Portal Poreklo objavljuje feljton Miodraga Nedeljkovića „Ko su Šumadinci“, koji je prvi put publikovan 2001. godine u dnevnom listu „Glas javnosti“
Manastirsko sazvežđe
Duhovni zenit u najtežim vremenima robovanja pod Turcima
Neprocenjivo dragocena uloga rudničkih manastira u očuvanju srpskog narodnog bića, pravoslavne vere i duhovne kulture u celini bila je u svom zenitu upravo u najtežim vremenima, za robovanja pod Turcima.
Naravno, to nije moglo proći nezapaženo i bez nemilih posledica, o čemu svedoče mnoga rušenja, paljenja ili uništenja do temelja, čemu su, tokom više stoleća, bili izloženi svi rudnički manastiri. Nasilja i česti razgromi, kad god su vojske ovuda prolazile, na nesreću dohodeći često, sukobljavajući se u smerovima, uticali su na sudbine rudničkih manastira, od kojih se mnogi nikad nisu oporavili, utonuvši u korov i zaborav. Rušenju i paljenju kao da nije bilo kraja. Od Turaka poslednji put 1813. godine, posle sloma Prvog ustanka, a pre toga su stradavali rudnički manastiri 1409, 1413, 1425, 1427, 1438, 1439, 1459, 1594, 1683, 1788, 1791…
A ipak, uprkos svemu, svejedno koliko puta i kakvim načinima kidana, nikada nije prekinuta nit prkosne ustrajnosti manastirskog žića u Rudniku. U najkraćem, po vrleti, u gudurama i na obroncima Rudničke planine podignuto je više od pedeset srpskih manastira, što je više no igde u Srpstvu, na našim etničkim i duhovnim prostorima, a da se nahode na jednom mestu. Nekoliko manastirskih skupina poseže za atributom da su oni srpske Svete gore (Fruška gora, Ovčar-Kablar i sl.). U tom pogledu planina Rudnik nema premca.
Navodimo manastire u njoj, po izvorima koliko su nam sada dostupni, stavljajući u zagrade godinu njihovog najranijeg značajnog pomena u pisanim svedočanstvima, po starini: Sv. Stefan (1476) u Blaznavi, Blagoveštenje (1476) kod Stragara, Sv. Arhanđel (Voljavča, 1516), Sv. Nikola (1516) u Šatornji, Sv. Stefan (1516) kod sela Vraženovo koje je tada postojalo u Rudniku, Sv. Arhanđeli (drugo ime: Rančić, 1516) kod Šatornje, Sv. Prečista – Vavedenje (1516) u Štrpče polju kod Stragara, Sv. Nikola (1523) kod Šatornje, Bahačić (1523) u Ostrovici, Sv. Prečista – Vavedenje (1525) u potesu Srejovac (pogrešno upisano, umesto: Srnjevac) u Donjoj Šatornji, Sv. Nikola (1525) kod Jarmenovaca, Sv. Arhanđeli (1528) kod Jarmenovaca, Sv. Nikola (1528) u Skugriću u Blaznavi, Sv. Prečista – Vavedenje (1528) u selu Turčino koje je tada postojalo u Rudniku, Kumanica (1528) u Ramaći, Sv. Prečista – Vavedenje (1528) kod Brusnice, Sv. Preobraženje (1528) u Vrnčanima, Sv. Stefan (1560) u Klatičevu, Sv. Đorđe (drugi naziv: Vraćevšnica, 1579), Sv. Arhanđel Mihailo (drugo ime: Obrovin ili Vujan, 1597) u Vujetincima, Sv. Bogorodica (1662) u Vlakči, Leskovica (1735) u Blaznavi…
U literaturi ima uverljivih zapisa o postojanju još gdekojih manastira po Rudniku i njegovim obroncima: Crkvine u Loznju, Đurićelije u Manojlovcima, Grgur i Vranjevo u Bosuti, zatim u dolini Manastirskog potoka u Kozelju, Medoševac u Poljanici, Moravci u istoimenom selu, Jovanje u Dićima, Četrdeset mučenika (Mladenci) u Gornjoj Šatornji, Blažina crkva u Blaznavi, manastiri u Sigi u Vlakči i Boboviku u Vukasovcima, ruševine na Gradini u Kotraži, Kuline i Adžina crkva u Ljubičevcu, Vavedenje, Uspenje, Sv. Ilija i Petkovica u Stragarima, Boljkovci u istoimenom selu, Crkvina u Velikom Šenju, Savina, čiji je, po predanju, osnivač Sveti Sava, u Šaranima, Jovanje u Donjim Branetićima, Đurevci u Majdanu, Ješevac na tromeđi Borča, Jablanice i Vrbove, a u narodu se još čuva spomen na mesta u kojima su bili, po predanju, manastiri, kao Kaluđerovac i Popov do u Vojkovcima, Ambarine u Guriševcima, Crkvine kod Markićevića kuća u Jarmenovcima, zatim Štarine, gde je bila crkva-brvnara, Svetinja u Pantelića kraju u Blaznavi…
U rudničkim manastirima su pisane, i zbirane, mnoge svete i božestvene knjige – psaltiri, prolozi, mineji, tipici, jevanđelja, molitvari.
IZVOR: Mile Nedeljković, “Ko su Šumadinci”, Glas javnosti 24. mart 2001. godine
Komentari (0)