На данашњи дан: Умро краљ Милутин Reviewed by Momizat on . 29. октобра 1321. - Умро је српски краљ Стефан Милутин Немањић. Током његове владавине од 1282. Србија је проширила границе на северу и на југу и доживела еконо 29. октобра 1321. - Умро је српски краљ Стефан Милутин Немањић. Током његове владавине од 1282. Србија је проширила границе на северу и на југу и доживела еконо Rating: 0
You Are Here: Home » Данашњи дан » На данашњи дан: Умро краљ Милутин

На данашњи дан: Умро краљ Милутин

29. октобра 1321. – Умро је српски краљ Стефан Милутин Немањић. Током његове владавине од 1282. Србија је проширила границе на северу и на југу и доживела економски и културни развој, постављене су основе законодавства и државне управе. Подигао је и обновио више цркава и манастира (Грачаница, Нагоричино).

Стефан Урош II Милутин Немањић (рођен око 1253. године,  а умро у Неродимљу 29.10.1321) је био краљ Србије (1282— 1321) и један од најмоћнијих српских владара у средњем веку. Припадао је династији Немањића и био је млађи син краља Уроша I (1243 — 1276), млађи брат краља Драгутина (краљ Србије 1276 — 1282, краљ Срема 1282 – 1316) и отац краља Стефана Дечанског (1322 — 1331).

Током његове скоро четрдесетогодишње владавине, краљевина Србија је отпочела своје значајно ширење ка југу на рачун Византије са којом је 1299. године успостављена нова граница на линији Охрид—Прилеп—Штип (које су држалиВизантинци), чиме је српској држави прикључен северни део данашње Албаније и већи део данашње Републике Македоније. Поред тога, водио је успешне ратове са Бугарима, од којих је трајно освојио Браничево са Кучевом, иТатарима.

После Драгутинове смрти 1316. године дошао је у сукоб са краљем Мађарске Карлом Робертом (1310 —1342) због заузимања поседа свог брата и тада је изгубио Мачву и Београд (1319), али је успео да задржи Рудник иБраничево. Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички фактор у региону, који склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава. Упоредо са тим, женидбама је успео да обезбеди освајања из успешних ратова са Византијом и Бугарима, док је сукоб са Татарима окончао слањем свог сина-наследника Стефана као таоца.

На унутрашњем плану је извршио промену са рашког скромног двора, церемонија и титула на византијско уређење са раскошним двором. Подигао је и обновио већи број манастира и цркава међу којима се издвајају Богородица Љевишка, Грачаница, Краљева црква у Студеници, Богородица Тројеручица у Скопљу, Старо Нагоричане и његова задужбина Бањска на простору његове државе, односно манастирска црква у Хиландару на Светој Гори ван његове државе. Паралелно са развојем сакралне архитектуре која је у његово доба добила нови облик познат као Вардарски стил, развијала се и фортификациона архитектура у којој су најзначајнији домети манастирско утврђење у Хиландару и проширење Београдске тврђаве градњом Западног Подграђа са пристаништем (мада има оних који то проширење приписују и Стефану Душану (краљ 1331 — 1346, цар 1346 — 1355).

Због свог задужбинарског деловања је канонизован две и по године након смрти и проглашен Светим краљем, а његово житије је написао његов сарадник и каснији архиепископ српски Данило II (1324 — 1337)[3].

Женио се чак пет пута, последњи пут Симонидом 1299. године и из тих бракова је имао два сина Стефана и Константина и две ћерке Ану (Неду) и Царицу (Зорицу). Иако је значајно проширио и ојачао српску државу и увео византијско уређење у њу, није успео да консолидује унутрашње прилике у земљи, тако да је после његове смрти дошло до грађанског рата. Против његовог законитог наследника и млађег сина Константина побунио се старији син Стефан, а у борбе око престола се укључио и Драгутинов син Владислав који је према Дежевском споразуму из 1282. године требао да наследи Милутина. Расуло у земљи је било толико да се поједина властела једноставно отцепила (као Бранивојевићи у Захумљу), а банде пљачкаша су нападале чак и поворку која је преносила Милутиново тело у његову задужбину манастир Бањску.

ИЗВОР: Википедија


Коментари (2)

  • Milenko Djordjevic

    NERODIMLJE
    Mesto rodjenja mnogih srbskih vitezova , mesto rodjenja mocnih umnih i razumnih, uticajnih ljudi i to su Srbi znali jos iz anticko vreme.A kako je nastao naziv : NE RODIM LJE . Ne rodim – znacenje je isto i danas , ali rec LJE u starim vremenima imalo je znacenje – djubre.
    Danas kazemo idem u VC, pre toga, idem u KLOZET, mnogo ranije, idem u NUZNIK , ali mnogo pre toga (a u nekim selima govorilo se i u dvadesetom veku), idem NA PO LJE- znacilo je idem da podjubrim prirodu.Prema tome naziv Nerodimlje dale su zene tog mesta izrekom :“ne rodimdjubre“
    jer su deca uve bila na ponos roditeljima .
    A ja se pitam dali je Nina Belov dobio nadimak Nebrod ili Nemrod u nekim zapisima, po mestu rodjenja sto se zadrzalo do danas da pored imena stoji i odakle je .
    Nerodimlje nije bilo zla kob Srba gde se deca nisu radjala kako danas neki misle vec ponos naroda . Ime NI NA-znaci nije NA-zena koja nudi hrani , vec junak sin belog boga-dobrog boga , kasnije i proglasen od nekih naroda za boga (BAKa) jer je uspeo da zavede red i stvori prvo uredjeno drustvo od Indije do izvora Dunava i Atlantika . Dali naziv NEBROD moze da doprinese drugim dokazima da je krenuo u oslobadjanje svog naroda i osvajanje necivilizovanih iz Srbije .

    Одговори
  • неродимац

    Поштовани Миленко, веома интересантна вам је ова предпоставка о имену села НЕРОДИМЉА и ја пошто сам из тог чувеног места и већ око 8 година пишем књигу о том селу и први пут чујем објашњење о имену села. Не могу да кажем да ово није тачно али историјски гледано нема баш подлогу за такво размишљање али РОДИМЂУБРЕ је баш нелогично за било шта а камо ли име за место. Драго ми је што неко и даље прича о Неродимљу и што није заборављено, али ако имате још неки податак о Неродимљу пишите или овде или на nerodimlje@gmail.com. Хвала унапред и поздрав и свако добро…

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top