Порекло презимена, Српски Итебеј (Житиште, Горњи Банат) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Итебеј (данас Српски Итебеј), према истраживању етнолога Јована Ердељановића "Срби у Банату"; приредио сарадник портала Порекло Алек Порекло становништва насеља Итебеј (данас Српски Итебеј), према истраживању етнолога Јована Ердељановића "Срби у Банату"; приредио сарадник портала Порекло Алек Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, Српски Итебеј (Житиште, Горњи Банат)

Порекло презимена, Српски Итебеј (Житиште, Горњи Банат)

Порекло становништва насеља Итебеј (данас Српски Итебеј), према истраживању етнолога Јована Ердељановића „Срби у Банату“; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Прво најстарије село било је око садашње цркве. Негдашња црква је била на месту где је сад крст, а крст је био њен олтар. Неки имају успомене да их је довео “неки патријарх“ (?), и то 60 домова из Србије.

По саопштењу апотекара Лукшића, назив Итебеј значи на старом турском седам хумки. И заиста је, вели, Итебеј манастир (који се први пут помиње под именом Витубу) био с оне стране Старог Бегеја, где и сад има земљиште са таквих седам хумки.

У Итебеју су предања о постанку села и пореклу најстаријих родова (оних из 1745. године и раније) сасвим погубљена што свакако доказује велику старину села и тих родова. Ни Рајићи који су највећи род (око 150 домова), и који имају и највише стараца и интелигентних људи (Мркшићева, Рајићева, Ракићева, Црњански и Шувачки су биле прве, најстарије фамилије у Итебеју, за њима су подолазиле друге) не знају ништа о свом пореклу. Они објашњавају то врло великом строгошћу њихових негдашњих домаћих старешина, који својим млађима нису ништа говорили осим најпотребнијих наређења о радовима. Иначе, стара лична имена (особито она на –ић) и презимена јасно сведоче о њиховом пореклу из западних српских крајева, а по њиховим нејасним успоменама вероватно из западне Србије.

Предање које је и свештеник Вујковић чуо, каже да су први насељеници били дуж Старог Бегеја, као што се уопште народ поред река, на узвишенијим местима, насељавао. Ту је први, најстарији, ред кућа. У том је реду био и онај Шувачки Рошул који је финансирао зидање садашње итебејске цркве. Река Бегеј је у раније време текла баш онуда где је сад главни канал… а “Стари Бегеј“ и “Турски Бегеј“ су тада били само његови рукавци, којима је отицала вода приликом изливања.

Турски Бегеј зову што су туда заиста Турци копали корито Бегејево, удубљивали га, да би могле њиме галије пловити све до Темишвара, до под град, баш до под њгов спољњи оклоп, а ипак је корито било кривудаво, јер га Турци нису исправљали него само удубљивали. Тај ток је ишао поред Врањева, ка Тиси (а не преко Бечкерека као Нови Бегеј).

Статистички исказ у 1925. години: домова 968, православних, српских: …свега 4.212; назарена 87, безверних 15…

У винограду и Одаји ископавали су ћупове са поклопцем, пепео од спаљених мртваца, земљу и кости. Нађени су велики и мали лонци, и ту је као брешчић. У Великом риту и у Великом сигету су ископавали сребрне новце.

Ка Пардању је умка Чабарунак и у њој су, веле, копали новце. На месту Црквини, десно од главног пута Бечкерек – Темишвар, и сада налазе разне остатке насеља, а чуо сам од више људи да је ту најпре и било село Итебеј, па су се услед турских напада људи склонили на данашње место.

На црквеном зиду, на јужној страни, налазе се четири узидане плоче, надгробни споменици, на сва четири крупа стара слова црквена: Арсеније, син Илије Рајића; Василије, син Атанасија Поп(овића); Николаје Милоша Црњански 1750. (ово би могло бити доказ да је још и пре тога времена било села Црње); јереј Илија, парох села Итебеја, син Милош Црњан(ски) 1763. (јамачно је тај син поставио споменик оцу; и у протоколу умрлих за 1763. годину – 7. март: јереј Илија Црњановић).

Даље је уз цркву један од оних старинских камених споменика у виду четвртаста стуба с именима: на једној страни Марко Недић 1759., а на другој јереј Михаил Марков; на североистоку од олтара у порти плоча с именом: Живојин Иланић из Избишта 1788. година; на зиду са северне стране опет с именом плоча: Иван Босан(чић) 1770. (?) при Марији Терезији.

