Мисао дана: Амерички нобеловац о Тесли и Пупину

9. октобар 2012.

коментара: 12

Михаило Пупин и Никола Тесла били су два јединствена човека и учинили су много за промоцију српског народа, јер је читав научни свет сазнао да Срби, иако мали народ, имају велике научне и проналазачке капацитете достојне највећих умова човечанства

 

Ларс Онсагер (Американац норвешког порекла),

добитник Новелове награде за хемију 1968. године

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. Војислав Ананић

    БИЛО ЈЕ ТО ВРЕМЕ КАДА СУ МАЛОМ СРБИЈОМ ХОДАЛИ ВЕЛИКИ ЉУДИ …
    29. 09. 2016
    Тесла и Пупин на истом путу
    Аутор: Александра Нинковић Ташић

    Ове године свет прославља 160 година од рођења Николе Тесле, док су претходне две биле посвећене прослави 160 година од рођења Михајла Пупина и заштити његових научних достигнућа под капом Унеска. Ови јубилеји били су добар разлог за организовање изложбе „Тесла и Пупин на истом путу” у Историјском музеју Србије, као наставак изузетно успешне изложбе о Михајлу Пупину, која је током протеклих годину дана изазвала огромно интересовање јавности и привукла велики број посетилаца.

    Изложба, настала у сарадњи Александре Нинковић Ташић, идејног творца изложбе о Михајлу Пупину, Историјског музеја Србије и Музеја Николе Тесле, организује се под генералним покровитељством Рајфајзен банке, која 2016. године обележава 15 година успешног пословања у Србији.
    Пројекат „Тесла и Пупин на истом путу” најбољи је начин да се по први пут у нашој јавности прикаже не само допринос ове двојице великана људској цивилизацији, већ и да се представљањем њихове научне и духовне заоставштине, представи добар образац на који се наше друштво може ослонити.

    Двојица истакнутих српских научника су током вишедеценијског живота и рада у Америци оставила неизбрисив траг у историји светске науке, али и у другим областима људског стваралаштва.
    Ипак, упркос немерљивој величини њиховог доприноса и неизбежним бројним паралелама, они су врло често представљени један насупрот другом.

    Ова интерактивна изложба има за циљ да њихово наслеђе укрсти, поштујући најважнији захтев – ослањање на чињенице. Велики људи треба да инспиришу најразличитије ствараоце, али тек пошто у образовном, научном и културном систему нашег друштва заузму место вредно њиховог живота и дела.

    Зато је важно указати на све тачке сусрета ова два велика човека, као што су: порекло, однос према народној традицији, личност и улога мајке, сусрет са Америком и присуство у америчкој јавности, однос према уметности, заједнички сусрети, али што је најважније – њихов сусрет на великом путу научног стваралаштва. Изложба ће управо приказати ове елементе и посетиоцима представити занимљиве и непознате детаље из њиховог живота.

    Употреба модерних технологија и посебно такозваног концепта проширене стварности, даће посебан допринос доживљају ове поставке. Идеја је да се кроз употребу нових медија и савремених технологија, на иновативан и занимљив начин, јавности представе тачке сусрета два велика научника. Посетиоци изложбе имају прилику не само да упознају Теслу и Пупина, који су значајним проналасцима обележили време у ком су живели и стварали, већ и да доживе нова искуства кроз концептуална и технолошка решења карактеристична за време које је тек пред нама.

    Поставку чини неколико интерактивних изложбених модула. Централни експонат је макета лабораторије у Колорадо Спрингсу са 3Д штампаном фигуром Николе Тесле која оживљава помоћу апликације тзв. проширене стварности (augmented reality). Анимација у проширеној стварности, осим што представља веома квалитетну дигиталну реконструкцију Николе Тесле и неке од његових значајних мисли, антиципира начин на који ће се у блиској будућности интегрисати дигитална и физичка стварност у свакодневном животу. Поред макете су модули, инспирисани кутијама за транспорт вредних експоната, чија унутрашњост кроз текстове, цитате, фотографије, илустрације и мултимедијалне информације у проширеној стварности, представља садржај изложбе.

    Након завршетка изложбе у Београду, „Тесла и Пупин на истом путу” ће посетити још пет градова (Крагујевац, Крушевац, Ниш, Нови Сад и Идвор), те низом предвиђених активности (радионица за децу, предавањима и стручним вођењима), активирати читаву Србију. Званично ће се завршити у родној кући Михајла Пупина у Идвору, где ће материјал и експонати остати као део сталне поставке ове куће – музеја.

    • Војислав Ананић

      Хоће ли бити исправљена неправда према Михајлу Пупину?

