4. септембар 1899. – Умро српски државник и историчар Јован Ристић, вођа Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата уопште, члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, два пута члан намесништва малолетним владарима и четири пута председник владе Србије.
Рођен је 1831. године у Крагујевцу, у сиромашној породици, од оца Ристе и мајке Марије. Рано је остао без оца, a у свом „Тестаменту“ Ристић је писао: „Изнад свега сам осећао потребу да се повинујем Божјем провиђењу, захвалан што ме је извукао из сиромаштва и извео на пут на којем сам у грађанском животу и државним положајима могао да заузмем одређено место и под тешким околностима зарађујем за живот.“
По окончању студија у Француској и Хајделбергу, вратио се у отаџбину и убрзо је постављен за шефа српског посланства у Истанбулу. Током боравка у Турској од 1861. до 1867. Успешно је окончао преговоре о опозивању турских гарнизона из утврђених градова Србије.
Министар иностраних послова је у раздобљу од 1867. до 1888., председник владе Кнежевине и Краљевине Србије у више наврата. Намесник малолетног кнеза Милана Обреновића постао је 1868., а од 1889. малолетног краља Александра Обреновића. Као намесник кнеза Милана највише је допринео доношењу новог устава 1869., а 1878. Успешно је заступао Србију на Берлинском конгресу. Одбио је 1881. да потпише споразум са Аустро-Угарском, сматрајући да ће Србију учинити економски зависном од Двојне Монархије, због чега је поднео оставку на положај шефа владе.
По повратку на власт 1887. и касније као регент краља Александра настојао је да Србија ослонац нађе у Русији, а у унутрашњој политици покушао је да сузбије утицај радикала, али је положај регента напустио 1893. пошто је краљ Александар уз подршку радикала извршио државни удар.
Дела: „Спољашни одношаји Србије 1848-1872“, „Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875-1878“.
ИЗВОР: Танјуг, Википедија
Коментари (0)