У минеју за јуни на првим листовима је запис да је Стојко Станојев приложио цркви итебејској тај минеј 1. јуна 1742. године, а на трећем има запис да је патријарх Арсеније Четврти дошао у Итебеј из Темишвара 9. јуна 1742. године.

Има 114 годна (мој додатак – значи око 1820. године) откад је напуштено старо гробље у Криваји, откад је прва у њему сахрањена баба Стана Станимирова (Станимирови су новија фамилија).

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА

Јереј Илија МИЛОШЕВ (5, Св. Јован), син Милошев; иначе се потписује Црњански. Намесник Илија Милошевић 1758. Године, родом из Итебеја. Попова греда је била поп-Илијина, а тако и Велики преток усред шуме Чинарова, и њега није могао истерати ни спахија. Још кад је Итебеј насељен, његова кућа (према цркви) била је прва нумера, а друга је била Панићева (били су “Грци“); на углу где је сад банка (апотека), према цркви, такође Живкови – Писарови, а где је сад Велимир Рајић, други угао према цркви, Николићева је била такође поповска – биће да нису били тако стара фамилија. Предање да су из “Черне“ и да су се зато писали Церњански. “Од старијих смо чули Чарнојевић“. Црњански Илија: “Кад су се овде дилили Црњански, један је отишао у Велики Бечкерек, а један у Сегедин и чули су да од њих има потомака у Сегедину“. Девет попова је било из поп-Илијине нумере.

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО (први пут у Ердељановићевом рукопису поред презимена породице, појављује се и број душа – кад уз број нема никакве ознаке, он означава куће, а кад означава душе, то је и назначено):

–        Јован БЕЉИН (14 душа); први око средине 19.века; стара фамилија

–        БЕЉИНИ (2, Ђурђиц)

–        Борић ВЛАЈИН, а даље: Борић – Стојић ВЛАЈИН, јамачно се отац звао Стојић; сад не постоје Влајини, али постоје БОРИЋИ (3, Св. Јован), који имају стару земљу

–        Игњат ВЛА и жена “Марија Влаиња“ (2 душе)

–        Степан ВРАНА, а даље: Степан Недин (4 душе) и укућани: Дамјан Цвејин са женом, сад ВРАЊИНИ (5, Св. Мрата), стара фамилија

–        Стаја ГРУЈИН (16 душа), први из 1821. године

–        ГРУЈИНИ (4, Ђуђревдан)

–        СТОЈИЋ – ДАБИН (15, Ђурђиц), сада ДАБИЋ; и око средине 19.века (11 душа)

–        Јован ДОМАЗЕТ (4 душе), сад ДОМАЗЕТОВИ (2, Ђурђевдан), стара фамилја из 1821. године

–        Арсеније ЖИВАНОВ (6 душа), стара фамилија, и 1821. године

–        Остоја ЖИВАНОВ (9 душа), стара фамилија, и 1821. Године

–        ЖИВАНОВИ (5, Св. Никола)

–        Петар ЈАКОВЉЕВ (11 душа), 6 кућа Петковача), стара фамилија, и око средине 19.века

–        Гаврило ЈОСИЋ (16 душа, Св. Никола), стара фамилија, и 1821.године

–        Јован КОЛАРСКИ (10 душа), стара фамилија; даље: Јован НИКОЛИН, по оцу и 1821.године

–        КОЛАРСКИ (2 душе, Св. арх. Михаил)

–        Лазар МИЛОШЕВИ (6 душа, Св. Јован), и 1821.године

–        Лазар МИХАИЛОВ (3 душе), сад је већ “на умору“ та стара фамилија

–        МИЈАИЛОВИ (2, Св. Никола)

–        Тодор МОШОРИНАЦ (10 душа), затим: Тодор КРСТИН, по оцу; стара фамилија, и 1821.године

–        МОШОРИНСКИ (4, Св. арх. Михаил)

–        Величко МРКШИЋ (15 душа); Марко МРКШИЋ (18 душа), и 1821.године

–        МРКШИЋЕВИ (25, Св. Никола); Мркшићи и Шувачки су прве и најстарије фамилије у Итебеју

–        Стојан НИНКОВ (3 душе), знају да је стара фамилија, и 1821.године

–        НИНКОВИ (3, Св. Никола)

–        Михаило ОМАЉЕВИЋ (18 душа, Св. Мрата), сад ОМАЉЕВИ, и 1821. године без –ић

–        Никола ПЕЈАКОВ (14 душа)

