. веку превладала нека словенска нпр. Миле, Раде, Божо, Милан, Драган, Милић, Драгић, Станко, Владимир, Душан. Бранко… и понека данас честа хришћанска и грчка имена Никола, Петар, Павле, Јован, Ђуро, Стево. У периоду досељавања у Лику, Срби су заиста имали готово сва имена из скупа народних словенских имена и ретки су били изузеци. Очигледан је утицај цркве приликом крштавања.

    Одговори
  • predrag

    Ово јест списак и тачан је само није парохија Клокоч него је Дуњак и у Дуњаку је била саграђена православна црква 1824.,а порушена у 2.свј.рату од усташке авијације и ја сам у том селу живио до 1995.
    Мој деда је ту ишао у школу и писао ћирилицу красопис и све су били Срби на читавом простору Кордуна,а дошли су наши преци из Лике.

    Одговори
  • Eрор

    Да, то сам накнадно сазнао и ваљало би исправити. Грешка је изазвана тиме што у самим црквеним парицама које се чувају у Државном архиву у Загребу, а чији микрофилмови су објављени на интернет страници https://familysearch.org/search/image/index#uri=https%3A%2F%2Ffamilysearch.org%2Frecords%2Fwaypoint%2FMM5K-L94%3A771660628%3Fcc%3D2040054 пише лепо ћирилицом на црквенословенском да је црква Светог пророка Илије у Клокочу, иако у Клокочу никад није било цркве колико ја знам. Претпостављам да је црква страдала на Преображење 1941. када је страдао и највећи број Срба из тог краја. Исто је грешка и за парохије Цетинград и Крстиња, јер се цркве не налазе у Цетинграду и Крстињи, већ у Бухачи (тј. на Бухачи) и у Широкој Ријеци. Међутим, локације ове две цркве су тачно уписане у парицама, а грешка је само на интернет страници familyresearch што се тиче назива парохије, док је за Клокоч неким случајем грешка баш записана и у црквеним парицама из мени непознатих разлога.

    Одговори
  • Vladimir Zdjelar

    Postovani posjetioci foruma,

    Pokusavam sastaviti porodicno stablo. Moji pretci su sa Korduna, opstina Rakovica.
    Posljednjeg clana, koga moj djed pamti, jeste njegov djed, a moj cukun-djed ( Novak Zdjelar). Ako neko ima nekakav savjet, bio bih mu jako zahvalan.

    Pozdrav,

    Vladimir

    Одговори
  • Банијац

    Да, што се тиче давања именâ, врло је занимљиво што је јако мало народних у том периоду. Нека су чак јако чудна за ово поднебље, као нпр. Макивија и Дева, за које скоро да нисам ни чуо. Ни трага од Милоша, Душана, Ранка, Бранка, Миљке, Љубице и сл. Али се сва та имена јављају јако често касније, нпр. пред 2. св. рат, мислим да је на Банији свака трећа жена била Миљка у то време. Ево, ја сам их се сетио 7 за неколико секунди, које лично познајем.
    Надам се да ће тако проћи и Ива данашња мода давања ненормалних имена попут Реа, Теа, Маша, Лара, Лена, Лана, Луна, и небројено много Лука и Никола, и да ћемо се вратити изворним србским коренима. Чак је још Свети Симеон Мироточиви( Стефан Немања) говорио о томе, да чувамо Србска имена. О томе пише у „Завештањима Стефана Немање“, има и на интернету.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top