Порекло становништва села Недајно, стање из 1912. године
“Не да Челик поља Челикова, не да Жарко села Недајнога” и због тога се зове Недајно, веле Пивљани.
Село је подигнуто на једној пространој плиткој долини на кањонима реке Сушице, на висини од 1466 м. У селу има убао са живом водом. Куће су растурене без икаквога реда по долини. Њиве су око кућа изнад села и испод села, а ливаде испод села у Пољанама (ном. Пољане). Катуни су им:
Под Гомилом, За Оштром Главицом и Бурев До.
Милогора је њихова шума. Она се протеже од Недајнога до Ерцегове Стране; сва је обрасла разном шумом.
У селу су:
Жарковићи (17 к., св. Јован) најстарији су становници у селу; по једнима су они из Плужина од Бранила а по другима су родом из Гацка.
Копривице (14 к. св Никола) из Бањана су од Копривица.
Шарци (10 к.) и Мазићи (9 к.) род су, славе св. Јована, старином су из Стабана из Жупе. Причају даје било врло јако братство па услед помора остала само два брата, од којих је један био шарен у лицу због богиња и од њега су Шарци, а други вадио мазију (клео се) и од њега су Мазићи.
Батурани (1 к., слава св. Трифун) доселио се из Црне Горе.
Ушћумлићи (2 к.) од Ушћумлића с Унча.
Давидовићи (3 к., јесењи Срђевдан) су Затарци из села Велинића.
ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године
Коментари (0)