–        ПЕЈАЧКИ (5, Ђурђевдан); њихови блиски сродници зову се ЖИВКОВИ (7, славе такође Ђурђевдан)

–        Петар ПЕТАКОВ, даље Петар ДАМЈАНОВ (7 душа), сад Петар у једнини, стара земља

–        ПЕТАКОВИ (3, Св. Никола); осим тога има и две куће ПЕТАК – ЈОСИЋЕВИХ (Св. Никола), по кући Јосићевих

–        Гаврил ПЕТКОВ (3 душе), и сасд има те фамилије више кућа

–        ПЕТКОВИ (3, Петковача)

–        Јереј Николај ПОПОВ (5 душа), и сад: “Поп-Илијини“ их зову (10, Св. Јован)

–        Срдан РАДОЈИЧИН (11 душа), пишу се Шувачки, а зову их Радојичини

–        Милован РАДУЛОВАЧКИ (и затим Милован ЈОВИЧИН, очевидно по оцу) (7 душа)

–        Нина РАДУЛОВАЧКИ (24 душе), у предање се памти предак Нина (14, Лазарева субота)

–        Михаил РАЈИЋ (6 душа)

–        Милић РАЈИЋ (9 душа)

–        Милић РАЈИЋ (16 душа и 1 слуга)

–        Стефан РАЈИЋ, Стефан МИЛУТИНОВ га затим зову, дакле по оцу (17 душа и још двојица слуга и жена му); ни старац од 87 година не зна ништа, а ни други Рајићи који су упитани (око 112, Ђурђевдан)

–        Николај РОДИН, а затим Николај ПЕТРОВ, очевидно по оцу (8 душа и два укучанина, и то дунђерин Јаков са женом), од 1821.; сад и Рајићи (3 стару славу Св. Јована, а 1 Ђурђиц)

–        Стојко СТАНОЈЕВ (6 душа, 1 Ђурђевдан), знају да је стара фамилија

–        Груја СТЕЛКИЋ, -И (10 душа, Св. Јован, 1 Ђурђевдан и Св. арх. Михаил)

–        Милош СТОЈАНОВ, -И – УЗГЛАВНИЧИНИ (7 душа, Св. арх. Михаил); баба Јованка и син Живан СТОЈАНОВ (4 душе)

–        Јован СТОЈИЧЕВ (5 душа), даље: Ђурица Јованов, по оцу

–        Радојица ШУВАКОВ (7 душа), даље: Радојица Јованов, по оцу

–        Станимир ШУВАКОВ (8 душа), даље Станимир Јованов; сад ШУВАЧКИ – РАДОЈИЧИНИ (6, Ђурђевдан)

 

РОДОВИ КОЈИХ ВИШЕ НЕМА:

Иван БОСАНЧИЋ (9 душа). – Димитрије ВЕСЕЛИНОВ (4 душе). – Филип ВЕШИН, даље Филип Милин, по оцу. – ВЕСИНИ (4, Ђурђиц), била је стара фамилија. – Антоније ВЛА (2 душе). – Крста ВЛА и син му Станул (4 душе) – Веселин ВРАЧЕВ (6 душа), даље: Веселин Николин. – Маринко ЈЕРКОВ (11 душа). – Арсеније ЈОВАНОВ (15 душа), по оцу Јовану. – Дамјан ЈОВАНОВ (13 душа). – Страиња Јована КНЕЖЕВА (15 душа и још три слуге породице). – Јереј Михајло МАРКОВ (11 душа), 1758.године, родом из Итебеја. – Станко МИЛЕТЕВИЋ (6 душа и 2 слуге и жена му). – Стојко МИЛИЋЕВ (9 душа). – Дом Аврама МОЈСЕЈОВА (6 душа и 5 слугу). – Никола ОБЕРКНЕЖЕВ (15 душа), даље: Никола Јованов, по оцу. – Јован ОСТОЈИН (11 душа, од којих су троје служавка и деца). – Јован ПЕЈИН (5 душа). – Јован ПЛАВШИН (5 душа). – Атанасије ПОПОВИЋ (13 душа). – Јован ПРВОСАВЉЕВ – КАПАМАЏИЈА (3 душе). – Георгије (Ђурђе) РАДОСАВЉЕВ (13 душа). – Стојан СРЕЋКОВ (5 душа и још 2 слуге: Игњат Вла и жена му). – Иконија СУБИШЕВ (11 душа).

