Фељтон: Ко су Шумадинци (19)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

Попуњавање села

Насељавање Шумадије настављено је и у 18. веку

У Саранову се први настанио Обрен, предак скупине фамилија које се по њему називају Обренски (Игњатовићи, Илићи, Милошевићи, Пантићи, Миливојевићи, Савићи, Гавриловићи, Тодоровићи, Андрићи). Љубичевац (стари назив: Бушинци) је засновао Петар, предак Ерића, а Доњу Трешњевицу Паја Чума, предак Чумића (из ове је породице знаменити српски научник и политичар Аћим Чумић). Клоку су настанили браћа Негован и Василије, Трнаву Стојан (предак Стојановића), а Доњу Шаторњу Исак, међу чијим бројним знаменитим потомцима је и савремени писац Антоније Исаковић. Маскар су засновала браћа Дулеси (Јеврем и Ђорђе – од којих су Петровићи или Перићи и Јевтићи), Рајковац браћа Сима и Раденко (старо презиме Недељковићи), чији су потомци Симовићи и Раденковићи, а Шуме обор кнез Мирко, који се ту настанио са шест синова, од којих је настала разграната лоза породица (Станојевићи, Поповићи, Глишићи, Мартићи, Максимовићи, Станкићи, Прокићи, Урошевићи, Мирковићи, Живановићи, Живојиновићи, Николићи, Богићевићи, Миловановићи, Јаковљевићи, Ристићи, Марковићи, Батићи, Ранковићи, Лазићи, Петковићи и Антонијевићи).

Иста чињеница се запажа и у области Лепенице. Тако, почетком XVIII века Брзан заснивају Љутићи, а Вињишта Милићани, Секулићи, Милорадовићи, Андрејићи и Лазовићи. Изузев Лазовића (Лазаревића), који су се затрли, главнину села чине потомци ових родова, међу којима се, по угледу и старини, издваја стари српски властеоски род Милорадовића, досељен из Херцеговине, где су подигли чувени манастир Житомислић (задужбина Храбрена Милорадовића, живописана 1609. године, коју су муслимани и Хрвати уништили 1992. године). Оснивачи Грошнице су Јанковићи, Бошковићи и Алексићи…

У Другој сеоби (1737. године) Баљковац су населили Банковићи и Бојанићи, Ботуње Шашковићи и Миловановићи (од којих је војвода Младен Миловановић у Првоме устанку), Вишевац Стојаковићи, Голочела Минићи, Ураковићи и Ристовићи, Жировницу Ристићи, Митровићи, Иванковићи, Миливојевићи и Коларци…

Насељавање је настављено и средином XVIII века. У Бадњевцу се за оснивачке родове сматрају Бабићи, Божићи, Балтићи, Маријићи, Петровићи (чији су огранак Ђорђевци) и Савићи, у Доњим Грбицама Гвозденовићи, Ралетићи и Батавељићи, у Ердечу Џајовићи и Милићани, у Ждраљици Вељковићи и Вуксановићи, у Јабучју Ђорђе Пиперац, у Горњим Јарушицама Домановићи, Ђоковићи, Маргетићи и Перовићи (Тошовићи), а у Доњим Јарушицама Јевтићи, Костићи, Петронијевићи и Степановићи…

У време око Кочине крајине (1788. године) Бошњане заснивају Татовићи, Реонићи, Домановићи, Миливојевићи и Милићи, Градац Зимоње и Ваљари, а потом Донићи, Десимировац Гавриловићи, Мирковићи и Срећковићи, Добрачу Маркељићи, Јованчевићи и Радичевићи, Доброводицу Митровићи и Петровићи (изумрли), Дреновац Шпиљовићи, Соковићи и Чорбићи, а Ђурисело заснива Ђуро од Сјенице (од кога је род звани Сјеничани).

Заснивање и обнављање насеља се наставља и у време Првога устанка. У Адровцу су први насељеници Милојевићи и Илићи, у Барама Степковићи, у Малој Врбици Вуковићи, Вукојичићи, Галонићи, Копиљаци, Караџићи, Продановићи и Ратковићи, у Горњим Грбицама Малишићи, Радојичићи, Мијаиловићи, Милановићи и Пашићи, у Дивостину Радетићи, Шуковићи, Вујадиновићи, Нектаријевићи и Тодоровићи, у Драгобраћи Варјачићи… Тако се слагало становништво Шумадије.

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 29. март 2001. године