На данашњи дан: Умро Стеван Стојановић Мокрањац Reviewed by Momizat on . 28. септембра 1914. - Умро је српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац, члан Српске краљевске академије и хоровођа Београдског певачког др 28. септембра 1914. - Умро је српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац, члан Српске краљевске академије и хоровођа Београдског певачког др Rating:
You Are Here: Home » На данашњи дан » На данашњи дан: Умро Стеван Стојановић Мокрањац

На данашњи дан: Умро Стеван Стојановић Мокрањац

28. септембра 1914. – Умро је српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац, члан Српске краљевске академије и хоровођа Београдског певачког друштва. Његово дело сматра се најзначајнијом етапом у развоју српске националне музике у 19. веку („Руковети“, „Приморски напјеви“, „Литургија“).

Стеван Стојановић Мокрањац (десно на слици, са сином) је рођен 9. јануара 1856. године у Неготину. Завршио је гимназију у Зајечару; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Српског певачког друштва. Уз помоћ Друштва, 1879. године отишао је на музичке студије у Минхен, код Ј. Рајнберга. Привремено је прекинуо студије 1883, али их је наставио 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу.

Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић, а 1887. године диригент Београдског певачког друштва. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ а од 1901. као предавач појања у Богословији. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићемоснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данашње име „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији.

Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (данас: Српска академија наука и уметности).

Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма, најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави…

Вредно је радио и као мелограф: познати су његови записи Народних песама и игара са мелодијама из Левча, као и две значајне збирке записа са српским црквеним напевима: Осмогласник и Страно пјеније.

Умро је 28. септембра 1914. у Скопљу.

ИЗВОР: Википедија


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top