      Гроб великог српског и америчког научника, изумитеља и патриоте, Михајла Пупина, пореклом из Баната, већ деценијама ретко ко посећује, па је запуштен и неугледан, што овај великан светског гласа свакако није заслужио. Стога је од Срба у Америци потекла иницијатива за пренос његових посмртних остатака из Бронкса у Србију, чиме би након 85 година од Пупинове смрти, била испуњена његова последња жеља.
      Посмртни остаци Михајла Пупина почивају у гробљу Бронкса, под симболичним каменим обележјем. Усамљени гроб нико не обилази годинама, а и камено обележје се временом накренуло. Велики светски и српски научник који је својим открићима и патентима задужио данашњу цивилизацију, могао би ускоро да крене пут Србије, а ту иницијативу покренули су Срби из Њујорка.
      Проф. др Радмила Милентијевић, која је покренула иницијативу да се Пупинови остаци пренесу у Србију, каже да је веома извесно и могуће да ће посмртни остаци Михајла Пупина ускоро почивати у Србији и да су за сада у питању само папиролошке процедуре. За сада, једини проблем представљају потомци који треба да потпишу сагласност, каже госпођа Милентијевић:
      „Трагамо за осталим Пупиновим потомцима, а те сагласности су потребне америчким властима због саме процедуре. Са управом гробља сам разговарала и ту неће бити никаквих проблема, нагласила је Радмила Милентијевић. Пупин нема директних потомака, јер његова кћерка није имала деце. Међутим, имао је три сестре, а ми смо пронашли потомке само једне, то је њен чукун унук, о коме за сада имамо податке. Имамо сазнања да су потомци друге сестре негде у Kрагујевцу где је она била удата, потомци су радили у „Застави оружје”. У потрагу за вечном кућом Михаила Пупина упутио се и Гвозден Николић из Чачка, аутор емисије „Нећете веровати”, који се и сам уверио да на великом њујоршком гробљу светском, а нашем научнику одавно нико није ни свећу запалио: „Занемео сам када ми је чувар гробља казао да ту ретко ко свраћа, и да већина не зна чији је то гроб, казао је Николић.
      Био сам шокиран кад сам испод кестена видео једну усамљену бетонску клупу и камено обележје веома скромних димензија. Kад кажем скромних, мислим да већи споменик има неки сељак из Муртенице, него човек чији су проналасци променили свет, научник на чијим делима почива данашња цивилизација. Михајло Пупин је рођен у селу Идвор код Kовачице, уз помоћ црквене општине отишао је у Праг на студије, а после прве године одлучио је да своју срећу окуша у далекој Америци. Да би купио бродску карту тада као младић, Пупин је продао своје књиге и одело, а онда је на западу од дечака-чобанина постао професор и проналазач.
      Шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је да је Михајло Пупин имао жељу да буде сахрањен у Србији и зато надлежни у Министарству већ дуже разматрају могућност преноса његових посмртних остатака из Њујорка у Србију. На скупу коме је присуствовао и амбасадор САД Ентони Годфри, Дачић је истакао да је пренос посмртних остатака веома комплексно питање имајући у виду наследнике који би требало да дају одобрење али и уважавање околности и шта је могуће у одређеном тренутку. Министар Дачић је додао да је чињеница што је Пупин лично познавао америчку делегацију, помогла представницима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у преговорима у Версају о неким од кључних питања као што су разграничење са Румунијом, затим веома тешко и компликовано питање Далмације и односа са Италијом и припајање Бледа Краљевини СХС.
      Пупин је учинио много да обезбеди америчку подршку Краљевини Србији током Првог светског рата. Његове активности биле су и дипломатске и политичке, прикупљао је средства и медицинску помоћ за Србију током Балканских ратова и Великог рата.
      Заложио је и сву имовину као гаранцију за ратни кредит САД који је дала Краљевини Србији за набавку оружја у Првом светском рату.

      НАУЧНИК СВЕТСКОГ ГЛАСА

      Михајло Пупин (1858-1935) рођен је у Идвору, у Банату. Четири деценије био је професор на Колумбија универзитету. За почасног козула Краљевине Србије промовисан је 1912. године. Имао је 34 патента. За књигу „Од пашњака до научењака” добио је Пулицерову награду. Био је ожењен Американком, имали су једну ћерку. Данас нема директних потомака, а сахрањен је на гробљу у Бронксу.
      Као резултат пријатељства Пупина и 28. председника САД Вудро Вилсона, 28. јула 1918. године на Белој кући завијорила се српска застава, у знак захвалности српском народу и војсци за допринос у Првом светском рату, а према оцени Дачића то је „вероватно и најдирљивији моменат у српско-америчким односима”. Осим српске, на Белој кући вијорила се само још једна, француска застава и то на годишњицу пада Бастиље 1920. године.

      ДАРИВАО МАНАСТИРЕ, ОСТАО БЕЗ КРСТА

      Посебно болно јесте то што је Пупинов гроб у Бронксу без крста, потпуно запуштен и неугледан, упркос томе што је много новца даривао манастирима. Био је изузетно побожан и зато је разочаравајуће што на његовој вечној кући нема ниједног православног обележја. ,,Од тако великог човека остао је само овај мали споменик, без хришћанских обележја. Његова кћерка својевремено је изјавила да је Пупин умро са жељом да се његови остаци пренесу у Србију коју је толико волео и која му је недостајала, међутим она је умрла и та жеља великог научника није испуњена. О томе постоји и писани траг у белешкама Николаја Велимировића до којег сам дошла. Мислим да је дошао тренутак да се кости човека који је свету подарио открића као један телеграф, телефонију, врате у Србију у којој је рођен, коју је волео и сањао до краја свог века. Постоји апсолутна подршка државе, ја сам о томе већ разговарала са министром спољних послова Ивицом Дачићем, а недавно и патријархом Иринејем, који даје благослов”, изјавила је проф. др Радмила Милентијевић, која је покренула иницијативу да се Пупинови остаци пренесу у Србију.

      Д. А.

      Извор: СРПСКЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ, Будимпешта, бр. 25, 18. јуни 2020.