Порекло презимена, село Средња Гора (Удбина, Лика)

Порекло становништва села Средња Гора, стање по попису Лике и Крбаве из 1712. године

У југозападном делу Крбавске жупе налазе се четири већа поља на којима су се у дотурско време могла развити јача насеља. Од времена Турака на њима постоји село Средња Гора, која се спомиње још 1330. године. У Средњој Гори се виде остаци великих зграда и јаког утврђења. Билли су то дворови неких племићких породица или су то рушевине неке установе из 1330. године. На тлу Средње Горе налази се и црквина дотурске цркве. На једном камену из ње се нашао запис из 1489. године на којием стоји да је гроб у цркви изградио неки Драгунић, који је и цркву обдарио с нешто земље у околини. По доласку у Средњу Гору Турци су одмах заузели утврђења и држали своју посаду, а око ње се развило и мање тврђавно насеље у коме су живели и заједно и Срби и муслимани, по попису из 1577. године.

С источне стране брда Средње Горе у плодној долини између обе косе лежала су селишта дотурских села Средња Гора и Курјак. У старој Курјачкој тврђави Брињски и Брлошки крајишници (српски) војници држали су стражу од 1689. године па надаље. Када се од 1698. године то удбинско подручје почело настањивати, били су ту први насељеници од Брлога и Косиња, који су служили у крајишкој војсци и држали стражу на тој тврђави. То су биле Басте од Косиња и Орловићи од Бриња, са међама према Брлогу. У то време рачунали су се Средња Гора и Курјак у једно земљиште, те су се ти насељеници настанили и на једној и на другој страни. Поред њих населиле су се и породице које су биле дошле у струји од Книна и Буковице.

У крајишком попису сењског бискупа Мартина Брајковића од 1701. године забележене су заједно у Средњој Гори и Курјаку 34 куће.  А по попису од 1712. године, утврђено је овакво стање у Средњој Гори:

Басте 7, 9, 5, 8, 14, 16, 12, 32, 10, 14, 16, 54к, Грковићи 2, 12, 8, 12, 5к, Кугићи (Куге) 17, Орловићи 11, 13к, Радаковићи 20, 14к. У Средњу Гору населили су се касније Цвијетићанини 4к, Чанковићи 18к и Илићи 8к. Басте и Орловићи држе данас готово половину целог становништва тог села, а само Басте добре две петине.

Попис презимена, крсне славе и крај одакле су дошли по попису из 1712. године:

Басте (Св. Василије), дошли из Косиња, Кућиште

Грковићи (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица

Кугићи (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица

Орловићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Радаковићи (Никољдан), дошли из Книна, Буковица

Цвјетићанини (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Чанковићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Илићи (Ђурђевдан), дошли из Оточца, Синац

Прибићи (Ђурђевдан), дошли из Косиња, Крш

Ђукић (Марковдан), дошли из Книна, Буковица

Медић (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица

Напомена: Један део родова Грковића носи надимак или шпицнамет Кугићи.

ИЗВОР: Гојко Кнежевић, “Удбина и њена села” (стр. 243-244)