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО ПРЕМА “Протоколу исповедајушчих из 1821.године“:

–        АРСИЋИ (5, Ђурђиц, 1 Св. Јован), стара фамилија

–        БОЛОРИН (Богосав), од сега садашњи БОЛОГИНИ – ШАРКИНИ (а у матицама БОГОСАВЉЕВИ – БОЛОРИНИ), сад се пишу само Болорини (6, Св. Илија), а један свештених од њих у Мраморку писао се Богосављевић, и његови потомци исто

–        ВЕСИНИ

–        ВАСИЋИ (3, Св. арх. Михаил)

–        ЖИВОЈИНОВИ (1, Св. Никола)

–        ПАУЛОВ, сад ПАВЛОВ (1, Ђурђиц)

–        ПУШКАШЕВИ (3, Св. арх. Михаил), стара фамилија

–        РАКИЋЕВИ (4, Св. Јован), бии прве газде овде и врло чувени (више домова); за њих и за Рошулове (Шувачке) се прича да су у време зудиања ове садашње цркве били најбогатији и поспали златним новцем темеље црквене; и сад има њих, али су сиромашни

–        РУЖИНИ (6, Св. Јован)

 

РОДОВИ КОЈИХ ВИШЕ НЕМА:

ДАМЈАНОВИ. – ЂУЛВЕЗАН (2). – ЈЕРЕМИЋ. – ЛАЗИНИ. – ПЕТРОВ. – РИДАНОВ. – СТАЈИН. – ФЕЊЧЕВ. – ХРИСТИЋ.

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

–        ВУЈИНОВ (1), дошао из Пардања

–        ДАНИКОВИ (Петковача), отац из Бечкерека; једни и сад у Бечкереку

–        ДАНИКОВИ – ВУЈКОВИ, по предању су досељени из Русије

–        ЕГАРСКИ, једнина; ЈЕГОРАЦ, зову их ЈЕГАРСКИ (2, Ђурђевдан), досељени из Бачке

–        МИЛИНКОВИ (1, Св. Никола), из Бачког Петровог Села досељени пре десетак година

–        МИЛОВАНОВ, “Вељко Петрин“, отац из Иванде (1, Св. Јован)

–        МИЛОВАНЧЕВИ (1, Ђурђевдан); једног од Рајића, њиховог деду, донели у време рата 1848. године, а пореклом из Врбаса; и сад има тих Милованчевих у Врбасу

–        НОВАКОВИ (4, Св. арх. Михаил), деда дошао из Бокше, “из Влашке“

–        НОВАКОВИ (Св. арх. Михаил), из Бењиша (Брењиша ?)

–        ПРВУЛОВИ (Св. Јован), прадеда из Јанкаида

–        ПУНГУЛЕСКУ, сад ПУНГУЛОВИ (3, Св. арх. Михаил), из Комлоша, призетио се деда

–        РАЈИЦКИ (2, једни славе праву славу – Ђурђевдан, а једни Велику Госпојину), по оцу из Бугарске, зову их “Бугари“

–        ТУЦИЋ (9, први дан Духова), предак добегао из Старог Бечеја у Сент-Ђурађ, па овамо, спахији Кишу; пре се звали Југовићи

–        ФАРАОН, сад ФАРАОНОВИ (1, Св. Никола), Срби, деда из Кларије (мој додатак – дан. Радојево)

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        БЕЛУР, данас БЕЛУРОВИ (2), досељени из Баната

–        БОЛДОРАЦБОЛДОРЧЕВИ (5 Ђурђевдан, 1 Св. Јован), стара фамилија, били богати

–        ВЕЛИЧКОВИ (2, једна слава Св. Никола, а друга Св. Јован), стара фамилија

–        ВУЈИНОВ (1, Ђурђевдан), стара фамилија

–        ВУКОВИ (2, Св. Никола), старафамилија

–        ЂУРКИНИВИВЦИ (6 Петковача, 2 Ђурђевдан)

–        ИГЊАТОВ (6, Св. Јован), стара фамилија

–        ЈАШИЋ, данас ЈАШИНИ – ЋЕЛИНИ (8, Св. Јован), стара фамилија

–        КОЗЛОВАЧКИ (3, Ђурђевдан), стара фамилија

–        КОРДИЋ, сад КОРДИНИ (6, Св. арх. Михаил), стара фамилија

–        КОСТАДИНОВИ (7, Петковача), стара фамилија

–        КРСТИНИ (5, Петковача), стара фамилија

–        ЛОНГИНОВИЋИ (3, Петковача), деда им је био поп у Итебеју

–        МАРИНКОВИ (12, Ђурђиц), стара фамилија

–        НИКИЋЕВИСЛИПИШЕВИ (1, Св. арх. Михаил); од њих су, по причању, они у Пардању

