Наши преци у стара времена веровали су да појаве око њих носе своје поруке. Трагови тог задржали су се до данас. Портал Порекло доноси нека од занимљивих сујеверја и празноверица забележених у књизи Јована Панџића “Острвица”.
У вези са човековом судбином веровало се да је углавном све већ раније “записано”. “То се родило од матере”, рекло би се. Или: “Нема смрти без суђена дана”. Нека натприродна бића одређују при рођењу детета све што ће му се догодити током живота. Кад се дете роди на небу се укаже његова звезда. Говорило се: “Колико звијезда на небу, толико људи на земљи”. Сваки пут кад звезда прелети небом – неко је тога часа умро, па се каже: “Нечија се звијезда угасила”. Ако полети према истоку – у рај ће, окрене ли ка западу – душа ће у пакао.
Судбина се прорицала из плећа. Обично се узимала десна лопатица (плећка) од печеног брава (козе, овце, овна, а најчешће јагњета), док се кувана плећка ређе користила. За безначајна човека или кад неког одавно нема да се види, онда се каже: “Нема га ни у божићњем плећу”. По плећци се погађа век домаћина, здравље укућана, гробови на мушкој и женској страни, стање рогате марве, коња, оваца, пчела, гумно, новац, напредак куће и друго. Понекад се о гозбама гледа у самар (кобилицу) кокошке.
Постојала су разна веровања. Нека су се односила на знамења појединих небеских тела и појаве у природи, друга на знакове које нам упућује наш властити организам, трећа су у вези с извесним животињама итд. Ево неких:
– Ако се појави звезда репатица (комета) – биће рата. Ако је реп дужи – велики рат се спрема, а ако је краћи – мали рат.
– Кад је уштап (пун месец), не треба се дивити месечини и рећи: “Мјесец сја ки дан”, јер онда се душе утопљеника муче (пате).
– “Кумова слама” (Via lactea), то је светли траг на небу, који је настао кад је кум куму сламу крао. Тим сазвежђем као да је на небеском своду исписана заповест Божија: “Не укради!”
– Звезда Даница (Venera) се рађа пред зору, путује испред сунца, чува га и почива пре њега.
– Велика кола (Ursa major) помажу ти да не забасаш (залуташ). Ово говори да су наши преци умели да се крећу по “брдовитом” Балкану, што сведочи о нашој старој сточарској традицији, као и о нашим миграцијама.
– Кад излази звезда Воларица, значи да је три сата до зоре, те ваља волове пуштати на пашу. Кад Воларица залази, три је сата до поноћи и тада сви треба да буду на спавању.
– Ако сечеш дрво за грађу у време уштапа (пуног месеца) – расточиће је црв.
– Рељеф месечеве површине није виђен на исти начин. Једни су у њему препознавали лик ковача како седи и чекићем удара по наковњу, док су други видели само коњску главу (“Оно је шарац Краљевића Марка”).
– За земљу су говорили да је прибијена за небо. Она нити путује, нити се нагиње, него мирно стоји, док се сунце око ње окреће (“Да није тако ми би вратове поломили, а море би се преко Велебита прелило и све нас погушило”)
– Ко прође испод дуге – све ће му се жеље испунити.
– Влашиће (Plejade) Ђурђевданска зора затвара, а Видовданска отвара.
– Штапови (Orion), састоје се од три звезде. Стоје косо на небу, виде се пре Воларице, а почивају (залазе) пре месеца. И по њима се прориче рат.
Постојало је и мноштво разних других веровања, као што су следећа:
– Кад грми – троноге с огњишта изнесу се из куће и поставе наопачке.
– Кад завртложи вијор (вихор) – долази нечастиви (ђаво). Пљуне се, баци капа на земљу и рекне: “Потро те крст часни!”
– Ако неко из куће иде на далеки пут – тај дан не чистити кућу.
– Ако неко од укућана путује – проспи воду за њим ради сретна пута.
– Пре нечијег поласка на пут – ваља с путником часак поседети.
– Ако ти црна мачка пређе пут – десиће ти се зло.
– Ако идеш унатрашке – нечастиви (ђаво) се смеје, а Бог плаче.
– Ако те сврби леви длан – добићеш новац, ако десни – онда ћеш дати.
– Ако ти “пева” десно уво – чућеш добар глас, а лево – рђав глас.
– Кад потиљак “заигра” – рђав знак.
– Кад неког засврби нос – тај ће се љутити.
– Уста кад засврбе – с неким ћемо се љубити.
– Кад неког засврби десна обрва – добро је, а лева – слути на зло.
– Кад некоме дуго и стално потиљак игра (трепери) – умреће.
– Кад неког засврбе обе обрве – обружиће се (осрамотиће се).
– Кад ти “гори” уво – неко те ружи (оговара).
– Кад десно око “заигра” – добар знак, а лево рђав.
– Кад некоме “запиште” оба ува – чуће добар глас из близине.
