6. oktobra 1908. – Austrougarska je, proglasom cara Franje Josipa (na slici desno), anektirala Bosnu i Hercegovinu što je izazvalo duboku krizu u odnosima evropskih sila. Da bi izbegle rat, vodeće evropske zemlje priznale su aneksiju u martu 1909. Pod pritiskom evropskih sila aneksiju je priznala i Kraljevina Srbija.
Aktom aneksije, izvedenim bez prethodnog sporazuma sa velikim silama, koje su joj na Berlinskom kongresu dale mandat za okupaciju Bosne i Hercegovine, Austrougarska je izvršila očiglednu povredu međunarodnih ugovora i izazvala žive proteste u Evropi, utoliko više što je u isto vreme, i u sporazumu sa njom, Bugarska proglasila svoju nezavisnost.
Predstavnici pravoslavnih i muslimanskih narodnih organizacija dali su onda u Budimpešti (11. oktobra) izjavu da je aneksija izvršena bez pitanja i protiv volje stanovništva i uputili su posebnu delegaciju u evropske prestonice da tu izjavu stavi do znanja velikim silama.
U Srbiji je aneksija izazvala veliko uzbuđenje, jer se osećalo da se Austrija time učvršćuje na Balkanu, da duboko pogađa nacionalnu budućnost srpstva i da želi da preseče sve nade u budućnost velike samostalne srpske države. Srbi su se rešili na krupne žrtve; protestovali su u svim prestonicama, spaljivane su zastave Austrougarske. Srbi su stvorili Narodnu odbranu sa ciljem da smiri partijske strasti i prikupi dobrovoljce za eventualne borbe, i obrazovali (24. februara 1909) koncentracionu vladu pod predsedništvom Stojana Novakovića.
Zapadne sile Francuska i Velika Britanija protivile su se aneksiji, ali nisu bile spremne da ratuju zbog nje. Rusija, koja je znala da će do ovog čina doći (čak je pregovarala s Austrougarskom oko određenih kompenzacija u svoju korist), nije ništa preduzela.
Pod pritiskom opšteg neraspoloženja u Evropi, u želji da sporu oduze evropski karakter, Austrija je sa Osmanskim carstvom sklopila sporazum (26. februara), platila joj odštetu od 2,5 miliona i počela pripreme da silom uguši srpske proteste. Srpska vlada je bila prinuđena da (31. marta 1909) da izjavu da aneksija ne pogađa njene interese i da će na svojoj teritoriji sprečiti delovanje protiv Austrougarske.
Aneksijom Bosne i Hercegovine srpsko pitanje dobilo je evropski karakter, jer je u celom svijetu ostao utisak da je Austrougarska izvela nezakoniti akt i da mu je kao pravu argumentaciju dala samo silu. Za Srbiju ovaj udar bio je od koristi: upozorio je na blisku opasnost, stavio krupna nacionalna pitanja iznad partijskih, izveo koncentraciju narodnih snaga i izazvao jačanje nacionalne solidarnosti.
Ova kriza se smatra uvodom u Prvi svetski rat. Berlinskim sporazumom iz aprila 1909. ova kriza se završava.
Više o aneksiji Bosne i Hercegovine pročitajte OVDE.
IZVOR: Vikipedija
Komentari (0)