–        ПЕТРИНИ (11, Св. Никола), стара фамилија

–        ПРВУЛОВИПАВЛОВИ (6 Св. Јован, 2 Павловдан), стара фамилија

–        РАДАНОВИ (6, Св. Никола), стара фамилија

–        РАДИНИ (5, Ђурђевдан), стара фамилија

–        РЕЉИНИ (2, Св. арх. Михаил), стара фамилија

–        РИСТИЋ, сад РИСТИНИ – ТИМИЋЕВИ (9, Св. Стефан), стара фамилија

–        РОКСИЋ (3, Св. Јован), стара фамилија

–        САВИН (1, Св. Мрата), стара фамилија

–        СТАНКОВИ – РБАРЕ (9 Св. Јован, 1 Ђурђевда, по кући), једни од њих су пореклом од усвојеног Вијатова из Орловата, који је славио Св. Василија, и такође примио презиме Станкови и славу Св. Јована

–        СТОЈАДИНОВИ (4, Св. Стефан), стара фамилија

–        СТОЈИНИБЛИЗИНИ (9, Св. Стефан), стара фамилија

–        ЋУРЧИНОВИ (5 Св. Никола, 1 Видовдан), стара фамилија

–        ФИЛИПАШЕВИ (8 Ђурђевдан, 1 Св. арх. Михаил), стара фамилија

–        ЧОБАНИН, сад ЧОБАНСКИ (4 Св. Никола, 1 Св. арх. Михаил), стара фамилија

–        ШНАЈДЕРОВИ (2, Св. Јован), стара фамилија

 

ИЗУМРЛИ РОДОВИ:

БЕЛИЦКИ. – ВУЈИНОВ, били су пастири. – ЗЛАТИН. – ИЛИЋ. – МИШКОВ. – ОСОБЕНСКИ. – ПАНИЋИ. – ПЕРИНИ. – СИМЕОНОВ. – СТАНИМИРОВИ. – КРТОГОВИ. – СТАНИСАВЉЕВИ, нема их (има досељених из Бечкерека). – СТОЈКОВ.

 

ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:

ЈАПУШЕВИ, стара фамилија; отишли у Америку. – МИЛИТАРОВ. – НИКОЛИНИ, сад НИКОЛИЋ, деда из Модоша. – РАЈКОВИ. – РУДЊАНИН.

 

ЦИГАНИ:

ШТЕВАНОВИ (5, Петковача), стара фамилија; имали су и земљу. – ФЕРКОВИЋИ (5, Петковача)

 

НАЈНОВИЈИ РОДОВИ:

ЈОВИЧИНИ (2, Ђурђевдан). – СРДАНОВИ (3, Ђурђевдан), две куће зову Сремчеви. – ТАШИНИ (2, Св. Никола). – ЋОСИЋИ (3, Св. Никола).

 

 ИЗВОР: Јован Ердељановић – “СРБИ У БАНАТУ“; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 


Коментари (3)