– Кад табани засврбе – тај ће некуд и то далеко путовати.
– Кога спопадне зевање – ето му болести.
– Ако ти се појави пришт на језику – неко те ружи (оговара).
– Ако штуцаш – неко те спомиње.
– Ако ти “заигра” месо на телу, па се најежиш – то слути на болест.
– Ако ти из уста испадне залогај – неко твој је гладан.
– Ако те уједе зелембаћ – стави на ујед млечику.
– Ако се замериш трудној жени – добићеш чмичак.
– Ако из прве упалиш ватру – мајка ти се при породу обрадовала.
– Ако змија пређе пут – десиће се неко зло.
– Ако у кући звиждиш – вабиш мишеве.
– Ако убијеш жабу – умреће ти мајка.
– Ако жена једе близанце (две слепљене шљиве) – облизниће се (родиће двојке).
– Ако петао певајући уђе у кућу – те године ће неко умрети.
– Ако се мачка мије – доћи ће гости.
– Ако петао кукуриче на кућном прагу – ето гостију преко прага.
– Ако неко има црног петла – у кућу му не долази ни враг (ђаво), ни вукодлак.
– Ако сузи (капље) свећа – умреће неко у кући.
– Коме се на ноктима укажу беле пеге – тај је крао јаја испод туђе кокоши.
У вези с прогнозом времена и родношћу године, веровало се:
– Ако на Велики петак пада киша – шљиве неће родити.
– Ако на Петрову (Петровдан) грми – неће бити лешника.
– Ако су звезде на небу начичкане једна поред друге – биће велика ведрина, ако звезде на небу жмиркају (трепћу) – биће јака студен.
– Ако је небо при почивању (заласку) сунца црвено – ето лепа времена (“Црљени се небо – биће сјутра ведро”)
– Ако сунце почива (залази) у облаку – биће кише.
– Ако је млађак (млад месец) окренуо рогове к југу – биће кише, а северу – суше.
– Ако је млађак (млад месец) узвит (виторог) – биће сушно лето и јака зима, а ако је подмотан (савио рогове) – биће кише и влаге. За време млађака не треба ништа сејати ни косити – биће грка пшеница и сено.
– Ако је небо при рађању (изласку) сунца црљено (црвено) – долази превреме (промена времена).
– Ако у пољу има пуно осињака – зима ће бити оштра.
– Ако воћке у јесен цветају – зима ће бити студена.
– Ако те заболе зглобови и засврбе жуљеви – ето превреме (промене времена).
– Пред буру: рогата марва промукло муче, зелене жабе почињу крекетати, ластавице ниско лете.
– Пред кишу: излазе даждевњаци.
– Кад буљина (сова) учи (хуче) – биће ружно време.
– Кад кокоши зими на једној нози стоје – ето велике студени.
– Кад дивље патке прелећу – скоро ће снег.
– Пред кише – муве досадно пецкају.
– Кад је Божић јужан – неродна година.
– Кад је зима снежна – ето родне године.
– Кад крушке дивљаке много цветају – родна година.
– Кад трње много цвета – неродна година.
– Треба сејати после младог, а косити после пуног месеца.
У снове се веровало, иако су тумачени на разне начине. Они који у сне нису веровали, обично би рекли: “Сан је лажа, а Бог је истина”. Снови су најчешће тумачени на следећи начин:
– Ако неко у сну вади зуб – неће бити болестан.
– Ако усниш мртваца да ти нешто тражи – треба му што за дуђу поделити и свећу у цркви запалити.
– Ако усниш да те вашке уједају – сиротиња.
– Кућу себи без прозора градити – смрт.
– Пожар сањати – нешто ће се брзо догодити.
– Сањати како се деца туку – рат.
– Рибу сањати – квар (штета).
– Јаја сањати – не гине ти свађа (“Јаја – граја”).
– Пилиће сањати – деца ће остати сирочићи.
– Шљиву зрелу јести – сузе.
– Ако усниш да су ти зуби испали – ето ти смрти.
– Снити кога да се жени/удаје – значи да ће ускоро умрети.
– Мутну воду сањати – болест, бистру – здравље.
– Весеље у кући својој – скора смрт у фамилији.
– Ко пева у сну – плакаће.
– Ко сања да лети – значи да расте.
– Димњак (оџак) с куће да падне – умреће домаћин.
– Мртваца сањати – време ће се променити.
– Зелена трава – јед, љутња.
– Изгубити у сну нешто одеће или обуће – слути квар (штету).
– Мрак у сну – решт (затвор), светлост – слобода.
– Поћи с мртвим – значи своју смрт.
– Кад тешки болесник усни мртваца, па с њим не оде – оздравиће.
– Пушка да пукне или звоно да звони – глас.
– Попа уснити – смрт, а лекара – болест.
– Ако те у сну змија уједе – несрећа те неће мимоићи.
ИЗВОР: Јован Панџић, књига “Острвица”, стр. 373-376
Коментари (0)