Фељтон: Ко су Шумадинци (20)

18. јул 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Запустелост насеља

Ратови Турске и Аустрије оставили су пустош у Србији

 

У Шумадији је, како су етнолози већ установили, све сам досељеник. И наше савремено друштво, по склопу свог становништва, врло је налик историјској композицији становништва Шумадије. Савремене демографске и статистичке чињенице то најбоље потврђују. По попису становништва наше земље 1981. године, две трећине људи не живе у местима свог рођења. То је најуочљивија последица миграције становништва после Другог светског рата. У овом тренутку, пак, имајући у виду последице рата 1991-1995, број становника који живе ван места свог рођења је кудикамо већи.

Да би се боље разумеле историјске прилике и насељавање Шумадије, треба поћи од геополитичког и војног прелома који се збио у XVII веку. После опсаде Беча (1583), када је турска моћ у зениту, настаје низ ратова између Турске и Аустрије, који у нашим земљама остављају пустош и дотад невиђени помор у нашем становништву. Стање не ублажују ни мирови склопљени између ове две империје (Житваторошки мир 1606, Вашварски мир 1665, Карловачки мир 1699. године), поготову што се у међувремену одиграла и Велика сеоба под Чарнојевићем 1690. године.

Ни почетак XVIII века није био ништа бољи. После новог рата, склопљен је 1718. године Пожаревачки мир. По овом миру, многи делови Шумадије пружају слику праве пустоши, а понајвише Крагујевачки дистрикт. Очајан и престрашен, народ се селио, потуцајући се од немила до недрага, без циља и наде, а подруку с тим су ишле глад и болештине. Некада пренасељена, као у време Деспотовине, о чему сведоче стара гробља, црквишта и манастирине, Шумадија је полупразна.

По аустријском попису 1718. године, који су обавили пуковник Најперг и инжињеријски капетан Епшелвиц, види се да су многа места запустела. Да би се стекла слика о тадашњој Шумадији, довољна су два податка: у Ваљевском дистрикту, који има 126 насеља, ниједно место није пусто, а у Шабачком дистрикту, који има 78 насеља, само су четири места пуста. У Крагујевачком дистрикту, међутим, који има 202 насеља, само је 37 насеља настањено, док их је 165 пусто. А у оних 37 насељених укупно је 149 кућа (породица).

Највеће место у 1718. години је Шаторња (при чему су заједно уписане Горња и Доња Шаторња), у којој је 10 кућа. Иза Шаторње су два села са по осам кућа – Сараново и Војковци (чему је наруку ишао и положај овог села, склоњеног у побрђу Рудника). По шест кућа је у Тополи, Горовичу, Грошници и Стублу, а по пет кућа у Борчу, Жабару, Книћу, Љуљацима, Маслошеву, Реснику и Грабовцу. По четири куће имају Бечевица, Влакча, Голочело, Грбице, Кленовац, Доња и Горња Лужница (уписане уједно) и Честин; по три куће имају Бокчиновићи (данашње село Петропоље), Десимировац, Драча, Лозна, Петровац и Руњани; по две куће имају Бело Поље, Враћевшница, Дивостин, Дубрава, Липовац, Раваница, Ратари и Трчинац (данас крај у селу Чумићу), док је по једна кућа у Липници и Сибници.

У овој години су без житеља Крагујевац, у Параћину су само једна кућа и две воденице, а највеће је насеље Ланиште код Јагодине које има 18 кућа. Слична су прилике и у тадашњем Рудничком дистрикту, у којем је највеће насеље Блазнава, која тада има 18 кућа, затим Јарменовци (17 кућа) и Ба (10 кућа), док је у осталим насељеним местима мање од по десет кућа. Но, попут Крагујевачког дистрикта, и у Рудничком дистрикту је много пустих насеља. Од 94 насеља – 56 је пусто.

Неке од породица које су то време живеле у овом делу Шумадије се могу поуздано одредити. Тако су, почетком XVIII века, у Лужницама преци данашњих Ђурђевића, Живановића, Карића, Маџаревића, Микића и Стевановића, у Петровцу Антонијевића, Брајковића, Мијаиловића и Чоловића. У Реснику су преци Вилиповића, Несторовића (Комненовића) и Павловића (Манасића), а у Чумићу (уписаном 1718. као Трчинац) преци Божића, Миливојевића, Милованчевића, Предојевића и Филиповића.

 ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 30. март 2001. године

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.