  • vojislav ananić

    ИТЕБЕЈ

    Итебеј јесте био манастир 1219-е, и то бенедиктински. Прво помињање села јесте везано за „деловање“ монаха тог манастира. Наиме, 1219-е се у списима Чанадског епископата налазимо да је покренут поступак против монаха итебејског манастира. Они су златне крстове и пехаре истопили и ковали новац. Били су дакле фалсификатори. 1221-е је манастир деградиран у нижи степен, јер су дотични монаси побегли пред правдом, јер су начули да су војници кренули да их апсе. Како се деградирао манастир? На мађарском се каже „taršaš kaptalan“, а то би значило да је постала нека врста манастира под световном управом, јер су њени поседи дати на збрињавање једном велможу. Може се рећи да је манастир приватизован?
    Итебеј се 1219-е помиње и у папским декадно пореским регистрима. А помиње се и 1239-е у истим изворима. Манастир је и даље постојао само са мањим овлашћењима.
    Итебејске поседе (од румунске границе, па чак од румунског Отелека, до Клека) 1276-е купује породица Чанад, па 1319-е је добија Тамаш из рода Картал (капетан тврђаве Иљед). Итебејским поседима су тад припадали још четири села: Дершк (или Харумдершк), Свети Ђорђе, Двор-Удварнок и Вида. Ова последње поменута породица је после узела име по селу и постала породица Итебејски (Ittebei).
    Нашао сам списак црквених насеља средњег Баната (тада Торонталске Жупаније у црквеном смислу, та Торонталска Жупанија је била много мања него она из 19. века, зато пишем средњи Банат): Бака, Итебеј, Модош, Тарнок, Урхида, Жељ. Модош је Јаша Томић данас, а Тарнок је Торак. Овај податак је из 1332-е и 1333-35-е. Под црквеним насељем разумем насеље у којој је било цркава или манастира. Овај списак је исто неки порески, а највише је опорезиван Модош.
    Запис из првог дела 14. века каже да се из Бечкерека у Темишвар ишло следећим путем: „Из правца Бечкерека путем за североисток пролазећи кроз Бесермењ и Итебеј стигло се до Урхиде где се прелазио Стари Тамиш, да би се стигло у Темишвар.“
    Око 1330-е се пише да су границе Торонталске црквене Жупаније: На западу река Тиса од Акача до Арадаца. Одавде на југ граница је прелазила преко Бечкерека, а на истоку Бока, Модош, Итебеј, и Жомбоља су крајња насеља. Северна граница се дужила од Жомбоље, преко Кикинде до Акаче. Одакле Итебеју име Итебеј?
    Прво име је било Withubu. По мађарском језику фонетично се читало Итоебое. Скраћено, без нагађања: име насеља се сатоји од два дела – Ите и бое). Ите је било мађарско име коришћено до краја 13. века. А бое) потиче из турског војног речника – види реч беј. А значи вођа рода. Мађарски народ у време (896-е) и мало после (до 13. века) насељавања се састојао од седам племена. Свако племе се састојало од седам рода. По мени је логично да је Итебеј био посед једног вође рода, који вођа се звао Ите. Откуд турски војни речник? Мађари су живели заједно са турцима у Закавказју негде око 3. века нове ере, и преузели су много речи везане за војску и управу. Итебеј је у 16. веку вероватно много „пропатио“ од Турака. Али сам недавно сазнао да је исправније рећи под Турцима. Јер сам досад мислио да су становници Итебеја негде око 1530-е побегли пред Турцима. Али један пријатељ ми је показао књигу у којој стоји, да су Итебејци средином 17. века плаћали порез Турцима, а да је у селу била и једна ветрењача, која се посебно опорезивала, а у становништву Итебеја је било и Турака. У то време у Бечкереку, који се тад почео развијати, било три ветрењаче. Било како било, Итебеј није растао, него се полако опустошио и до 1780-их постала пустара, кад су се населили Срби и Мађари у Српски и Нови Итебеј. Житељи Српског Итебеја Мађаре из Новог Итебеја називају Бикишанима, јер су се они населили из околине града Бекеша у Мађарској. По дијалекту Мађари Бекеш називају Бикиш, па отуда и назив Бикишани.

    Одговори
  • zoran

    jel neko zna uopste tacnu lokaciju manastira?

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Данашње име, Итебеј, појављивало се у различитим облицима кроз историјске списе, на пример Итебеи и Итебес. О самом пореклу помало необичног имена постоји неколико различитих прича, од којих су најзанимљивије три верзије.
    Према првој верзији, име Итебеј настало је од манастира који се налазио у средњевековном Итебеју. Манастир се звао Prepozitura de vibulin vitubu, или скраћено само Витубу, па се временом из те речи изгубио почетни глас.
    Друга верзија је везана за угарског велепоседника, који се звао Istvan Itteboi. Он је био власник села у XII веку, тако да је цело село добило име по њему.
    Према трећој верзији, која подржава теорије да је Итебеј био насељен још за време Римљана, реч Итебеј настала је из две речи. Војничка утврђења грађена у то време звала су се итери, а израз за увалу био је беј, тако да је из њих настала реч итербеј, а гласовном променом данашњи назив села.

    Средњевековни манастир

    Остаци поменутог манастира налазе се северозападно од данашњег Српског Итебеја, и њихово ископавање је започето 1906. године. Утврђено је да је манастир био изграђен од цигле, и вероватно разрушен у време најезди Татара. У оквиру манастира се налазила и црква, у чијој је гробници, према списима из Ватикана, сахрањена и једна принцеза. Ископавањем остатака пронађена је стара грнчарија, оружје (две секире), као и игла за шивење направљена од зуба дивљачи.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top